На празник Светог Јована Златоустог у Светониколајевском манастиру Рмањ сабрали су се свештеници и монаси, предвођени Епископом бихаћко–петровачким Господином Атанасијем, и вјерни народ јуначке и мученичке Крајине, како би сви „једним устима и једним срцем“ заједно заблагодарили Христу Господу и Његовом угоднику Светом Јовану Златоустом, коме је посвећена капела у манастирском конаку.
Светом Архијерејском Литургијом, у манастирској капели, началствовао је Епископ бихаћко-петровачки Г. Атанасије, а саслуживали су му: архимандрит Наум (Милковић), настојатељ манастира Пресвете Богородице Тројеручице – Доњи Будачки (Епархија горњокарловачка); протојереј-ставрофор Никола Пено, парох медљански; игуман Теофил (Ђуричић), намјесник манастира Глоговац; протојереј Саша Црљић, парох дрварски, те епархијски протођакон Никола Перковић. За пјевницом су, уз старјешину манастира Рмањ, архимандрита Серафима (Кужића), појали студенти Богословског факултета.
Током Свете Литургије освештани су славско жито и славски колач, у славу и част Светог Јована Златоустог, који је уз Светог Оца Николаја, небески покровитељ Свештене обитељи манастира Рмањ.
Обраћајући се вјерном народу, окупљеном под сводовима манастира, Епископ Атанасије указао је на живот и дјела Светог Јована Златоустог, једног од највећих богослова, који је на ткиву Цркве Христове уткао неизбрисиви траг, „свједочећи собом Онога Којег је свим својим бићем заволио, уподобљавајући се Ономе чији је Крст носио и радујући се радошћу надрадосном Васкрсењу Његовом“.
„Имајући пред собом лик Светог Јована Златоустог, те знајући дјела његова, пред собом видимо никога другога до Христа, чији је је лик засијао у овом великом Светитељу. Свети Јован Златоусти обогатио је византијски дух и православно богословље, украсивши Цркву Божију – „Невјесту Христову“ – жртвом, трудом и подвигом, чији су благотворни плодови присутни и у нашем времену, јер Дрво Живота, као спона двају свијетова, пролазног и непролазног, временог и вјечног, узрасло је у души Светитеља, чији нам животни пут и дјела јесу најбољи путоказ ка Ономе, Који је и Сам „Пут и Истина и Живот“, нагласио је Епископ Атанасије, позивајући вјерни народ да „својом вјером и жртвом посвједочи неупитну оданост својим прецима и потомцима у јуначкој Крајини“.
Архимандрит Серафим (Кужић), настојатељ манастира Рмањ, приредио је у трпезарији манастирског конака трпезу љубави за Епископа, свештенство и вјерни народ, захваљујући се свима што нису заборавили ову древну светињу, чија је страдална историја свједок бурних историјских дешавања у минулим вијековима као и данас, истичући да овдашњи Срби не смију заборавити она духовна упоришта која су их чувала и сачувала кроз вијекове.
Благодарећи архимандриту Серафиму на бризи и домаћинском старању, Епископ Атанасије изразио је наду да ће се братство овог манастира умножити, како би пламен православне духовности још јаче обасјавао преостало српско становништво на размеђи Крајине, Лике и Далмације.
И ове, као и претходних година, славу манастирске капеле – Светог Јована Златоустог – својим присутвом увеличао је и Драган Давидовић, директор Секретаријата за вјере у Влади Републике Српске, потврђујући својим примјером да Република Српска мора бдијети над православним Србима и њиховим светињама, које се налазе и изван њене територије.