среда, 24. децембар 2014.

Асвалт у индустријској зони Горинчани у Босанском Петровцу

- Полагањем завршног слоја асвалта завршена је изградња пута који повезује индустријску зону Горинчани у Босанском Петровцу са главним путем М-5, у врједности више од 127 хиљада марака.

Пројекат изградње прилазног пута и обухвата комплетну реконструкцију новоизграђене раскрснице, и изградњу треће траке на магистралном путу М-5, који ће саобраћај на овом дјелу пута учинити много сигурнијим.

Комплетна изградња приступног пута је врједна око 127 000 КМ, а изграђена је средствима општине Босански Петровац, уз подршку Федералног министарства подузетништва и обрта.

Индустријска зона Горинчани у Босанском Петровцу чија је укупна површина 100.000 квадратних метара, која већ има два погона за прераду дрвет,постат ће привлачнија за будуће инвеститоре.

петак, 19. децембар 2014.

У суботу, нова престава у Дому културе у Босанском Петровцу

Ју центар за културу и образовање у сарадњи са Студентским позориштем из Бањалуке организује представу "лудница" која ће се одржати у суботу 20/12/2014. у 19 часова.

Комедија "лудница" је рад студентског театра у Бањалуци који на сцени оживљава психијатријску клинику као метафору времена
у којем живимо

четвртак, 18. децембар 2014.

Повратницима у Босанском Петровцу 2200 м2 нових пластеника

 Једанаест Српских повратничких породица кроз УНДП донаторског пројекта добило је 22 пластеника, врједне више од 88.000 КМ. ће покрити укупну површину од 2200 квадратних метара високо-квалитетног земљишта што је контролу квалитета потврдио и Пољопривредни институт у Бихаћу.

У подигнутим пластеницима ће се узгајати еколошко поврће, која је веома тражено, а чија је цјена много већа од увозних поврћа које се продају на пијацама у Босни и Херцеговини.

Сваког од  одабрани повратник УНДП је, у сарадњи са општином Босански Петровац помогао са два пластеника, а врједност једног пластеника је 4000 КМ. У будућем пројекту се наставља кроз пружање садног материјала и савјетодавне услуге.

УНДП-ов пројекат подршке повратничкој популацији на одрживом повратку кроз помоћ узгоја поврћа реализује се у 10 општина
широм Босне и Херцеговине, међу којима је општина Босански Петровац.

уторак, 16. децембар 2014.

Подршка Епископа Атанасија у оснивању СПКД „просвјета“ у Дрвару

Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Атанасије присуствовао је у Дрвару 16. децембра 2014. године радном састанку са Начелником Општине Дрвар, Господином Стевицом Лукачем и члановима Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ из Бања Луке,  Господином  Др Слободаном Наградићем и Михајлом Вујевићем. Састанку су присуствовали и професори и наставници Српског језика, историје и географије из основне и средње школе у Дрвару и некадашњи професори и наставници који су у старијој животној доби.
Састанак је сазван на иницијативу управног одбора СПКД „Просвјета“ са циљем оснивања иницијативног одбора за оснивачку скупштину одбора СПКД „Просвјета“ у Дрвару.  Основни задатак одбора СПКД „Просвјета“  у Дрвару, по његовом оснивању  биће јачање просвјетног, културног и духовног идентитета Српског народа на подручју западне Крајине.
Епископ Атанасије је благословио и дао подршку члановима СПКД „Просвјета“ из Бања Луке у њиховој намјери  да оснују и организују одбор СПКД „Просвјета“ у Дрвару и изразио спремност за укључивање Цркве у јавном и културном дјеловању будућег СПКД у Дрвару.

Босански Петровац ће први пут послије 100 година добити грунтовницу

Босански Петровац ће после 100 година први пут добити грунтовницу о власништву некретнина, договорено је данас на састанку начелника општине Златка Хујића са директором Федералне управе за геодетске радове, Жељком Обрадовићем и Сенадом Карабеговићем, шефом земљишно-књижне канцеларије у Бихаћу.

Општина Босански Петровац је једна од само десет општина у Босни и Херцеговини, која има попис катастар посед имовине, а нема земљишне књиге, цјела општина од 750,000 квадратних метара земљишта оставља без укњиженог власништва.

Усвајањем новог закона о имовинским правима у Федерацији Босне и Херцеговине, грађани Босанског Петровца су искључени да врше упис непокретности, на основу ТЗ. Попис катастар.

"Оснивање и бар дјелимично земљишне књиге, за данас договорили три катастарске општине, за које документација припремљена, велики напредак у стварању окружења за економски развој и привлачење инвеститора,  у Босанском Петровцу чекамо на свој грунт  100 година" - рекао је Златко Хујић, начелник општине Босански Петровац.

Директор Федералне управе за геодетске и имовинско-правне послове, Жељко Обрадовић, снажно је подржао
рад општинске управе и обећао даљу финансијску подршку за јачање катастра у општини Босански Петровац.

субота, 13. децембар 2014.

Додик преузима Ливањски кантон

Један од новоизабраних чланова руководства Скупштине Ливањског кантона Славиша Михајловић је истакао да је позиција предсједника Скупштине кантона за њега најбитнија функција и став СНСД-а је да ће се предсједник бирати у пакету са функцијама попут премијера и министарских мјеста, тако да ће се то име знати када буду на столу остала кадровска рјешења. - Постоји рjешење а то је да на челу Скупштине Ливањског кантона у овом сазиву не буде Хрват с тим да је СНСД-е заинтересован за ову позицију истакао је Михајловић.

.

петак, 12. децембар 2014.

Гламоч ће ускоро бити богат град

Влада ФБиХ усвојила је данас Програм регионалних истраживања нафте, кондензата и природног гаса на простору Федерације БиХ за период од 2014. до 2023. године као документ развоја истраживања перспективних подручја нафте и гаса на терирорију ФБиХ, преноси бх. Новинска агенција Патриа.Федерално министарство енергије, рударства и индустрије и Федерални завод за геологију задужени су да, у року од 30 дана, сачине Акциони план за реализацију програма истраживања за територију Динарида. Обавезани су и да, у складу са Законом о истраживању и експлоатацији нафте и гаса у ФБиХ, изврше припремне радње у циљу покретања и реализације програма истраживања нафте и гаса на територији сјеверне Босне.
Влада је задужила федерално министарство животне средине и туризма, финансија, рада и социјалне политике, просторног уређења, те Федералну управу цивилне заштите да, у року од 30 дана, изврше све припреме из своје надлежности у вези истраживања и експлоатацију нафте и гаса, као и да анализирају донесене политике и упоредне анализе са политикама држава с добром праксом у истраживању овој области.
Како је познато, стратегијски планом и програмом развоја енергетског сектора ФБиХ, усвојеном 2009. године, наглашен је значај и утицај нафте и природног гаса на укупан економски и друштвени развој БиХ. У циљу даљег развоја енергетског сектора, дата је и препорука за наставак истраживања нафте и гаса на основу повољних резултата раније спроведених истраживања. У том контексту, Програм регионалних истраживања нафте, кондензата и природног гаса на простору Федерације БиХ за период од 2014. до 2023. године представља основни стратегијски програм Владе за дефинисање блокова за истраживање и за додјеле концесија.
Основни циљ истраживања је дефинитивно рашчишћавање двојбе о постојању економски интересантних лежишта нафте и гаса, те давање значајног доприноса познавању геолошког састава и структуре коре на истражним просторима.
На основу резултата истраживања, претпоставља се да постоје перспективни простори за истраживања нафте и гаса у сјеверној Босни (Орашје, Оџак и Тузлански базен), средњој Босни (Сарајевско-зенички базен), те југозападној и јужној Босни и Херцеговини (Велика Кладуша-Гламоч- Дрежница-Столац-Неум). Ови истражни простори су издвојени тако да се уклапају у два одвојена пројекта истраживања нафте и гаса: Пројекат Динариди (Велика Кладуша-Гламоч-Дрежница-Столац-Неум и Сарајевско-зенички базен) и Пројекат сјеверна Босна.

Eпископ Бихаћко-Петровачки Атанасије у Босанском Грахову

У недјељу 27.по духовима 14.децембра у храму Светих Апостола Петра и Павла у Босанском Грахову служиће Свету Архијерејску Литургију у 09:30 часова његово преосвештенство Владика Бихаћко-Петровачки Атанасије.

четвртак, 11. децембар 2014.

Из манастира Острог украо 1.500 евра

Црногорска полиција ухапсила је лице чији су иницијали НГ / 35 / из Никшића, због сумње да је украо из Доњег манастира Острог  1.500 евра, саопштено је из полиције.
Н.Г. је у ноћи између 6. и 7. децембра, ушао у цркву манастира Свете Тројице Доњег манастира Острог, након што је одвалио врата цјеливаонице  а потом обио металну кутију у којој је било 1.500. евра затим је побјегао.
Црногорска полиција о догађају је упознала  заменика основног јавног тужиоца у Подгорици и изашла на лице мјеста гдје је извршен увиђај.
"Изузети су трагови који су послани у форензички центар за експертизу.Свеукупне полицијске активности, које су предузете у циљу расвјетљавања догађаја, довеле су до идентификације осумљиченог Н.Г. који је ухапшен синоћ ", саопштено је из Црногорске полиције.
Осумњичени је данас уз посебни извјештај као допуну кривичне пријаве, приведен замјенику Основног државног тужиоца у Подгорици.

среда, 10. децембар 2014.

ЕПИСКОП АТАНАСИЈЕ КОД ДИРЕКТОРА СЕКРЕТАРИЈАТА ЗА ВЈЕРЕ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

У уторак 09. децембра 2014. године  Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Атанасије састао се у Бања Луци у просторијама Секретаријата за вјере Владе Р. Српске са Директором Секретаријата Господином Драганом Давидовићем.
На састанку, који је иницирао Епископ Атанасије, разговарало се о закључцима који су извучени недавно из састанка Епископа Атанасија са Господином 
Славишом Михајловићем, Предсједником  Клуба Срба у Ливањском кантону, Господином Велимиром Кунићем и начелницима општина Дрвара, Босанског Грахова и Гламоча.
Разговор је обогатио и Господин Слободан Наградић, Директор Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног наслијеђа Републике Српске, који се током састанка укључио у разговор.

Босански Петровац: Радионица једноминутни Филмова

Босански Петровац  један је од десет локација у БиХ укључене у пројекат "Подршка за трајним рјешењима ревидирана стратегије за имплементацију Анекса 7 Дејтонског мировног споразума", који финансира Европска унија из ИПА фондова, уз суфинансирање и координацију УНХЦР заједно са седам пројектни партнера, укључујући УНИЦЕФ. Пројектне активности  укључујући радионице  једноминутних филмова се проводе у 10 приоритетних локација у Босни и Херцеговини: Брчко Дистрикт, Бијељина, Босански Петровац, Дервента, Фоча, Градишка, Маглај, Мостар, Приједор и Живинице.

Пројекат има слоган "Моје мјесто под сунцем " и главни циљ компоненте реализује УНИЦЕФ у сарадњи са партнерима да обезбеде подршку за најугроженију дјецу и њихове породице кроз разне активности.

понедељак, 08. децембар 2014.

ЕПИСКОП АТАНАСИЈЕ СА СРБИМА ЛИВАЊСКОГ КАНТОНА

У недјељу 07.  децембра 2014.  године, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки  Атанасије се при храму Светог Саве у Дрвару, у поподневним часовима, састао са представницима Срба Ливањског кантона, Господином Славишом Михајловићем, Предсједиком  Клуба Срба у Ливањском кантону, Велимиром Кунићем, Делегатом у Представничком дому Парламента БиХ, Господином Стевицом Лукачем, Начелником општине Дрвар, Господином Урошем Макићем, Начелником општине Босанско Грахово и Господином Радованом Марковићем, Начелником општине Гламоч. Састанку су присуствовали и Високопреподобни архимандрит Серафим (Кужић) из манастира Рмња, свештеници из Дрвара и Босанског  Грахова и познати лекар са овог простора Др Симо Билбија.

Повод за овај састанак јесте сагледавање услова живота православних Срба који живе и раде на подручју Ливањског кантона.  Ранија констатација је потврђена, а то је да је највећи проблем незапосленост Срба у јавним институцијама на општинама Дрвар, Босанско Грахово и Гламоч. Овај проблем у пресудној мјери отежава опстанак и развој породица и младих на просторима ове три општине у којима у већој мјери живе Срби.
Епископ Атанасије се са начелницима општина и предсједником Клуба Срба у Ливањском кантону договорио о заједничким циљевима и програмима који имају за циљ побољшања услова живота Срба на подручју Ливањског кантона.

Карате клуб Дрвар биљежи успјехе

У Добоју је одржан 15.међународни карате турнир"Добој опен на којем су учешће узели и чланови карате клуба "Дрвар" У конкуренцији око 800.такмичара од 34.клуба.Освојене су три медаље:
1.Стефан Шипка бронза у катама појединачно,
2.Душка шипка сребро у појединачним борбама, а сребро у катама појединачно
.

недеља, 07. децембар 2014.


ОЕБС сели канцеларију из Ливна у Дрвар

Мисија ОЕБС-а у БиХ је затворила канцеларију у Ливну и саопштила да ће активности у Ливањском кантону убудуће бити координисане из новоотворене канцеларије у Дрвару која ће бити званично у функцији од 1. јануара.
Овим поводом је у Ливну одржан пријем на којем је шеф Мисије ОЕБС-а у БиХ Џонатан Мур говорио о приоритетима Мисије у овом кантону у наредном периоду.

Он је нагласио да затварање теренске канцеларије Мисије ОЕБС-а у Ливну никако не значи крај активности ОЕБС-а на подручју овог кантона, већ напротив, нови замах активностима из нове канцеларије која ће након Нове године бити смјештена у Дрвару.
"Ово је добра прилика да се присјетимо успјеха Мисије у Ливањском кантону у протеклих 20 година", рекао је Мур.
Он је посебно истакао потпуно провођење имовинских закона у свим општинама, што је проведено у сарадњи са ОХР-ом, УНХЦР-ом, Црвеним крстом, провођење пројеката јачања општинских управа, те недавне пројекте јачања улоге омбудсмана, као и оснивање коалиција за борбу против мржње у Ливну која би ускоро требало да буде основана и у Дрвару.
Пријему су присуствовали представници власти и локални партнери Мисије ОЕБС са подручја Ливањског кантона.

субота, 06. децембар 2014.

ДНЕВНИК ДРВАРСКИХ УВРЕДА ( И дио )

Разговор са собом

  Отићи је немала ствар, љековита, слична као и нестати, претворити се, разићи се, склонити се у склониште и расточити се на молекуле. Отићи је љековита работа зато, јер се најбоље одлази онда када болест узнапредује толико да је немогуће пратити тај малигни галоп. То није умирање, то је спасење, сопствена и превентивна сецесија од ствари које су измакле контроли. Осјећам се као онај јунак из милеровог романа „Ракова обратница“ који пије, посматра и боли га глава или неки филмски заблудели син попут прекаљеног глумца мр Деепа у улози будалаша и новинара филма „ Тхе рум даирy“  који ствара сопствену хронику и истину и лаже све око себе. Осјећам се помало као ноторна лаж и волшебни писац, дидактичан и спретан, али несрећан. Осјећам се као дестилована вода без минерала у себи, али ми је драго што сам тако дестилован ипак успио да останем и без још нечега, без муља и прљавоштине о којој цијело вријеме узалудно пишем. Дестиловао сам стварност и нашао начин да хемијски одстраним штетне ствари. Ето мало и надобудности као у роману „Тхе греат Гатсбy“ гдје Сцот Фитзгералд покушава објаснити зашто је све досадно послије ратова и гдје су границе укуса једног друштва које није доживило катарзу, послије боја, већ заблудило у нирвану семирамидиних, висећих вртова гријеха. У мом случају као и у случајевима осталих отићи је лијек, а ево и зашто!

   Можда је боље да се објасним сам са собом о томе како сам одлучио да не пијем муљ и не слушам приче ненормалних сањара. Ти, по мени и само мени дефинисани примјерци људске врсте које дефинисах као ненормалне сањаре, а уствари су саможљиве свиње, натјераше ме да ово по милионити пут кажем на другачији начин. Увијек другачије и потпуније да се обрачунам са њиховим тежњама.

   Мали градић који сам оставио у свој његовој пустињи је полигон за ријетке звјерке које по својој анатомској структури једино могу живјети на том дијелу планете. Ту обитавају скакавци и слонови у симбиози са фауном разних других хијена које преживљавају на конто стрвинарења. Стрвине су различите, од државе као пуке форме и рекао бих формалности, до живих лешева који никако да оду на дно у талог времена, јер вријеме је увијек исто. Вријеме је мемљива бара коју су крокодили напустили, па жабе које дижу ноге могу да се поткивају старим, одбаченим потковицама. Другачије речено, вријеме није ни прошло, само су већи појели све, да би жгадија остала да се коље око остатака. Дефинисати се свакако може она стара англосаксонска, да је нешто труло у држави Данској. Ипак ни државе, а камоли Данске. Мрледина која пак највише смрди и коју баш нико не једе је системска животиња из лабораторије др Франкештајна, али не сада о томе и не више никада о томе. Систем Дејтона и тројице мускетара који потписаше пројекат ме не интересује више. Интересује ме сада хијена као феномен. Вратићу се на романсиране јунаке који ће имати идентично значење као и они које су писали велики умови свјетске литературе.

   Гледам неке квази-опозиционе коментаре на фејсбуку, а фејсбук у малим градовима служи за пљување комшије, па и сам учествујући у тим сеансама нудим гомили многе своје мисли као библијску ману јер се најбоље говна једу кад се намажу са мармеладом на хљеб. Разлика је што моје комшије више не постоје. У том граду који сам, физички и психички, а чини ми се и метафизички виртуелно, напустио комшија постаје вук, како онај шумски тако и онај у, до јуче, људском облику. Дакле гледам и у виртуелном свијету клање очњака, мало се играм и ја с тим, јер гдје поникнеш врео ту ти крв носи врела зрнца.  Једина разлика је што ја сваки пут морам бити ироничан, сатиричан и поткрепљен литературом, док остатак труле масе мора једноставно да каже „Јебем ти матер“ како би био прихваћен и схваћен и како би та врелина била сочнија, некако и истинитија, вјеродостојнија поднебљу. Они ни не схватају колико им ја сада јебем, уствари, матер, пошто не читају књиге, да би моје алегорије схватили, чак моје текстове прихватају као лијек, а ја сам само писао да да их више боли. Да боли и оне на које сам се окомио и оне који себе сматрају опозицијом. Тако читам волшебне и полтронске коментаторе који брбљају, а  не кажу ништа осим насумично набацаних ријечи, оне који критикују а не знају граматичке основе и оне који ћуте и претварају се у шпијуне и шаптаче бирцуза. Све ја њих имам у шаци и на овом свом длану јутрос посматрам из даљине мрзећи их једнако колико је сваки писац мрзио јутро јер је јутро само доносило нове ликове из огледала прошлости. Али то је само брбљање брбљача са друштвених мережа.

   Ја нисам отишао због једног гмаза који је вољом и невољом грађана, боље рећи сељчина, дошао на власт. Тај, који ми је у лице рекао да његова дужност није да препознаје таленте и стручности, већ је на мени да се борим за себе како знам и умијем. Нисам отишао због њега који не разумије то за шта су га поствили, већ сам отишао због оних који упорно ћуте на његове смрдљиве изјаве. Отишао сам због отрова који се шири ваздухом. Ја удисати то не могу, а можда сам требао да се борим против њега, а како, можда пушком, јер глупост и бахатост се није могла побједити другачије. Отишао сам да не прљам руке.

   Ја нисам отишао због тога што нисам могао да гледам споменик Усташама који су нас трпли у логоре, док је споменик герилцима, ослободиоцима, нашим дједовима срушен и заборављен. Ја сам отишао од оних који су га заборавили, који су дозволили да се тај цивилизацијски парадокс догађа. Отишао сам због оних јадника који опет ћуте, ћуте и ћуте, због тих којима су људи попут мене терористи и завојевачи нестабилности. Отишао сам због оних полтрона који подржавају шутскорску власт, једино способну да зарад својих плата прећути све парадоксалности и једног дана због истих пара пређе у шизму како им нареде њихови финансијери. Отишао сам да не гледам пропаст. Знам да је то кукавички, отићи када треба да се бориш, али нисам хтио да будем жртва оних који се не осјећају више Србима. На овом плану смо изгубили битку, не признајем и рат.

   Ја нисам отишао зато што се осјећам као неко ко не живи на својој земљи, већ насупрот томе,  отишао сам зато што сам сваког дана био свједок како се наши „суверени општинари“ осјећају као странци на туђем атару. Молећи бога, не знам којега, да поживе на својим столицама дуго и да се дебело окористе. Отишао сам зато што сам видио да људи тамо преживљавају као да су странци у својим кућама, на својој земљи, немајући јасан циљ о себи и својим интересима народа. Због тога што лични интерес побјеђује национални па ти се чини да одбројаваш вријеме, чекајући да се чудо догоди, а од чуда једино се дешава да народ нестаје из дана у дан.

   Ја нисам отишао због оних који су продали вјеру за вечеру и распродали за своје положаје фабрике, бацили под сртечај и тијела и душе и погоне, већ сам отишао због оних који су пристали да мањина бахатих распродје им гробове и тијела очева као и њихове судбине. Ја сам отишао јер нисам пристао да ме раскрчме иако ништа немам, душу не дам па како ми буде.

   Ја нисам отишао због онога који је затворио сиротињи све услуге љечења, апотеке у нашим рукам, да би отворио своју у којој ће сиротан човјек црно да плаћа сваку таблету, већ сам отишао због оне већине која не смије да дигне глас против тог монопола. Отишао сам да себе спасим искушења која свакодневно имам тамо гдје се догађа недогодиво и гдје марифетлуци вабе човјека да поступи неурачунљиво. Отишо сам да их спасим од себе и гнијева који ми се у тијелу тићи, сакупља и који гутам својим одласком.

   Ја нисам отишао због локалне, неписмене будале која ми је рекла да нисм у бубњу за срећне добитнике, већ сам отишао да ме не доживљавају као куглицу са бројем. Ја сматрам да сам човјек, а не број који се извлачи за срећке. Отишао сам да прекинем њихову лутрију и подсмјех иригтора моје интелигенције, да не слушам недојебе које су се пронашле у зајебавању народа и варању на картама, коцкајући се својом душом, а улагајући на зелени сто моје стрпљење. Ипак највише сам отишао због оних који све то виде , а немају храбрости да се супроставе говнарима који их јефтино губе на картама.

   Ја нисам отишао због оних који су отишли прије мене, да траже своју срећу, посао, животне путе, да траже свој мир, већ отидох због оних који су остали да се не пронђу, да се ушушкају у биједу, да немају начин говора, ријеч и оних који су пристали на равнодушну тугу. Отишао сам због оних сподоба који осуђују принципе, интелигенцију, дијалоге, науку те због оних који су јадни и повиновани страху, осакаћени у размишљању. Отишао сам због оних који не умију себе да објасне, који имају само гомилу разлога зашто не може бити боље, а не предузимају ништа да промјене то безгранично кукумакање. Отишо сам због сљегача ранемима.

   Ја нисам отишао због оних који су газили по мртвима да би себе и своју дјецу увалили на послове за које нису стручни, већ због оних који чекају ред да то исто ураде кад им се пружи прилика. Отишао сам због обећавача да ће бити промјене, а марљивих радника да то обећано боље осакате истом причом као претходници који нас доведоше до статуса „Град случај“. Отишао сам због пустиње која се види али не само на улици, иако је то јако битно, већ због пустиње у душама. Због пејсажа константне празнине у комуникацији и непроналаска одговора на горуће теме. Отидох ја због ћутања, јер ћутању нисам вичан, а немам с ким да се дерем на неправде.

   Ја нисам отишао због болесних политичар који су у стању да сатима говоре, а да ништа не кажу. Који говоре да је све у реду и да боље не може, да је буџет општине социјални и довољан само за њихове плате. Нисам отишо због политике бескрупулозних смијача у лице, већ због неспособних малих јадника који су поклекли тим причама и оних који су до јуче мени у лице говорили о Христу и правди, а од данас ћуте и моле неког сопственог, измишљеног бога да им да тек толико да преживе. Отишао сам због оних који неће да се погледају у огледало, али веома добро гледају друге у лице и говоре им мане. Отишао сам да останем онакав какав сам био, да не дођем у искушење да запрљам руке о њихове мале смрдљиве животе. Отишао сам зато што их не могу гледати на улици. Отишао сам зато што смрде док ме поздрављају и што ми завиде, а не признају да је тако већ траже изговоре мог одласка. Отишао сам због оних који мисле да знају зашто сам отишао, ко сам ја, какав сам, али никада нису смјели у лице да ми одговоре питања која сам им постављао. Отишао сам због трачара и то најгорих, оних мушких жентурина. Због њих таквих и успјевају бескрупулозни политичари, јер лакше је наћи ману мени него онима због којих је све овако како јесте.

Полигон Барбара и даље трн у оку Гламочана

Близу 200 гламочких повратника је у последњих 15-так година покренуло судске спорове због лоцирања полигона Барбара на њиховом земљишту или у близини њихових насеља што онемогућава њихово сигурно коришћење и несметан повратак.Коришћењем тог земљишта за потребе полигона није им се омогућила компензација земљишта сопствено, које је поклопио полигон неки чак не могу ни видјети а камо ли користити.
Мирко Радоја из Петровог Врела је један од Гламочана којему је, како каже, Барбара "привремено заузела" на двије парцеле око 50 дунума земље:

- Ту се уништавају експлозивна средства. Ко им је одобрио коришћење приватних парцела не знам, али од 2.000 године ту немамо приступа, нити нам ико исплаћује било какво обештећење. Подигао сам тужбу за повраћај земљишта прије дви године и то је сад на суду каже Радоја показујући папире.
Он није остао само без земљишта већ и без посла у Комуналном, па је и њих тужио а у међувремену доживио инфаркт.
- Дугује ли грађанин држави бренд све ће она учинити да је наплати, али кад је држава дужна грађанину у земљишту, новцу, послу ... све ће учинити да га не обештети, додаје Радоје.
Војска ипак није на полигон ушла наслепо и без било каквих папира. Њено ступање у посед над наведеним земљиштем је омогућено Одлуком о изградњи полигона у Гламочу од 14. маја 1998. године и Рјешењем Владе ФБиХ од 6. октобра 1998.године посредством тадашњег Министарства одбране ФБиХ, али предвиђена еспропријација није урађена, нити су сви сви власници земљишта обештећени, посебно не они који нису ни тужили.
Одлуком Дома за људска права БиХ из 1999. године 10 власника је обештећено са по 5.000 КМ што је Влада ФБиХ и извршила, а наложено јој је да обезбеди и средства за експропријацију земљишта и некретнина или компензује штете што до сада многима није учињено и судски спорови су у току од којих је један и Радојин.Тужбама власници земљишта на којем је полигон био, или је и сада, потражују преко 500 милиона КМ на име накнаде за земљиште и објекте на њему.
- Нејасна су мапе полигона. Никад локална власт није званично и адекватном папирологијом упозната са границама полигона нити са начином како је земљиште узимано од људи и општине у ту сврху. Постојање полигона је препрека масовнијем повратку Гламочана јер им је многима узурпирано земљиште. Истина, данас је полигон сужен у односу на раније простирање и износи 60-100 хектара, али због уништавања великих количина НУС и муниције контаминација је неминовна, како околине тако и људи и животиња, а ми настојимо да живе од пољопривреде.Власници земљишта под полигоном никада нису званично развлаштетни, тврди помоћник гламочког начелника за Цивилну заштиту Халил Диздар.
Међутим, гамаспектрометријски мерења више узорака земљишта узетих са различитих позиција полигона које је испитивао бањалучки Институт за јавно здравство прошле године су показала да земљиште на полигону Барбара није контаминирано ништа више од испитиваних невојних земљишта у Сарајеву, Ливну, Мостару, Бихаћу, Тузли, Јајцу, Градачцу, Санском Мосту, Стоцу и Зеници, а која је вршио Завод за јавно здравство ФБиХ-Центар за заштиту од зрачења.
Диздареве речи, ипак, потврђује начелник општине Радован Марковић:
- Министарство одбране БиХ има са општином Гламоч потписан Меморандум о коришћењу земљишта за полигон, али то земљишно књишки, нити геодетски, није одрађено, људи нису обештећени, па ни сама општина, којој су само у 2012.години дозначили 500.000 КМ и то је све , уместо да годишње у наш буџет пристиже на име коришћења полигона одговарајући износ. Ми смо међу првима ушли у програм дигитализације али је све стало јер је стање око земљишта несређено захваљујући и Барбари, али и неким појединцима који су поклопили општинско земљиште, од којих су ме неки и тужили јер желим земљиште довести у ред и дати првенствено Гламочанима и пољопривредницима на коришћење, каже начелник општине Радован Марковић.

Божићни пакетићи за децу и угрожена старачка домаћинства

Ближи се крај године, а то означава и почетак послова на реализацији традиционалне активности Удружења и СПЦО Лијевно – прикупљање средстава за куповину Божићних поклона за српску децу и самохрана старачка домаћинства на подручију Ливна и Ливањског поља.

Желимо и ове године на примерен начин и пригодним Божићним пакетићима честитамо празник рођења Христовог нашој деци у парохијама: Лијевањској, Губинској, Врбичкој и Црнолушкој.
На истом подручију имамо и одређени број самохраних старачких домаћинстава. Старим, болесним, без икаквих примања и неге честитаћемо Божић пакетом основних животних намирница.
Обраћамо се људима који имају могућности и воље да помогну у овој акцији – финансијски, у намирницама дужег рока трајања или играчкама.
Уплате извршити на рачуне Удружења:
У Србији: 160-380800-45, са позивом на број 31122014
У Српској: 55-172077032321-17 позив на број 31122014