Хрватска уништава доказе злочина НДХ-а

Комисија Владе Хрватске, задужена за истраживање и ексхумацију жртава Другог свјетског рата и послијератног периода већ пети дан, у тајности, и без присуства породица жртава, прекопава Шаранову јаму на Велебиту, један од симбола масовног српског страдања у систему концентрационих логора НДХ Госпић - Јадовно - Паг. Ову информацију је потврдио Душан Басташић, предсједник Удружења "Јадовно 1941", које окупља потомке и поштоваоце жртава комплекса усташких логора. "Увријеђени смо и забринути због тога што нико од породица жртава, српских удружења и представника наших институција није позван да на лицу мјеста присуствује новим прекопавањима ове јаме. Бојим се да је циљ оваквог истраживања заташкивање свирепог злочина НДХ над Србима и Јеврејима. Ово је, заправо, нови злочин и нова увреда за жртве и све нас чији чланови породица и сународници су бачени у ове крашке јаме", поручио је Басташић. Нису обавијештени ни чланови Српског националног вијећа Хрватске. На подручју комплекса усташких логора Јадовно, претече Јасеновца, 1941. у само 132 дана његовог постојања, на најсвирепији начин је побијено, па живо или полуживо стрмоглављено у крашке јаме, закопано у пашки камењар и бачено у море велебитског канала око 40.000 људи од чега је било 38.000 Срба. Басташић каже да потомци јадовничких жртава, у вријеме повампирења усташтва у Хрватској и чињенице да поменута комисија ради под контролом хрватског Министарства бранитеља, једноставно не могу да очекују објективно и професионално истраживање. "Хрватска комисија је 1997. године, након обављеног истраживања Шаранове јаме, закључила да ту нема ниједне људске кости и да су пронашли само смеће! Тада су нас увриједили и бојим се да се та пракса опет наставља. Морамо бити присутни док копају те јаме", истакао је Басташић. Неприхватљив је, каже он, и најновији извјештај, који је разматран у хрватском Сабору, а у којем је наведено да у Шарановој јами има "непознат број цивила и војника"! "Какви војници? Знамо да су у јаму 1941. бацани српски сељаци. Претпостављамо да хоће да покажу да су у ту јаму 1945. бацани и војници НДХ. То је опасна игра. Хрватска власт намјерава да на свако стратиште из Другог свјетског рата и послијератног периода поставе идентичан споменик који ће очито сакрити злочине НДХ", нагласио је Басташић.   Потомци жртава кажу да у вријеме одржавања комеморације над Шарановом јамом на Велебиту њих морају да чувају хрватски полицајци са дугим цијевима. Присећају се и да су им чланови хрватских ветеранских удружења знали да препрече пут до стратишта. Морају да прођу и поред великог бетонског крста са усташким обиљежјима. Спомен-плоча и централно обиљежје код Шаранове јаме је више пута уништавано, али су га они сами обновили. "Замислите да се потомци жртава овако дочекују на стратишту у неком од нацистичких логора у Европи - каже Басташић. Истраживања Хрватски спелеолог Тихомир Пајалић је 1963. објавио извјештај о истраживању Шаранове јаме, у којем је навео да је дубока 42,5 метара, а да на дну има 1,35 метара седимента костију. Међутим, београдски спелеолози су деведесетих утврдили да на дну има чак пет метара седимента костију. Ипак, хрватска комисија 1997. констатује да у јами нема ниједне кости.   Епархија Нико нас није обавијестио о ексхумацији и жао нам је због тога, речено је у Горњокарловачкој епархији, након вијести да се већ више дана, без знања јавности, ископавају посмртни остаци убијених Срба на Велебиту. У кабинету епископа Герасима, који сам помно прати што се догађа, реченео је да је Епархија огорчена што су заобиђени и што не учествују у ексхумацији. "Као да нас се то не тиче. Прије више од десет година људи који су бачени у јаме на Јадовну проглашени су мученицима наше свете Цркве", кажу у епархији. "Предузећемо хитне мјере да будемо укључени у ексхумацију, послаћемо допис Министарству бранитеља. Тражићемо да нам се ексхумирани посмртни остаци жртава предају да их ми похранимо у гробљима наших манастира", додали су.