четвртак, 28. јул 2016.

Нова нада за повратак: У Босанском Грахову отворене пекара и пиззерија

У Босанском Грахову су отворене пекара и пиззерија уз подршку локалних власти и подржани грантовима у оквиру пројекта "Примјена концепта људске сигурности у циљу стабилизације заједница у Кантону 10" који финансира УН Фонд за људску сигурност, а имплементирају га УН агенције у БиХ (ИОМ, УНХЦР, УНДП и УНИЦЕФ).

Пекару су отворили млади повратници из Приједора Бранка (27) и Мирослав (31) Арежина који су одлучили да се врате у свој град и покрену посао. Општина их је подржала простором и адаптацијом простора, а средствима гранта су набавили потребну опрему за производњу свјежих пекарских производа које становницима Босанског Грахова долазе из Дрвара и Ливна.

"Једва се преживљавало, посла слабо, мораш све платити, преломили смо и одлучили  доћи овдје. Док не ријешимо све око стана тренутно смо код мојих родитеља. По занимању сам пекар, Грахово нема пекару, и вјерујем да ћемо након почетне подршке даље моћи наставити сами", каже Мирослав док Бранка за пултом чека прве купце.

"Почели смо са основним производима – хљеб, кифле, пецива…, а онда ћемо вдјети како ће посао ићи, вјероватно ћемо прво почети с буреком, а вољели бисмо касније понуду проширити на колаче и торте. Дио производа ћемо дистрибуисати у маркет и надамо се да ће се та сарадња проширити. Воље имамо, желимо радити и понудити овом граду нешто што сваки нормалан град има", прича Бранка, а у пекару улази и први купац.

"Значи нам ово, видите у каквом је стању град, а сама чињеница да нисмо имали пекару довољно говори. Драго ми је да могу доћи у пекару и купити свјежу кифлу, свјеж хљеб", каже први купац Горан Галић.

Са сином Вуком у пекару је дошао и Гаврило Миле Принцип који у отварању пекаре и пиззерије види охрабрење за становнике Грахова.

"Ми смо упорни, али треба и подршке. Нешто се помјера, донедавно смо и по лијекове морали ићи у Ливно, недавно је отворена апотека, ево сад је ту и пекара, па ћемо и ми моћи купити хљеб и пецива која нису морала ‘путовати’ из Ливна или Дрвара", каже нам Принцип.

У пиззерији Грахово такођер је живо. Власница Луца Кокаловић не крије задовољство што се врата пиззерије коју она и супруг Томо одавно сањају напокон отворена.

“Кренули смо са својим средствима, и није ишло лако, нисмо могли докраја, тако да је ова подршка дошла у правом моменту и ‘претегнула’ да се пиззерија напокон може и отворити. Данас смо ту, надам се да ће посао добро ићи”, каже Луца.

“Град раније није имао овакав објекат, вјерујемо да ће бити интереса становника Босанског Грахово, а ту су упослени ‘Шумарије’, Граничне полиције, општине… Нудимо пиззу, сендвиче, биће и колачи, људи ће имати мјесто гдје могу изаћи”, појашњава супруг Томо који се у Босанско Грахово вратио још 1996. Ту су и њихова дјеца Томислав и мала Михаела. Томислав нам скромно каже да воли фудбал и тренира карате.

“Не само да тренира, већ је првак БиХ у каратеу у својој категорији, а на свјетском првенству у Београду освојио је четврто мјесто”, поносно нам говори тата Томо и показује фотографије с такмичења, а у кухињи се посао ‘захуктава’. Пиззерија би за почетак требала обезбиједити најмање четири нова радна мјеста.

“Пиззе сам раније правила кући, тренутно сам без запослења и надам се да ће пиззерији кренути и да ће бити посла”, прича нам Тања Момић док мијеси тијесто. Особљу је дошао помоћи професионални кухар и наставник у Угоститељској школи Дрвар Драган Шобат.

“Град практично нема угоститељску понуду, нема хотела, ресторана, ова пиззерија је нешто што ће им добро доћи. Дошао сам да помогнем да се посао ‘ухода’, да обучимо особље и да даље крену сами”, каже нам Драган Шобат, а међу првима пиззу су имали прилику пробати дјевојчице и дјечаци који су се окупили испред пиззерије.

“Откако сам се вратио у Грахово 1999., нисмо имали пиззерију ни пекару, и надам се да ће данас отворени објекти успјети успјешно наставити с радом. Људи се још враћају у Грахово, и овакви догађаји их могу охрабрити, помака има, планира се и отварање циглане”, каже начелник Босанског Грахова Душко Радун који је с премијером Ливањског кантона Драшком Далићем присуствовао отварању пекаре и пиззерије.

“Сваки нови објекат који нуди нова радна мјеста је добродошао и много значи, посебно у повратничким општинама попут Босанског Грахова”, каже премијер Далић.

недеља, 24. јул 2016.

Уредимо наша гробља

Позивам све православне хришћане на простору Епархије бихаћко-петровачке, како оне који сада овде живе, тако и оне који из далека долазе да посете свој завичај и да лето проведу у њему, – да обавезно посећују и гробља својих предака и других уснулих сродника и пријатеља, да се помоле Богу за њих над њиховим гробом, а тако и у својим парохијским храмовима и манастирима, и да уреде и украсе своја гробља! Чинећи тако, драга браћо и сестре, ми православни хрићани потврђујемо своју љубав према нашим покојницима, а они ће се обрадовати на небу због наше пажње према њима и узвратиће нам својим молитвама пред престолом нашег заједничког Оца небескога и пред сабором Његових светих угодника.
Не заборавимо, браћо, да су и они део нашега народа и то онај већи његов део, нарочито овде у нашој Крајини. На гробљима нас православних Срба највише има. Али сви смо једно и сви смо живи и моћни у Господу нашем Христу, Васкрсломе из мртвих.
Епископ бихаћко-петровачки
Атанасије

Побједничка застава Гаврила Принципа опет на Градини изнад Босанског Грахова

Гаврило Принцип опет у Босанском Грахову јунак чији су пуцњеви у Сарајеву на Видовдан 1914. године означили и почетак првог свјетског рата а уједно и крај Аустро-Угарске владавине.Спомен комплекс изнад Босанског Грахова који је страдао у претходном рату 1995. године од Хрватске војске ових дана се обнавља мало по мало дошло је вријеме да се и након 21. годину завијори побједничка застава ,,Гаврила Принципа".Овој организацији заслужни су Начелник општине Босанско Грахово Душко Радун са одбором Српске напредне странке,министар у кантону 10 Александар Штрбац и Александар Радун.Сад је Гаврило раширио крила како кажу становници Босанског Грахова и никад их неће више склопити.Ђедовина није вода да се пролије већ Гаврилова света земља крвљу натопљена.

субота, 09. јул 2016.

Заједница 4 општине Дрвар,Босанско Грахово,Гламоч и Босански Петровац приоритет опстанка

- Идеја о формирању заједнице општина Дрвар, Гламоч, Босанско Грахово и Босански Петровац, с циљем заштите интереса српског народа, има безрезервну подршку тројице од четири општинска начелника. Једино Златко Хујић, први човјек Босанског Петровца, каже да је за повезивање на економским, културним и сличним основама, те да се "искључује гдје год се спомиње нација", с тим што би, признаје, поштивао сваку одлуку Општинског вијећа, које чини девет Срба и осам Бошњака. Да је потребно формирати такву заједницу општина, замисао је коју је лансирао Миле Марчета, делегат у Дому народа Парламента ФБиХ, а који подсјећа да је Уставни суд ФБиХ донио одлуку по којој сви природни ресурси припадају локалним заједницама, што се, како каже, у ФБиХ оспорава. Марчета наглашава да овакво удруживање не брани ниједна свјетска конвенција, те додаје како сматра да би било довољно да локалне скупштине донесу овакву одлуку, а потом се с њом усагласе и начелници. "И у РС и у ФБиХ имате савезе општина и градова, а у овом случају би се могла формирати регија. Морамо се изборити за такав савез, да ли сад, сутра или прексутра, јер на овакав начин не можемо да функционишемо. У противном, Срба у ФБиХ неће бити никако", сматра Марчета. Душко Радун, вршилац дужности начелника општине Босанско Грахово, истиче да та и преостале три општине треба да се држе заједно, прије свега због српског становништва. "За тим постоји огромна потреба. На примјер, ми располажемо природним ресурсима, али њима управља кантон. Свакако, спреман сам да сједнем за сто с осталим начелницима и разговарамо о оваквој замисли", каже Радун. Проблеми становништва у Босанском Грахову су, како истиче Радун, вишеструки, па су, примјера ради, значајне површине земљишта под закупом, а због лоше додијељених концесија општина од тога нема ни марку прихода. "Да имамо заједницу српских општина, вјероватно би такве ствари биле ријешене", нагласио је Радун. Стевица Лукач, начелник општине Дрвар, такође каже да је потребно реализовати овакву замисао. Према његовим ријечима, проблеми ових локалних заједница су вишеструки, и оне су девастиране и економски угрожене јер су им узети ресурси и контролишу их кантоналне и федералне институције. "Када би ове четири општине организовале заједничко тијело, оно би дјеловало кроз неколико ресора, који се односе, на примјер, на друштвене дјелатности, просвјету, затим располагање природним ресурсима и слично", појашњава Лукач. Радован Марковић, начелник општине Гламоч, истиче да је ријеч о идеји о којој се и раније причало, али она још није реализована. "Кантон углавном црпи природна богатства којима располажемо и зато је потребно реализовати овакву замисао", нагласио је Марковић. Међутим, Хујић истиче да повезивање на регионалним, економским и културним основама подржава, али националне и страначке активности немају његову подршку, па стога за њих неће ни да чује. "Пазите, ја немам ништа против тога, али ја као начелник општине у то не улазим. Никад нећу тако нешто предложити, али ако Општинско вијеће изгласа такву замисао, ја ћу је поштовати, што не значи да ћу је подржати. Ако девет људи, од 17, колико их је у Вијећу, нешто одлучи, ја као начелник морам тако радити, у томе сам високи професионалац", рекао је Хујић.