понедељак, 23. фебруар 2015.

Васкршњи пост - Часни пост


Васкршњи пост је најстрожији и најдужи хришћански пост. Назива се Свети или Велики пост и увек почиње у понедељак. Овај пост црква је увела како би народ следио пример Исуса Христа, који је у пустињи без хране и воде провео 40 дана. Прва четири дана поста не би требало ништа да се једе и пије, а они слабог здравља могу узети мало воде и хлеба пре него што оду на спавање.
Прва недеља поста зове се Чиста недеља и почиње чистим понедељком. Тада се сва храна кува на води, и не сме се јести риба. Друга је хрома, а трећа Крстопоклона недеља. Четврта недеља је Средопосна, а пета Глува. Шеста Недеља зове се Цветна, а последња у низу је страшна или велика недеља у којој је велики петак најважнији дан. Онда се обележава Христово страдање на крсту.
Током црквених служби више се говори, мање пева, а на Велики петак верници се моле и клечећи. На Великом пвечерју чита се канон Св. Андреја Критског, који је подељен на четири дела, у којима се кроз библијске представе приказују разноразни грехови и казне које их прате.
Тачно је да Ускршњи пост као и сваки други подразумева уздржавање од масне и тешке хране, али то никако није довољно. Пре свега душу треба уздићи изван тела својим молитвама и живљењем у складу са Божјим заповестима. Треба се лишити свих злодела, лоших мисли и речи, а кајањем због сваког рђавог поступка који смо учинили.Часни пост.
На Велики петак, фарбају се ускршња јаја која ће се јести у недељу, на Ускрс. Деца воле да експериментишу боје, па им мајке допуштају да сакупљају природне украсе попут траве, лука, лишћа којима ће они оплеменити јаје.Прво јаје треба да буде црвено и оно се током читаве године чува у кући, штити породицу, те му назив и јесте Чуваркућа.
Али када дође тај радосни празник, дан на који је васкрсао блажени Исус Христ, сви се радују и поздрављају једни друге речима: "! Христос васкрсе" "Ваистину васкрсе"!

ЕПИСКОП АТАНАСИЈЕ СЛУЖИО У ГРАХОВУ


У недјељу сиропусну Епископ Атанасије служио је Свету архијерејску литургију у храму Светих Апостола Петра и Павла у Грахову, уз саслужење свештеника наше Епархије. Са Епископом су саслуживали протојереј-ставрофор Жељко Ђурица, старјешина храма у Грахову, јереј Савко Плавшић и протођакон Никола Перковић. Ово литургијско сабрање протекло је у духу хришћанских припрема за велики часни, васкршњи пост који престоји у наредним данима до Васкрса. Иако хладно вријеме у Грахову, није омело ни оне најмлађе да присуствују овом богослужењу. Епископ Атанасије поздравио је храброст малишан и њихову истрајност. У својој бесједи Епископ Атанасије бесједио је о престојећим данима и престојећој духовној борби која је пред нама. Морамо да истакнемо ову велику истину, да наш Бог јесте побједитељ и јачи од смрти- васкрсли Бог. Онај који нас ослобађа од смрти… нагласио је преосвећени Владика Атанасије. На крају своје бесједе Епископ је позвао присутне на духовно јединство, да останемо једни уз друге јер тада ће и Господ бити са нама, са жељом да нам свима буде срећан подвига овога поста. Дружење је настављено и након богослужења за трпезом љубави.


Независни "синдикат" шумарства прераде дрвета и папира Дрвар


Позив за
Оштећене раднике Финвеста,
да дође на састанак који ће се одржати у
УТОРАК 24/02/2015. у 11:00 часова, у просторијама МЗ Град Дрвар,  у црвеној згради, присуствовати ће:
Стечајни управник Финвест,
ЦГС из Ливна и
Пресједница грандског синдиката Госпођа Леила Ћатић.
Састанак ће се одржати због неизмирења доприноса финвеста за раднике за 

Шест деценија љубави

Мало ко о љубави и заједништву више зна од од Драгице и Гојка Керкеза, који су 10. фебруара ове године обиљежили 64. годишњицу брака                                               Керкези данас живе у Челареву, месту поред Бачке Паланке у Војводини, из родних Пркоса, Села  

поред Босанског Петровца Отишли ​​Су Прије двадесет година, бјежећи пред "Олујом". Гојко, који има 90 година, пољубио је тада довратак куће у којој се родио и живео 70 година и рекао: "Никад више". Оставили су све што су имали и кренули у непознато.
Иако им је обома Сјећање на рат у БиХ теско и мучно, кажу да су срећни јер СУ извукли живу главу и они и четири њихова сина.
Питамо Драгицу како су се заљубили, она се мало осмјехује сам неодређено каже: "договорили нам да се упознамо". Таман кад помислимо да се сам није баш романтицан Почетак, додаје:
"Био је лијеп као слика! Свака га је цура хтјела за мужа! "
Из сусједног Врточа Драгица се у Пркосе доселила у фебруару 1952., већ у децембру родила је сина Првог. У наредних десетак година родила је још три. Најстарији је постао професор, аи остали су, како су стасавали за војску, одлазили свако својим путем . Родило им се шесторо унучади, који су им долазили љети и за празнике, и провели Би Керкези Један сасвим обицан и добар зивот да их није задесио пацова почетком деведесетих.
Своју кућу су напустили у журби, спаковали Су најпрече ситнице, Отворили Штале и подруме, распустили Стоку сам пјешачили двадесетак километара, док их војска није стигла сам повезла. Ја дан данас Драгица се Сјеча по имену сваке животиње коју су оставили.
"Остадоше км двије лијепе маце, и сад ми зао због њих".Гојку да није био први пацова. 
Он је учествовао и у ономе који је завршен 1945. Био је партизан, одликован споменицом, ја Учесник славне Битке на Сутјесци. Нерадо прича о идеологијама, бившим предсједницима и политици. За њега се да завршило када се вратио кући и 1945. волио би, каже, да више никад није ни чуо за реч "рат", а камоли доживела још један.
Док причамо, Драгица послује по Кухињици, па се врати на кауч да их усликамо.Гојко углавном ћути, навикнут да жена прича за њих обоје, аи дјелимично шта слабо чује. Свако мало, нуткају нас нечим: "Хоћете кафу? Би ли Сока? Хоћете сувог меса да пробате? Знате како су лијепе кобасице! Има и пасуља. "
Драгица нам се помало мобилне телефоне жали на "дједа"."Полудјећу више од смишљања шта бих му направила да једе. Шездесет година муку мучим с њим, шта год направим неће ", жали нам се, ја додаје:" Али зато и живи оволико дуго ... ".Гојко, наиме, не једе месо, али не из помодарства, него, како каже, због здравља.Синови кажу да је кључ његове дуговјечности - умјереност у свему.
"Никад се није на прејео, препио, нити претјерао у било чему. Чак ни у весељу, ни жалости. Одувек се добро Пазио, јео колико му треба да живи, али увек је био пробирљив. Господине, млеко, чај, мало хљеба, понекад нешто слатко и то је на ", прича нам један од синова, Сретко.
Чини се да је умјереност Чаробна формула за ископали живот, јер сем слабијег слуха и старости, Гојко нема већих здравствених проблема. Види се да сам по лијековима које дрзи у близини кауча - Биљни седатив, да лакше заспи, аспирина и витамини. Драгићина "Апотека" је нешто опремљенија, иако је она десетак година млађа, али на питање о здрављу, одмахује руком.
"Кад је човјек звезда, све га боли. Ја ноге, руке и, ја глава и душа. Али, шта би, Тако је како је, не може да доктор ни лекови старост излијечити ", каже.
Питамо је шта их је одржало заједно преко шест Деценија, је ли љубав најважнија, она се смије.
"Другачије је било У наше време. Нису жене ни тад жучне ни глупе, ни плашљиве.Свађали смо се и ми, како да нисмо, сто пута, посвађамо се и данас. Него, важније су биле друге ствари - било је посла од раног јутра док не падне ноц -. Стока, деца, муз, кућа, скувај, опери, сними, склони, па земља, па двориште, увек је нештодосади да човјеку, што ? пута сам рекла 'Куд се удадо' ја 'Сто Нисам побјегла чим сам дошла', али нисам ни имала где, аи ста би ми дјеца Тада " , прича Драгица и објашњава:
"Када се девојка уда, Важно је да схвати да је кућа у коју је дошла њена тужна Кућа и треба да да све од себе да се о њој тако саламури. Нема назад. Код мајке и оца се само у госте иде, Једном кад одеш од њих ".Иако у поодмаклим годинама, обоје су и данас бистога ума, брину се о једно другом, аи смисао за хумор им је жив. Дани пролазе полако им, у ишчекивању да им неко наврати, вецери уз телевизију. гледају дневник, "Зикину сареницу" , понеку музичку емисију. Деда избјегава политичке емисије, да се не нервира.
Прати нас учинити дворишне капије, иако споро Хода, инсистира да изадје са нама и "види Наша кола". Одлазимо, на Нам дуго Масе, па се враћа у кућу "својој баби".
Гојко и Драгица нису имали гламурозну Журку за "дијамантску" годишњице, нису посебно славили ни један пре. Није било торте, свијећа, шампањца. Није да њихов начин.
Они су 64 године провели заједно, у добру и злу. Преживјели су свашта - сиромаштво и изобиље, срећу и тугу, пацов, избјеглиштво, смрт једног од синова, старост, болест. Једино што никад нису доводили у питање је цињеница да имају једно друго. Ја ту, је, ваљда, сва мудрост.

среда, 11. фебруар 2015.

Након Требиња, Фондација цуре посјетила Босанско Грахово


 одржана је јавна расправа на којој ће се расправљати о проблемима жена Босанског Грахова. Дискусија је присуствовало 16 учесника, а модератор био је Данка Зелић испред Удружења грађанка "Грахово" .Дискусија ја била сасвим интерактивна са циљем скретања пажње на дискриминацију и невидљивост жена посебно у погледу здравствене заштите. Изненађујуће је да су жене у Босанском Грахову потпуно заборављене од стране свих нивоа власти, а само су неки од проблема са којима се суочавају упитању су недостатак гинеколога / гиње, стоматолог / гиње, апотека кооја постоји, али не ради, као и најближи Здравствени центар који се налази у Ливну и сличне анкете спровело је Удружење грађанки "Грахово" показује да од 100 жена 10 жена обољ

елих од рака, што је прилично забрињавајуће и то је утицало на чињеницу да већина тих жена због недостатка средстава нису у стању да спроводе редовне гинеколошке прегледе.

О томе да жене изоловани говори и недостатак превоза и дугим линијама даљину, и упркос високој стопи незапослености, сви грађани босански пасуљ су приморани да издвоје средства за куповину флаширане воде.Једина женских организација цивилног друштва активног у Босанском Грахову је држављанин удружење "Грахово "који су успели да добију дозволу да се отвори простор" Центар за дечији Нест ", која је једини јавни простор где жене могу срести, комуницирају, друже и рад на умрежавању.

Фондација ЦУРЕ је подржала напоре Удружења грађана "Грахово" која стално вршили притисак на владу да реши горе наведене проблеме и да ће сигурно наставити иу будућности.

  

  Након тога, почети процес јавне расправе и даље у Орашју, где заједно са "Жене са Саве" НВО разговарати "Да ли су жене широм БиХ подједнако видљиви у мањим и већим заједницама у контексту права жена, 02/21/2015. са почетком у 14:00 часова у сали-младих дом.Због ванредног стања, првобитно планирано за јавну расправу која ће се одржати 06/02/2015. у Великој Кладуши је премештена у следеће недеље.

Сви ови разговори имају за циљ да покаже да су јој потребни жене у малим заједницама, као и положаја жена у малим и великим заједницама. Које су разлике у контексту права жена у односима између малих и великих заједница, и да ли жене у малим заједницама већим тешкоћама у остваривању својих права у вези са женама у већим заједницама, и како жене боре са невидљивости.

недеља, 08. фебруар 2015.

Славиша Михајловић, делегат СНСД-а у Дому народа Парламента ФбиХ: Иванић и Босић послушнички ћуте

Србе у ФБиХ чека неизвјесно и тешко вријеме, јер остају политички незаштићени. Имамо потпуно игнорантски став српских представника Младена Иванића у Предсједништву БиХ и Младена Босића у Парламенту БиХ, који ни у једном тренутку нису реаговали, као да се ради о Србима на Марсу. Они послушнички ћуте како не би наљутили своје коалиционе партнере.
Истакао је то у интервјуу за "Глас Српске" делегат СНСД-а у Дому народа Парламента ФБиХ Славиша Михајловић.
ГЛАС: СНСД је након избора имао намјеру да понуди своје кандидате за потпредсједника ФБиХ и замјеника предсједавајућег Дома народа. Зашто сте одустали од те кандидатуре?
МИХАЈЛОВИЋ: СНСД је једина српска политичка партија која има континуитет у ФБиХ и као таква заслужено је међу српским живљем добила статус партије националног идентитета Срба у ФБиХ. Управо зато смо били заинтересовани за најважније позиције које по Уставу припадају српском народу како бисмо имали механизме да активно учествујемо у друштвеним и политичким процесима у Федерацији и на тај начин обезбиједимо сигурност и уставна права српском народу која се крше у свим сегментима у том ентитету. СНСД је предложио модел који би напокон вратио надлежност Дома народа из ванпарламентарних политичких кругова у Клуб Срба у Дому народа, којеба да почињу сви српски договори, па и око најважнијих позиција које припадају српском народу. Понудили смо модел широког консензуса гдје би Клуб Срба требало да предложи ки је мјесто гдје трандидате за најважније позиције не осврћући се на захтјеве парламентарне већине, јер сматрамо да је недопустиво да лидери бошњачких партија лицитирају српским позицијама са којим купују коалиционе партнере. Појединци у Клубу Срба, а посљедња одлука Главног одбора СДП-а је то потврдила, још нису зрели да национално ставе испред страначког иако су делегати Дома народа. Нису прихватили приједлог СНСД-а, а ми смо имали намјеру да истакнемо своје кандидате само онда ако ће они имати снагу унутар Клуба Срба и тако пројектовати изборну вољу легитимног српског бирачког тијела.
ГЛАС: Како коментаришете понашање ДФ-а, СДП-а и СДА када је ријеч о српским позицијама у институцијама ФБиХ?
МИХАЈЛОВИЋ: Бакир Изетбеговић је као замјеник предсједника СДА изашао у јавност и обећао да ће преко викенда ријешити проблем који је настао у Клубу Срба и да ће се договорити о избору српског потпредсједника Федерације. Изетбеговић је на тај начин јавно омаловажио и обесмислио и Клуб Срба и Дом народа и сав српски народ. Након тога је СДП донио такву одлуку коју је лидер бошњачке политике најавио. Наравно, у све то упакују Жељка Комшића, камелеона етничког идентитета, кога је хрватски народ окривио да је уништио њихове политичке представнике у Федерацији. Уз све то, истовремено имамо потпуно игнорантски став српских представника Младена Иванића у Предсједништву БиХ и Младена Босића у Парламенту БиХ, који ни у једном тренутку нису реаговали, као да се ради о Србима на Марсу. Они послушнички ћуте како не би наљутили своје коалиционе партнере.
ГЛАС: ДФ је прво изашао са Слободаном Шојом као нестраначком личношћу, али су, након што он СДП-у није био прихватљив, умјесто њега за потпредсједника ФБиХ из реда Срба кандидовали Милана Дуновића?
МИХАЈЛОВИЋ: Шоја је од почетка пробни балон ДФ-а, а на основу његове биографије можемо закључити да боље познаје Србе у Паризу и Каиру него у Федерацији. И он је и за СНСД и Србе у Федерацији странац, коме треба још једна висока позиција ради квалитетније биографије.
ГЛАС: Да ли је могуће у ФБиХ заштитити интересе српског народа због дугогодишње игре око српских позиција и каква се порука оваквим понашањем ДФ-а, СДП-а и СДА шаље Србима у том ентитету?
МИХАЈЛОВИЋ: Неко мора заштитити српски народ у ФБиХ и СНСД је преузео ту обавезу, а надамо се да ће иза такве одлуке стати и РС, која ће у наредном периоду реаговати према свима онима који омаловажавају српски народ у Федерацији и одузимају им уставна и свака друга људска права и кроз одузете нам позиције у ФБиХ и на државном нивоу.

среда, 04. фебруар 2015.

Џудисти из региона на припремама у Дрвару

Џудисти из бивше Југославије у Дрвару су тренутно на припрема за Свјетско првенство. Да се питало политичара, вјероватно не би било ни тренинга, јер сви трошкови ових спортиста, који су постигли изванредне резултате, сноси неколико Дрварски ентузијаста.

На овај начин желе да сачувају успомену на свог суграђанима, једног од највећих џудиста свих времена са ових простора - Радомира Ковачевића.


милан Балабан
Прошле године смо почели, а на овај начин желимо да сачувамо сјећање на нашег суграђанина и великог џудисту Радомира Ковачевића, који је био капитен јапанске репрезентације, добитник европске, свјетске и олимпијске медаље и предавач на Факултету у Лонг Ајленду у Њујорку, каже један од најзаслужнијих за одржавање кампа, Тимберландс угоститеље Милан Балабан.

"Ми у његову част због његове преране смрти желимо да оживимо џудо у Дрвару и цјели
спорт и да се дају дозу, а не братство и јединство, а не неку стару Југославију, али спортски сусрети на звука науке, да буде спорт који функцинише. Ми спортисти морају да реагују спортове који не ометају ни политику ни народа, ни ово ни оно. Нема разлога за то, "каже Балабан.

Према Балабана, ове године камп је нешто мање јудокас. Прошле године у Дрвару су, поред репрезентације Србије, Црне Горе, Хрватске и БиХ, који је ступио ове године, и Немци, Енглези и Словенаца.

"Ове године смо пропустили због датуме за логовање политика за који је уништио спортски центар чека, не знају шта да раде с њим. У последњем тренутку дали су нам собу и собе које су уништене, тако да нисмо у главу посадио свој новац да би овај посао да не изгубимо овај камп, тако да не покваре углед Ковачевић, како не би контаминирају углед џудо у светским размерама, у босанском скали. Овај камп је направљен узалуд, а све један учесник не плати марку нисам спавао, ни хране, ни ништа, "рекао је он.

труе Мирацле

Ништа боље подршка не спортиста из Дрвара када је у питању кантоналном ентитетском и државном нивоу, додаје Балабан.

"Не водио. Ја вам гарантујем да је живот, са таквом инвестицијом у спорту и море спортс босанску политику, то је чудо ", каже Балабан.

Амел Мекић и Славко Обадов

Тренинзи јудокас одржати под будним оком Славка Обад, професор на Факултету спорта и физичког васпитања у Новом Саду, који је такође био врхунски југословенски џудиста.

Најважнија ствар у свему овоме је да су људи у региону са спортом, а џудо спорта у овој области има велики потенцијал. Само треба ове младе људе да пруже боље услове за рад, а резултати не треба да бринете, каже Обадов.

"Прошле године сам, бивша Југославија, узели смо две титуле јуниорског првака света - да ми никада нисмо имали - и два Европска првенства. Ове године смо морали да Амел Мекић из Сарајева освојио европску титулу, и веома надређени ", рекао је Обадов.

Амел Мекић каже да у Дрвару осећају као код куће, како за домаћина који је на сваки начин покушава да буде лепо спортисти, и због могућности да кроз рад са најбољим тренерима максимална припреме за Светско првенство које ће се одржати у августу у Украјини .

"Ја бих добродошлицу овај камп и ту идеју, која је друга година. Надам се да ће постати традиција, а то ће коначно политичари, што све зависи, да препознају и да у потпуности подрже - да ово постаје још масовније и чешће одлазио у логор ", рекао је Мекић.

Надамо се да ће и они који могу да помогну тим младим људима да препознају у њима могућности за промоцију, и дозволите им бар минималну услови рада.

понедељак, 02. фебруар 2015.

Самоубиство вјешањем - Дрвар

Дана, 31.01.2015. године у 13,25 часова службеници ПС Дрвар запримили су дојаву да је у породичној кући у насељу Заглавице бб, Дрвар, Самоубиство вјешањем извршио М.Ј. рођен 1938. године у мјесту Пећи, Б. Грахово.Очевид на мјесту догађаја обавили су радници ПС Дрвар и дежурни Љекар Д.З. Дрвар, те том приликом утврдили да нема елемената кривичног дјела, након чега је тј
ело предато родбини.

недеља, 01. фебруар 2015.

СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ – ИМЕНДАН ЕПИСКОПА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКОГ Г. АТАНАСИЈА

У Катедралном храму Светих апостола Петра и Павла у Босанском Петровцу 31. јануара, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-пертовачки г.Атанасије молитвено је прославио свој имендан служењем Свете архијерејске Литургије. Са Епископом су саслужили Старешине манастира Епархоије бихаћко-петровачке: архимандрити Серафим (Кужић), намјесник манастира Рмањ, Варнава (Дамјановић), намесник манастира Трескавац, игуман Василије (Рожић), настојатељ манастира Клисина, јеромонах Теофил (Ђуричић), намесник манастира Глоговац и протођакон Никола Перковић. У току Литургије Епаископ Атанасије је молитвено поменуо и свог имањака Владику Атанасија, умировњеног Епископа захумско- херцеговачког.
Након освећења кољива и резања славског колача од стране Архимандрита Серафима, Епископ Атанасије присутнима се обратио беседом говорећи о великим светим александријским светитељима Атанасију и Кирилу, нагласивши: „ Они су волели и воле Господа Исуса Христа и укључили су се у активно Његово дјело за спасење људи као Пастири и Учитељи Цркве…Свијест о припадности Христа и Његових Светих нама на сваком мјесту и у сваком времену даје снагу да истрајемо на свом личном хришћанском подвигу. “
После Свете Литургије у Епархијском центру одржан је каратки монашки састанак. Том приликом Епископ Атанасије је позвао Игимане манастриа Епархије бихаћко- петровачке да заједнички уложие снаге да се развије монашки живот у Крајини, истекавши да је управо добро и храбро монаштво, какво је оличено у личности Светог Атанасије Александријског, највећа гаранција за успјех Цркве у тешким искушењима.