петак, 25. децембар 2015.

Босански Петровац покреће активност за заштиту своје шуме

- Начелник општине Босански Петровац предложиће Општинском вијећу да на првој наредној сједници усвоји одлуку о забрани сјече и експлоатације шуме у државној својини на подручју ове општине, с примјеном од 1. јануара наредне године.

Главни разлог за овакав потез је недоношење закона о шумама ФБиХ који би уважавао локалне заједнице, али и вишегодишњи игнорантски однос према овој малој крајишкој општини, из које се годинама безумно експлоатише шума, а да заузврат општина добија само мрвице, а некада ни то.

Наиме, Босански Петровац у годишњој експлоатацији шума у Унско-санском кантону (УСК) учествује са готово 50 процената, а годишња накнада коју добијају од Јавног предузећа "Унско-санске шуме", које газдује овим ресурсима, износи тек један одсто.

Поред тога, општина која даје највише шуме у цијелом кантону нема своје представнике у Управи тог предузећа, а самим тим ни могућност да утиче на промјену оваквог стања, док је сједиште Управе измјештено у Босанску Крупу.

Све то натјерало је начелника општине на овакав потез, а основни циљ одлуке је да се власти у ФБиХ коначно освијесте и убрзају доношење закона о шумама ФБиХ, али и да се спријечи безочна сјеча шуме и одвоз трупаца из ове општине.

Одлука ће се пред одборницима наћи 28. децембра, а начелник Златко Хујић очекује да ће добити подршку већине.

Он је рекао да је у циљу заштите правних интереса јединице локалне самоуправе, те заштите шума као природног богатства, предложио одлуку којом ће, до доношења новог закона о шумама ФБиХ, бити забрањена сјеча и експлоатација шума на подручју општине Босански Петровац, као и осигурање механизма за њену имплементацију.

"Та одлука је требало да буде давно донесена, јер овакво експлоатисање и одвожење шума из општине нема везе с памети", рекао је Хујић и нагласио да за све ово има подршку и народа и аката. Према његовим ријечима, уколико одлука сада не буде усвојена, општина за неколико година неће имати ни шуме ни воде.

"Толико пуно давати, а тако мало имати, то више не може и то је велико понижавање нас у Босанском Петровцу. Мене нико није назвао бар да каже били сте оштећени три године, нисте добили ни марке од распођеле новца, а камоли да су ме зовнули да питају имате ли приједлог за директора, наџорни одбор предузећа", истиче Хујић и наглашава да је писао на многе адресе, од кантоналних, федералних власти, преко високог представника, до Уставног суда, али без ефекта, јер се неки нису ни удостојили да одговоре. Све то, како каже, доводи до овакве реакције општине.

"Само из села Смољана сваки дан излази око 20 камиона пуних трупаца, па гдје то има. А нама су за трећи квартал ове године дали 51.000 марака. То је понижавајуће и ја зато предлажем овакву одлуку", појашњава први човјек ове општине. Он очекује да ће након усвајања одлуке бити убрзано доношење закона о шумама ФБиХ, који ће уважавати локалне заједнице с оваквим ресурсима, као што је пракса свугдје у свијету. Сматра да општина која на својој територији има ресурсе, од тога треба да има неку корист, али да Босански Петровац сада нема никакве користи од шума.

"Од 35 милиона марака, колико годишње фактуришу 'Унско-санске шуме', а за шта Босански Петровац да пола, добије 350.000 марака. То је један одсто. Значи даш балван, а добијеш чачкалицу. Ако то Петровац може издржати, онда смо ванземаљци", каже Хујић. Када је у питању имплементација ове одлуке, он каже да у њој стоји да се начелник задужује да предузме све мјере и радње да одлука буде спроведена. Најавио је да ће општина на терену поставити забране проласка за камионе преко седам тона тежине, а људи из мјесних заједница ће пратити ко поштује, а ко не поштује одлуку и о томе обавјештавати надлежне органе.

"Неће нико хушкати народ да поставља балване или неке баријере на путеве, али ћемо одлуку, уколико буде усвојена, спроводити у њеним легалним оквирима", поручио је Хујић. Иначе, општина Босански Петровац и поред ових проблема успијева да у посљедње вријеме реализује важне инфраструктурне пројекте, посебно када су у питању канализациона мрежа, путеви, те изградња зграде за социјално становање, али и привлачење инвестиција, што је показатељ настојања да у овом градићу буде живота. До закључења овог броја "Независних" нисмо успјели добити став ЈП "Унско-санске шуме", о најавама доношења ове одлуке, те евентуалне реакције овог предузећа.

уторак, 22. децембар 2015.

Љепоте Гламоча кроз објектив Бранимира Меселџије

Стара изрека каже - "љепота је у очима посматрача". Када је фотогафија у питању, то би отприлике значило да је за настанак неке добре фотке најбитнији фотограф и његов естетски осјећај, а објекат у тој причи мање је важан.Ипак, горе наведени постулат, за који се претпоставља да потиче још од Платона, изгледа као да не вриједи, барем када су Гламоч и Гламочко поље у питању. Јер, на овом чудесном мјесту јако је тешко направити лошу фотку,  практично гдје год уперите објектив и кликнете, фотографије су предивне и изузетне... Као да је љепота која станује у овом нестварном Пољу лијепа сама за себе, достојанствена, потпуно независна и мало, или скоро нимало не хаје за посматрача и његово дивљење њоме.

Вјероватно, ипак, доста тога зависи и од посматрача, загледаног и заљубљеног у тај величанствени крајолик...

Бранимир Меселџија живи на релацији Гламоч - Београд, а привукао је велику пажњу објављујући прекрасне фотографије Гламоча и његових љепота на свом фацебоок профилу. Овај шездесетогодишњак каже да је емотивац заљубљен у природу, а жеља му је да се потпуно врати у Гламоч.

Наглашава да је у животу имао много лијепих тренутака, на најразличитијим и удаљеним адресама, али у родни Гламоч увијек се радо враћа и ту се баш најбоље осјећа."Гламоч је некада био центар спортског туризма за висинске припреме, на жалост тога сада нема, али потенцијали су остали и има неких наговјештаја да би се ствари могле поправити. Будућим туристима препоручио бих прелијепу природу за дуге и окрепљујуће шетње, брдски бициклизам, и свакако понајвише планинарење у сарадњи са Планинарским друштвом Бусија Гламоч...

Атрактивно је излетиште Бусија у непосредној близини града, са мени посебно драгим језером Бусија. Ту су још језеро и излетиште Храст, етно село Ненадић, Средњовјековна тврђава Табија, излетиште Медвјед Поток и свакако Равна Млиништа. А, наравно ту су и планине Виторог, Словињи, Цинцар, Голија, Старетина и најатрактивнија - Шатор планина, са предивним језером.

За љубитеље природе на сваком кораку има понешто, околина је прави рај за бераче љековитог биља, а доста је развијен и ловни туризам. Недавно ме је лично контактирала инструкторка фитнеса из Краљева, која је вољна да оствари сарадњу за фитнес у природи, а има сигурно још заинтересованих..."Меселџија је фотографијом интензивно почео да се бави након појаве дигиталних фотоапарата, а највише га привлачи фотографисање природе. На његовим урадцима приказани су моменти идиле и хармоније, у величанственој природи, пропраћени веома поетичним коментарима. Питали смо га шта је покретач његове инспирације.

"О инспирацији бих попричао мало и на другачији начин. Тамо гђе те из сна прену пјетлови и својим непогрјешивим унутрашњим сатом најављујући свитање, тамо гђе много има тамо, а тек понешто овамо, е тамо сам ја душом и цијелим својим бићем. И тако, већ првим зраком сунца кренеш. Мирис росне траве пожели ти добро јутро. Огромне јеле и борови рашире свој опојни мирис растопљене смоле. Тако кренеш, нешто те зове, ноге саме иду познатим стазама, пропланцима, путељцима, увалама, стрмим косинама, стијенама које пркосе времену. И размишљаш...

Природа те просто зароби својом љепотом и нијемом молбом да јој се предаш и вратиш. Ходаш, пењеш се и силазиш, док се сунце као ватрена кугла појављује и нестаје. Враћајући се кад зрикавци почну да се оглашавају, са запада те посматра велико наранџасто око и својим већ нејаким зрацима почне да обасјава пут, схватиш да без тих тренутака проведених у природи био би сиромашнији у души, сиромашнији за један прелијепи дан, сиромашнији за мир који само природа издашно нам пружи, не тражеци ништа осим да је поштујеш и волиш..."Већину својих фотографија Меселџија је направио са апаратом ФУЈИ финеПиџ С5600, али сматра да су, мање више, сви фотоапарати добри, као и да "временом идеје долазе саме, битно је у ствари да не журиш, да осјетиш мјесто, да ниси од оних који то мјесто нису ни виђели - само су га фотографисали". Мада је имао доста позива, до сада није излагао фотографије, али нам открива да би се прва изложба могла десити већ на прољеће или љето. Каже и да никако није очекивао да ће његове фотографије привући толику пажњу на фејсбуку.

"Почео сам помало да их објављујем прије пет или шест година и онда на даље све више. Погодно ми је да их на тај начин имам, било гђе да се налазим и било са ким да се нађем, ко жели да их види. Нормално, имам их много више по неким фолдерима и другим уређајима, које баш и не носим увијек са собом.

На овај начин обновио сам у првом реду нека стара пријатељства и познанства и стекао много нових. Чак сам преко фејсбука стекао и неколико искрених пријатељстава са људима које раније нисам познавао, а сада се веома често и веома радо дружимо и уживо. А, на неки начин то је и својеврсна изложба у континуитету..."Меселџија каже да на својим обиласцима околине Гламоча, осим фотоапарата, обавезно носи и џезву за кафу! Тако је настао и својеврасни фестивал "Дани џеза и џезве", који се љети дешава на језеру Бусија код Гламоча.

"Дани џезве и џеза, са својим џезверима су настали спонтано и онако више као зезање, на нашем малом, али прелијепом језеру у Бусији. Џезва је, иначе, неизбјежан реквизит у моме ранцу и послије купања обавезно слиједи кафа. Пошто друштвенце воли и добру музику, а џез тако префињено дочарава душу и човјека и природе, тако некако настаде и идеја о 'Данима џезве и џеза' и назвашмо се 'џезвери'. Послије нам украдоше термин за неку рекламу кафе, а ни сјетили се нису да пошаљу бар који килограм...

А, џезвери онако успут брину и о чистоћи језера и околине, очистили смо добар дио језера од корова, шибља и подводног корјења и пренијели дух толеранције и добродошлице. Јављају се људи који су то искусили, а сасвим случајно су се нашли ту. Добра кафа, понека ракија и смијех онај што допире и до очију, па онда опет џез уз гитаре и пјесму, а обала нашег језера поприма обиљежја Њу Орлеанса, свеци марширају уз добре вибрације до дубоко у ноћ. Размишљали смо да то подигнемо и на мало виши ниво, али о том по том."На крају разговора за МОНДО, овај сјајни фотограф и човјек, каже да и поред свих проблема, вјерује да њега и његов Гламоч очекују бољи дани.

"Хоћу да вјерујем да Гламоч има будућност - има прелијепу природу, велико и плодно поље, завидан сточни фонд, огромне шумске потенцијале и вриједне људе... На жалост, не штима све како би требало и имам утисак да се ту локалне власти и поред труда слабо питају јер битне одлуке се доносе на другим нивоима. Ипак. вјерујем да ће бити боље и да има наде."

Погледајте ГАЛЕРИЈУ сјајних фотографија Бранимира Меселџије... Ради бољег угођаја препоручујемо гледање у "фулл сцреену" - то је онај квадратић са стрелицама, у доњем десном углу :)

















Славиша Михајловић: Уставни суд ФБиХ од Срба направио националну мањину

Клуб Срба у Дому народа Парламента ФБиХ први пут је покренуо заштиту виталног националног интереса, али нам је Уставни суд ФБиХ рекао "не".
 На тај је начин опалио шамар свим Србима у Федерацији и деградирао једини механизам којим можемо да се заштитимо. Рекао је то делегат СНСД-а у Дому народа Парламента ФБиХ Славиша Михајловић.
* ГЛАС: Како коментаришете одлуку Уставног суда ФБиХ да је захтјев Клуба Срба у Дому народа неприхватљив, јер десет делегата не представља потребну двотрећинску већину, иако Клуб није попуњен и има 13 умјесто 17 чланова?
МИХАЈЛОВИЋ: Мислим да нису читали Устав ФБиХ и пословник Дома народа. Устав је децидно рекао шта значи витални национални интерес и дефинисао механизам за покретање процедуре за његову заштиту, а пословник Дома народа је дефинисао како се доносе одлуке у Дому народа. Јасно пише да се одлуке доносе већином гласова верификованих мандата, односно оних мандата које је потврдио ЦИК. Поступак који је покренуо Клуб Срба пред Уставним судом када је ријеч о оспоравању Закона о државној служби је легитиман и поткован вољом двотрећинске већине, како је дефинисао пословник. Мислим да одлука Уставног суда није законита и легитимна и да доводи у питање све одлуке које је Дом народа до сада донио. Оспоравањем двотрећинске већине у Клубу Срба оспорава се свака одлука коју је у овом мандату усвојио овај дом, сваки закон, па чак и избор функционера од највиших до најнижих. Посебно ме брине чињеница да је на овај начин додатно ослабљена снага и капацитет Клуба Срба, који је ионако углавном непопуњен и некомплетан. Срби немају довољно снаге и националног, односно политичког потенцијала. Уставни суд нас је оваквом одлуком додатно ослабио. Практично ми више немамо начина да се изборимо за своја права као конститутивни народ, јер их једино можемо бранити кроз Клуб Срба у Дому народа и кроз механизам заштите виталног националног интереса.
* ГЛАС: Да ли се поставља и питање избора судија Уставног суда, ако би спорна одлука била децидно примијењена?
МИХАЈЛОВИЋ: Свакако. На овај начин сви који су изабрани и сва процедура која је спроведена доведена је у питање управо због одлуке Уставног суда. Не знам како ће се Федерација понашати према овој одлуци, јер је евидентно да се значајне одлуке Уставног суда не спроводе. Лоптица се пребацује са Уставног суда на институције ФБиХ и обрнуто. Неће бити ни први ни посљедњи пут, по свему судећи, да се Федерација оглуши на одлуку Уставног суда. Уставни суд и институције ФБиХ, очигледно не функционишу и не уважавају једни друге. То доноси нову конфузију у функционисање Федерације, која је и овако нестабилна.
* ГЛАС: Шта може бити мотив овакве одлуке Уставног суда?
МИХАЈЛОВИЋ: Иза ње се јасно крије намјера да ионако оскрнављен и непотпун Клуб Срба у Дому народа ФБиХ додатно ослабе. Уставни суд је, први пут откако постоји ФБиХ и Дом народа као кровна институција у којој треба да се заштите права конститутивних народа и једина која то може учинити, направио удар на конститутивност Срба. Први пут је Клуб Срба покренуо заштиту виталног националног интереса и Уставни суд нам је рекао "не". На тај начин је опалио шамар свим Србима у ФБиХ и деградирао једини механизам којим можемо да се заштитимо. Срби у ФБиХ не могу да се политички заштите зато што немамо ни политичке снаге ни капацитета да добијемо значајније функције, почевши од Владе до директорских позиција. Ни у Дому народа још није изабран потпредсједник из Клуба Срба. Ово је јасна порука Уставног суда да се истрајава на деградацији права српског народа у Федерацији.
* ГЛАС: Да ли је то на директан начин порука Србима да немају шта тражити у ФБиХ?
МИХАЈЛОВИЋ: Одлука Уставног суда је само врх леденог бријега. Протеклих година Срби су свакодневно имали прилику да се суоче са чињеницом да су у ФБиХ грађани петог реда, а сада више нисмо ни конститутивни народ него национална мањина. Наша се права у свим сегментима друштва умањују и отимају. Не можемо доћи до радних мјеста, подстицаја и помоћи са било ког нивоа власти. Легитимних представника нема ни у Влади ФБиХ, ни у већини кантоналних влада. У ФБиХ већ двије деценије постоји стратегија којом се покушава и вертикално и хоризонтално урадити све да Срба тамо уопште нема.

Спас у јединству

* ГЛАС: Шта српски политички фактори у ФБиХ могу учинити да би заштитили интересе Срба?
МИХАЈЛОВИЋ: Српски народ у ФБиХ треба да схвати своју позицију и да препозна које политичке партије бране његова права. Наша највећа грешка је што су расути гласови српског народа. Ни то није случајно. Морамо схватити да ћемо, ако оваква политика у ФБиХ буде настављена, у овом дијелу БиХ нестати за осам до десет година. Једини спас је да се Срби у ФБиХ хомогенизују и да се окупе око једне или двије политичке опције које могу заштитити њихова права.

субота, 19. децембар 2015.

Дрвар: О Дејтону из угла повратника

О Дејтону из угла повратника. У Дрвару се о мировном споразуму, који је зауставио рат у Босни и Херцеговини разговарало са посебним акцентом на спровођење анекса који се односи на повратак.Поједини учесници данашњег округлог стола сматрају да Дејтон политичарима служи као флоскула, јер умјесто окретања према будућности, у БиХ-а већ двије деценије трају политичка превирања и међунационални конфликти, од којих грађани, а посебно повратници, немају никакве користи.
Први повратници, организовано, почели су се враћати баш у ову општину још 1997. године. Старији се враћају и за сада остају, млађи овдје не виде прилику за живот. Иако сањају о повратку у родно мјесто, посла нема.
- Имама велику жељу, ја мислим да сваки човек који је овдје и генерално у Крајини рођен жели живи да живи у, али услови су немогући тако да се свако бори на свој начин и како може - каже Дуња Балабан.
Српско становништво је прогнано из Дрвара само мјесец дана прије потписивања Дејтонског мировног споразума.
У Дрвару данас живи нешто више од седам хиљада српских повратника. Међутим, Дрварчани поручују уколико не добију помоћ надлежних институција и власти поновиће се слика од прије 20 година када је потписан Дејтонски мировни споразум, а Дрвар био пуст јер је у њему остало да живи тек неколико Срба.
Главни иницијатор повратка у Дрвар још од 1997. године био је Миле Марчета. Данас изјављује, против повратничке популације у Дрвару све се уротило.
- Уколико не буде нормалних људи, људи који здраво гледају на човјека ми немамо никакву перспективу и вјероватно ће се ово препустити једнога дана некоме ко ће доћи на ове просторе јер ће Срба нестати, Срби ће нестати у федерацији ако се овај тренд настави - каже Марчета.
Рат је завршен, Дејтон је донио мир и могућност за повратак на огњишта или згаришта, тај дио овог споразума је испоштован. Међутим, свакодневна "борба за опстанак" повратника не престаје. Надлежни сматрају да дио овог споразума није испоштован, јер постоје баријере унутар различитих структура на нивоу БиХ.
- То је све оно што се налази у спектру људских права, а прије свега права која се односе на егзистенцијални и економски дио а то је запошљвање и повратак на одређена радна мјеста, запошљавање у јавним институцијама и сектору - каже начелник општине Дрвар Стевица Лукач.
Пресјек у примјени Дејтонског мировног споразума направио је академик Саво Кукић. Елементарни закључак је - у посљедњих 20 година, из перспективе просјечног човјека није направљен нити један корак.
Кукић каже да је Босна и Херцеговина све мање и српска и хрватска и бошњачка и све више личи на, како каже, спаљену земљу.
Осим ОЕБС-а, представници релевантних институција као ни амбасаде нису се одазвали данашњем позиву да учествују на округлом столу у Дрвару, Дејтон – Париз, 20 година послије.а који се односи на повратак.

Босанско Грахово коначно добило уредно снадбјевање водом

У оквиру пројекта "Примјена концепта људске сигурности у циљу стабилизације заједница у Кантону 10", подржаног од стране УН-а Фонда за људску безбједност (УНХСТФ), становници  Босанског Грахова коначно имају редовну испоруку воде. У реконструкцију водоцрпилишта сем санирање критичних тачака на којима се губила Вода, УНДП-а је уложио 56, Локална самоуправа 4 хиљаде марака.

Захваљујући реализацији 60-ак хиљада вриједног пројекта Муке с несташицом воде за 461 породицу у урбаном дјелу Босанског Грахова и неколицини ближих села, коначно ће постати прошлост.

"Овај пројект у сарадњи општине и УНДП-а-а је огроман који је помогао водоснабдијевање које је постало уредно. Дошло је до промјене пумпе,  санирања кризних тачака десетак неких у граду ", рекао је Душко Радун ВД начелника Општине Босанско Грахово.

Уграђена је и компензацијска посуда, ТЕ клорне станица, тако да грађани коначно имају исправну воду за пиће. Због њеног недостатка је својевремено врата морао да Затвори сам Дневни  Центар за дјецу.

"Сада је водоснадбјевање потпуно у реду и имамо воде редовно сем за рад Центра као и за све Локално становништво", изјавила је Милијана Курилић из дневног центра за дјецу "Гнијездо".

Најстарији дјелови Прилично запуштене водоводне мреже датирају још из 1936., тако да су и грађани, а и дјелиоци свјесни Како посао ни издалека није готов.

" у будућности треба наставити радити на тој градској водоводној мрежи, извршити реконструкцију исте, притом обавезно направити услове да се потрошња воде очитава и наравно наплаћује", истиче Музафер Алихоџић из УНДП-а.

"Сем Водовода и Комунално предузеће Вјерујем да се неће моћи одржавати без редовног плаћања, а то је опет, предуслов редовног плаћања јест Инсталирање тих водомјера", рекао је Игор Барош,становник Босанског Грахова.

У овом граду воду НЕ ПЛАЋА нитко, а дуговања Комуналног предузећа према Електропривреди мјере се стотинама хиљада марака, тако да је сав терет на локалној самоуправи коме је тек недавно деблокиран рачун. 

петак, 11. децембар 2015.

Eпископ Атанасије у Светосавској мисији у Дрвару

Јуче је на дан Светог мученика Јакова Персијанаца и Светог Јакова Ростовског, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г.Атанасије у пратњи вјероучитеља из Босанког Петровца, јереја Бојана Митрића и протођакона Николе Перковића посјетио Дрвар, али овај пут посебно, обишао је школе „ОСНОВНУ И СРЕДЊУ“, гдје је донио благослов и поуку светосавске мудрости која повезује два знања- о Богу и човјеку.
У Основној школи „Дрвар“ у Дрвару Епископ је обишао најмлађе ученике од првог до деветог разреда, заједно са вјероучитељима протојерејима Сашом Црљићем и Синишом Сердаром, паросима парохија дрварских и господином Вукашином Стојисављевићем, директором ове установе. Епископ је поучавао најмлађе о важности свете школе „вјеронауке“, као и осталих предмета који су нама служе на усавршвање свога бића. Од Бога нам је дано да се стално усавршвамо, да будемо у заједници са својим Творцем и благодаримо на давању живота тјелесног и вјечног. Позвао је све ученике да љубе свој завичај и да се радо врећају њему без обзира куда ће ићи по свијету. Ви сте потребни своме завичају, нагласио је Епископ Атанасије.
Такође, Епископ Атанасије је разговарао са директором школе и вјероучитељима и о осталим темама везано за православну омладину, рад школе, бригама родитеља и дјеце, као и осталим проблемима нашег српског народа на овим просторима.
Послије светосавско-очинског савјетовања и подјеле јеванђеља најмлађима ђацима, Епископ се упутио у „Средњошколски центар“ гдје их је дочекао вјероучитељ јереј Зоран Миловац. У домаћинском амбијенту уз добродошлицу од стране Управе школе директорке годпође Душице Рунић, Епископ се упознао и наставним особљем. Разговор је био на нивоу пастирске бриге за светосавки народ, повратнике, расељенике, дјецу која путују из Грахова и удаљених села, као и за остале проблеме са којима се сусрећа српска православна настава. Из искуственог духовно–светосавског доживљаја Епископ је савјетовао ученике завршних разреда о даљим путевима, којим им предстоје, тј. како пронаћи прави „Пут, Истину и Живот“ ,бити свој, а бити свачији, бити светосавац и бити светољубац.
Послушавши бесједу и поуку Епископа ђаци завршних разреда гимназије и економије, захвали су се и испратили пјесмом Владику која је плод рада према нашој светој светосавскородољубивој вјеронауци : „ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦЕ СПАСИ НАС“, која је на Њега оставила емотивно видљив духовни утисак, гдје је у том тренутку рекао „да сви , ма шта били , не смијемо прекинути нит наших светих из нашег рода, него увијек настављати пут према највећем и најсветлијем савршеном примјеру Господу Исусу Христу, кога су и наши из рода пратили, да сви „достигнемо у јединство вјере и познање Сина Божјега, учовјека савршена, у мјеру узраста пуноће
Христове
 (Еф. 4, 13).“ Свака хришћанска душа јесте дио човјека савршена. Христос је човек савршен, коме је црква тело тајанствено. Он испуњава Собом сваког верујућег у Њега према мјери узраста свакога. Он је пуноћа над пуноћама, извор живи, који тече и пуни сваку достојну празнину. Поздрављајући све ученике и наставнике Епископ је рекао да се видимо на Светосавској академији.
Обишавши на крају и Кабинет Православне вјеронауке и благословивши рад „ПРАВОСЛАВНЕ БИБЛИОТЕКЕ“ и свега доброга у њој, благодарио је Богу за све.
Окријепивши се у дому јереја Зорана Миловца, наставио је пут ка Епархији са својом пратњом, настављајући пастирске обавезе наслијеђене од нашег светог Просветитеља и учитеља и родитеља Српског рода – Светога Саве.
Светитељу Саво, видару рода нашега излијечи ране наше, опрости и просвјетли путеве дјеце своје !

четвртак, 10. децембар 2015.

У Ливну одржан Округли сто о теми "Јачање комуникације и вертикалне сарадње између нижих и виших нивоа власти у Ливањском кантону"

Јачање комуникације и вертикалне сарадње између нижих и виших нивоа власти у Ливањском кантону" назив је округлог стола одржаног јуче у Ливну у организацији мисије ОЕБС-а у Босни и Херцеговини.

Округлом столу присуствовали су представници Скупштине и Владе Ливањског кантона, предсједник Скупштине, Роберт Багарић, предсједник Владе, Драшко Далић, министри у Влади, Стипан Шарац, Ивица Брешић, Александар Штрбац, Петар Галић, Даринко Михаљевић, Мирјана Стојсављевић-Петраковић и Хикмет Хоџић.

Присуствовали су и начелници општина и предсједници свих шест општинских вијећа из Ливањског кантона, а као гости округлог стола учествовали су и представници Зеничко -Добојског кантона: предсједник Владе, Миралем Галијашевић с министрима финансија Андрејем кајића, МУП-а, Николом Арсенић и образовања, науке , културе и спорта, Менсуром Синановићем.

Гости из Зеничко-добојског кантона представили су своја позитивна искуства и праксу комуникације истичући редовне састанке између 12 општина и Владе.

Потом су учесници Округлог стола кроз ... формиране три радне групе са циљем дефинисања препорука за унапређење комуникације расправљали о теми комуникације између Владе и општина, Скупштине и општина те комуникације унутар саме Владе.

Представљени су и закључци који се могу уоквирити у општи да ће након овог састанка бити успостављено радно тјело у ширем саставу представника локалне и кантоналне власти. То тјело ће радити на изради Стратегије комуникација, документа који ће побољшати планску комуникацију.

уторак, 08. децембар 2015.

У Бањалуци почели Дани културе Гламоча



У бањалучком "Арт Центру" отворена је манифестација "Дани културе општине Гламоч у Бањалуци" која се реализује у оквиру пројекта "Мрежа градова отвореног срца".

Манифестација обухвата изложбу ликовних радова, реномираних академских сликара Татјане Шкрбића и Огњена Радумила сам изложбу фотографија Панорама Гламоча у репродукцији Миодрага Гвере.

У присуству бројних гостију и представника медија изложбу је, у име општине Гламоч, отворила Бојана Вулета Бикић, а представљена је и књига "Глуво Гламочко Коло", аутора Миње Микавице.

Покровитељ манифестације "Дани културе општине Гламоч у Бањалуци" је Начелник општине Гламоч Радован Марковић.

Организатори манифестације су саопштили да ће сарадња "Уметност центра" Бања Лука и општине Гламоч бити Настављена и у наредним годинама.

субота, 05. децембар 2015.

Представници Владе Ливањског кантона посјетили Гламоч

Предсједник Владе Ливањског кантона, Драшко Далић и министар господарства, Александар Штрбац са сурадницима  посјетили су општину Гламоч и том приликом одржали радни састанак са представницима општине Гламоч.

На састану се разговарало о уништавању стрељива и минско- експлозивних средстава на полигону Барбара, загађености земљишта и животног простора на подручју општине Гламоч и осталих општина у Ливањском кантону. Усуглашено је како је заједнички потребно преко Министарства одбране БиХ, Стратешке групе за наоружање, стрељиво и минско-експлозивна средства и надлежних институција радити на осигурању што бољег живота становника свих општина на простору кантона.

Током састанка домаћини су изнијели и проблеме немогућности функционисања извршне власти с којом се сусрећу због недостатка средстава и блокаде општинског рачуна.

Начелник општине Гламоч, Радован Марковић захвалио је представницима Владе Ливањског кантона на сусрету и исказаној вољи за заједничко рјешавање изнесених проблема.

уторак, 01. децембар 2015.

Поново се отима земљиште манастира Рмањ

Настављају се насртаји на имовину Српске православне цркве на подручју Федерације Босне и Херцеговине. До посљедњег рата манастир Рмањ припадао је Општини Дрвар, након чега је заједно са 13 српских села, припојен општини Бихаћ. По грунтовним књигама, манастир Рмањ до 1952. године посједовао је нешто више од 30 дунума земље.
У управи манастира Рмањ тврде да је спор почео оног момента када је фирма „РИЗ – Крајина“ тражила сагласност манастира да легализује нелегално подигнуту управну зграду. Манастир није дао сагласност, те је почео судски спор, чијом је пресудом манастир остао без додатна 842 квадрата. За даљњу правну борбу манастир Рмањ нема средстава.

"Ми једино што можемо је да чекамо помоћ од српског народа из Републике Српске, односно Владе Републике Српске и свих правних субјеката који нам могу помоћи", каже архимандрит Серафим.

Документи некадашње Аустро-угарске, до којих је дошла управа манастира, неспорно потврђују да је имање манастира обухватало сав простор данашњег рибогојилишта. Оно што није одузела национализација, довршила је приватизација. Судска одлука потврђује да право и правда често не иду једно с другим, а оваквих случајева на подручју Епархије бихаћко-петровачке има још.

"Цркви је на овом простору одузета имовина и то се односи не само на земљишне посједе, него и на велики број зграда. Дакле, није у питању само манастир Рмањ, него и Бихаћ и Босанска Крупа", каже епископ бихаћко-петровачки Атаниасије.

Република Српска мора помоћи правну одбрану манастира Рмањ, истиче Драган Давидовић, директор Секретаријата за вјере у Влади Српске, истичући да је на дјелу правно насиље.

"Овдје се, као и на другим примјерима, показује правило да оно што су комунистичке власти 1946. године узеле од Српске православне цркве, да се то сада судски легализује", истиче Давидовић.

И поред свега, архимандрит Серафим наставиће борбу за очување манастирског комплекса. Помоћ Републике Српске, истиче, била би од непроцјењивог значаја, јер овдашње Србе и њихову цркву.

Кроз историју манастиру Рмњу у Епархији бихаћко-петровачкој у више наврата је одузимана земља. Данас му одузимају и 842 квадратних метара земљишта порте, потврдио је игуман архимандрит Серафим (Кужић) појаснивши да је спор почео онда када је манастир одбио да да сагласност фирми "РИЗ-Крајина" да легализује нелегално подигнуту управну зграду. Правна борба се наставља, а игуман позива све субјекте који могу да помогну око враћања не само те парцеле већ комплетне манастирске земље одузете после Другог светског рата.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Манастир Рмањ саграђен је 1453. године на тромеђи Босне, Лике и Далмације. Саградила га је Катарина Бранковић, ћерка српског деспота Ђурђа Бранковића, а жена грофа Урлиха Цељског. Манастир Рмањ је постојао и прије обнове Пећке Патријаршије 1557. године, о чему свједочи печат са угравираном годином 1553. 
Манастир Рмањ био је сједиште Митрополије дабробосанске за непуних 110 година, гдје је столовало десет митрополита, а живјело око стотину монаха. 
Обзиром на трусност ових крајева Босанске Крајине, гдје се у свакоме стољећу ратовало, манастир је много пута током историје био рушен и скрнављен, највише од стране Турака.
У новијој историји, њемачки окупатори су манастир Рмањ сравнили са земљом бомбардовањем 1941. године, а манастир је оскрнављен и девастиран и током погрома српског православног становништва 1995. године за вријеме хрватске редарствене операције „Олуја“, али га је сам Господ спасао од тоталног уништења.
Од  времена Другог свјетског рата, манастир Рмањ није био поштеђен ни од стране комунистичког режима који је 1952. године одузео манастирску имовину (земља) у површини од 26 дулума на којој је изграђен рибњак током 1978. године. 
Данашња власт, као и претходна комунистичка, наставља са истом традицијом одузимања манастирске земље у површини од 842 м2, те манастир остаје на свега 1400 м2 земље. Ово истичемо из разлога што је нови власник рибогојилишта фирме „Риз-Крајина“ Бихаћ тужио манастир код Општинског суда у Бихаћу, потражујући горе поменутих 842 м2 под изговором да и тај дио порте припада рибогојилишту. 
Данас, већинска власт припада странци СДА, којима смо лично у Општини, а тако и на суду предочили докуменатацију из Архива Републике Аустрије као и карту из 1885. године, посљедњи аустро-угарски премјер и тако доказали да сва земља око манастира припада манастиру, на шта они нису обраћали пажњу, позивајући се на то да у БиХ није усвојен закон о реституцији, те је Општински суд пресудио у корист фирме ,,Риз-Крајина“ чији је власник члан Странке демократске акције.
Сматрамо да је пресуда монтирана јер је и сам инжињер геодезије и судски вјештак, мр Златан Топић, извјештачио погрешно, те помијешао број парцела, број блокова и стране свијета, на шта смо ми указали, а судија занемарио све наше приговоре. На пресуду Општинског суда у Бихаћу, Управа манастира уложила је жалбу код кантоналгог суда у Бихаћу са приједлогом да другостепени суд жалбу туженог уважи, пресуду првостепеног суда преиначи и у цијелости одбије првостепени тужбени захтјев тужиоца или пак, да уважавањем ове жалбе, побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак. 
Ово пишемо да јавност буде упозната са каквим проблемима се суочава манастир Рмањ и то нам се показује у томе, да све што смо затражили од нове власти (СДА) је било одбијено, а тиче се нашег захтјева да се сеоско гробље у непосредној близини манастира укњижи на манастир, за шта имамо сагласност мјесне заједнице Мартин Брод, а исто се десило и са нашим захтјевом да се оформи земљишно - књижни уложак за некретнине манастира Рмња, на којима се данас налази сеоско гробље и рибогојилиште, у укупној површини од око 30 дулума.

понедељак, 30. новембар 2015.

Новчана помоћ за 4 кантона и општину Гламоч

Данас је у Сарајеву одржана 22. редовна сједница Федералнe скупштине  цивилне заштите, којом је предсједавала  Јелка Милићевић.На сједници су, поред редовних питања из надлежности ФШЦЗ из области заштите и спашавања људи и материјалних добара од природних и других несрећа, разматране и активности које ће бити подузимане у наредном периоду.
Између осталог, усвојен је Извјештај о извршењу оперативног плана неутрализације и уништавања неексплодиране авионске бомбе АН М116А1, са упаљачем М116, која је недавно пронађена у Босанској Отоци (општина Босанска Крупа), те оцијењено да је овај задатак веома успјешно обављен.
На основу приједлога Федералне комисије за процјену штета, усвојен је Извјештај о утрошку средстава додијељених Одлуком ФШЦЗ о одобравању једнократне новчане помоћи за санирање дијела штета општини Пале (Прача) ФБиХ, у износу од 30.000 КМ.
Комисија је предложила, а ФШЦЗ усвојио и одлуке о одобравању једнократне новчане помоћи за санирање дијела штета на индивидуалним стамбеним објектима општинама Посавског, Тузланског, Зеничко-Добојског и Средњобосанског кантона у укупном износу од 1.385.000 КМ.
Од овог износа је општинама Посавског кантона  одобрено 365.000 КМ, Тузланском и Зеничко-Добојском  по 500.000, а Средњобосанском  за општину Травник 20.000 КМ.
Такођер, за санацију штета на индивидуалним стамбеним објектима је општини Гламоч додијељено 20.000 КМ једнократне помоћи, приопштено је из Федералне  скупштине цивилне заштите.

субота, 28. новембар 2015.

У манастиру Рмањ прослављен празник Св. Јована Златоустог

На празник Светог Јована Златоустог у Светониколајевском манастиру Рмањ сабрали су се свештеници и монаси, предвођени Епископом бихаћко–петровачким Господином Атанасијем, и вјерни народ јуначке и мученичке Крајине, како би сви „једним устима и једним срцем“ заједно заблагодарили Христу Господу и Његовом угоднику Светом Јовану Златоустом, коме је посвећена капела у манастирском конаку. 
Светом Архијерејском Литургијом, у манастирској капели, началствовао је Епископ бихаћко-петровачки Г. Атанасије, а саслуживали су му: архимандрит Наум (Милковић), настојатељ манастира Пресвете Богородице Тројеручице – Доњи Будачки (Епархија горњокарловачка); протојереј-ставрофор Никола Пено, парох медљански; игуман Теофил (Ђуричић), намјесник манастира Глоговац; протојереј Саша Црљић, парох дрварски, те епархијски протођакон Никола Перковић. За пјевницом су, уз старјешину манастира Рмањ, архимандрита Серафима (Кужића), појали студенти Богословског факултета. 
Током Свете Литургије освештани су славско жито и славски колач, у славу и част Светог Јована Златоустог, који је уз Светог Оца Николаја, небески покровитељ Свештене обитељи манастира Рмањ. 
Обраћајући се вјерном народу, окупљеном под сводовима манастира, Епископ Атанасије указао је на живот и дјела Светог Јована Златоустог, једног од највећих богослова, који је на ткиву Цркве Христове уткао неизбрисиви траг, „свједочећи собом Онога Којег је свим својим бићем заволио, уподобљавајући се Ономе чији је Крст носио и радујући се радошћу надрадосном Васкрсењу Његовом“. 
„Имајући пред собом лик Светог Јована Златоустог, те знајући дјела његова, пред собом видимо никога другога до Христа, чији је је лик засијао у овом великом Светитељу. Свети Јован Златоусти обогатио је византијски дух и православно богословље, украсивши Цркву Божију – „Невјесту Христову“ – жртвом, трудом и подвигом, чији су благотворни плодови присутни и у нашем времену, јер Дрво Живота, као спона двају свијетова, пролазног и непролазног, временог и вјечног, узрасло је у души Светитеља, чији нам животни пут и дјела јесу најбољи путоказ ка Ономе, Који је и Сам „Пут и Истина и Живот“, нагласио је Епископ Атанасије, позивајући вјерни народ да „својом вјером и жртвом посвједочи неупитну оданост својим прецима и потомцима у јуначкој Крајини“. 
Архимандрит Серафим (Кужић), настојатељ манастира Рмањ, приредио је у трпезарији манастирског конака трпезу љубави за Епископа, свештенство и вјерни народ, захваљујући се свима што нису заборавили ову древну светињу, чија је страдална историја свједок бурних историјских дешавања у минулим вијековима као и данас, истичући да овдашњи Срби не смију заборавити она духовна упоришта која су их чувала и сачувала кроз вијекове. 
Благодарећи архимандриту Серафиму на бризи и домаћинском старању, Епископ Атанасије изразио је наду да ће се братство овог манастира умножити, како би пламен православне духовности још јаче обасјавао преостало српско становништво на размеђи Крајине, Лике и Далмације.
И ове, као и претходних година, славу манастирске капеле – Светог Јована Златоустог – својим присутвом увеличао је и Драган Давидовић, директор Секретаријата за вјере у Влади Републике Српске, потврђујући својим примјером да Република Српска мора бдијети над православним Србима и њиховим светињама, које се налазе и изван њене територије.

петак, 27. новембар 2015.

Епископ бихаћко-петровачки Господин Атанасије у Босанском Грахову

Обавјештење из парохије Босанско Грахово да ће 29.11.2015.године на Св. апостола и јеванђелиста Матеја бити служена Архијерејска Литургија са почетком у 10:00 часова. У саопштењу се наводи да ће бити уприличен дочек епископа бихаћко-петровачког Господина Атанасија испред цркве Св. ап. Петра и Павла у 09:45 часова.

понедељак, 23. новембар 2015.

Обнавља се дом здравља у Дрвару

У Дрвару је почела реконструкција Дома здравља, у који је Министарство за избјеглице и расељена лица Републике Српске уложило више од 101.000 КМ.Помоћник министра за избјеглице и расељена лица РС Радован Грајић изјавио је данас у Дрвару, поводом почетка радова на реконструкцији и санацији ове здравствене установе, да Министарство и Влада Републике Српске годинама улажу значајна средства у реализацију пројеката значајних за грађане у српским општинама у Федерацији БиХ, с циљем да повратак буде одржив.
Грајић је истакао да би санација Дома здравља требала бити завршена до краја ове године, саопштено је из овог министарства.
Овим пројектом биће урађена реконструкција хируршког и гинеколошког одјељења.
Директорица Дома здравља Дрвар Мирјана Билчар изјавила је да ће након санације бити унапређена доступност, али и квалитета здравствених услуга повратницима у Дрвар.
Начелник општине Дрвар Стевица Лукач истакао је да је ово веома значајан пројекат Владе РС на простору Дрвара и да ће допринјети квалитетнијем животу свих становника ове општине.
Помоћник министра за избјеглице и расељена лица РС Радован Грајић данас је обишао и Босанско Грахово и Гламоч гдје је са локалним руководством разговарао о пројектима које ово Министарство реализује на подручју ових општина, као и о проблемима и приоритетима повратничке популације.
Грајић је, након обиласка завршених инвестиција, истакао да је на подручју Босанског Грахова успешно завршена изградња далековода '' Печенци '', за шта је Министарство издвојило 70.000 КМ.
Такође, на подручју општине Гламоч завршена је изградња уличне расвјете у насељима Камен, Подградина и Врба, а врједност пројекта је 81.000 КМ.

недеља, 22. новембар 2015.

Епископ Атанасије посјетио Смољану код Босанског Петровца

Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Атанасије,  посјетио је село Смољану, надомак Босанског Петровца. Том приликом Епископ Атанасије је обишао храм Светога пророка Илије у овом питомом крајишком селу. Мјештани овог села, на челу са својим свештеником, оцем Бојаном Митрићем, покренули су једну, пажње вриједну, племениту акцију. У порти храма граде спомен чесму, коју су посветили блаженопочившем Митрополиту дабробосанском Николају, који је рођен у овом селу и крштен у парохијској цркви Светог пророка Илије.. Епископ Атанасије је благословио радове на спомен чесми и истакао своје задовољство поменутом акцијом вјерника села Смољане и њиховог свештеника. Након обиласка храма и спомен чесме, преосвећени Владика је обишао и рушевине основне школе у Смољани, коју је похађао митрополит Николај. Обилазећи и разгледајући рушевине и остатке ове школе, епископ Атанасије је изразио жељу да се та школа обнови. Управа парохије прве петровачке позива све петровчане расељене по свијету, као и све људе добре воље да помогну акцију изградње спомен чесме, коју смо посветили једној од највећих личности, коју је дао петровачки крај, а то је блаженопочивши митрополит Николај.

субота, 21. новембар 2015.

Четри године са вама Глас Подинарја

Поштовани пријатељи и вјерни пратиоци ове странице посјећамо вас да наша и ваша страница прославља  четврту годину рада.Глас Подинарја и постоји само због вас у циљу информисања становништва из општина Дрвар,Босанско Грахово,Гламоч,Ливно и Босански Петровац, као и нашег народа у Републици Српској,Србији и широм свијета гдје живе Срби са поменутих општина.Жеља нам је да нас и даље пратита, а ми ћемо вас информисати са наших простора.Овом приликом желимо да вас поздравимо и питамо шта би желили да видите на нашој и вашој страници пишите нам а ми ћемо се потрудити да вам испунимо жеље.увјек са вама Глас Подинарја

четвртак, 19. новембар 2015.

Босански Петровац остао без једине банке

Увођење привремене управе у Банку Српске, која због тога не ради до даљњег, донијело је прве проблеме на тржишту, па је тако општина Босански Петровац остала и без једине банке на својој територији.
То ствара огромне проблеме за привреднике из ове крајишке општине, који су принуђени да обављају платни промет или да пазаре носе у банке које се налазе у најближим општинама Кључ или Бихаћ, а које су удаљене и више од 50 километара, што им ствара додатне трошкове. Са друге стране, грађани не могу вршити платни промет нити подизати новац из ове једине банке у општини, док многи од њих страхују и за своје депозите који су привремено заробљени у овој банци.

Из тог разлога, руководство ове општине, која у посљедње вријеме реализује низ инфраструктурних пројеката и која успијева привући инвеститоре, започело је преговоре са банкама у БиХ, како би нека од њих отворила пословницу у Босанском Петровцу.

Златко Хујић, начелник ове општине, потврдио је да је Босански Петровац, од када је уведена привремена управа у Банку Српске, остао без једине пословнице банке која је радила у овом граду. Он је истакао да је та пословница некада била дио Уна банке из Бихаћа, коју је 2010. године купила Балкан инвестмент банка, а коју је докапитализовала Влада РС, након чега је постала Банка Српске.

Како је навео, општина је обавила разговор с Унион банком из Сарајева, јер је то једина банка с већинским државним капиталом, у којој власништво има Влада ФБиХ, али није дошло до договора.

"Услови које је банка предочила су неприхватљиви. Оно што су они понудили у овом тренутку није на трагу договора. Ми и даље остајемо у коректним односима с овом банком, али идемо даље", рекао је Хујић, након састанка с руководством Унион банке, а којем је присуствовао и Изудин Сарачевић, премијер Унско-санског кантона.

Хујић је навео да су у току разговори и са другим банкама, како би се сагледале могућности за отварање пословнице или шалтера у овој општини.

"Општина Босански Петровац не смије остати без банке која би пружала услуге грађанима, а посебно малим занатлијама, пољопривредницима и обртницима, који су затварањем једине банке дошли у проблеме", нагласио је Хујић.

Власник једног угоститељског објекта из Босанског Петровца рекао је да и њему непостојање банке у овој општини причињава проблем, те је изразио очекивање да ће руководство општине у наредном периоду ријешити ову ситуацију уколико Банка Српске не проради.

Иначе, општина Босански Петровац у посљедње вријеме реализује важне инфраструктурне пројекте, посебно када су у питању канализациона мрежа, путеви, те изградња зграде за социјално становање. Поред тога, треба рећи да се доста ради и на привлачењу инвестиција, па је тако компанија "Бинго" купила погоне некадашњег текстилног предузећа "Новитет", док фирма "Арифагић инвестмент" из Козарца планира отварање фарме норвешких крава у Босанском Петровцу. Подсјећамо да је Агенција за банкарство РС у понедјељак, 16. новембра, увела привремену управу у Банку Српске Бањалука, јер није пословала у складу са законским прописима, није извршавала налоге Агенције, те има мањак капитала. Тако је у ову финансијску институцију у већинском власништву РС ушао Интервентни тим Агенције за банкарство РС, па Банка Српске неће радити до даљњег, а завршетак пописа имовине и обавеза очекује се до краја седмице.

уторак, 17. новембар 2015.

Мобилни тимови у Ливањском кантону на услузи угроженим особама

Међународна организација за миграције у сарадњи са Црвеним крстом ФБиХ, као партнерима на Пројекту "Примјена концепта људске сигурности у циљу стабилизације заједнице у Ливањском кантону  формирала је мобилне тимове како би, у сарадњи са кантоналним и локалним властима, помогла социјално угроженим особама, посебно у руралним насељима.Осигурање услова за хуманији и бољи живот, унапријеђење пружања социјалних услуга и других облика подршке социјално угроженим групама резултирало је формирањем четири мобилна тима.
"У Дрвару, Босанском Грахову, Гламочу и Купресу, која је опремио и који су до сада 4.802 појединачне особе селектирали, посјетили и направили једну социјалну картицу", рекла је Едита Селимбеговић, ИОМ координаторица пројекта.
Тимове чине медицинска сестра, и возач, који је и кућни мајстор. Корисницима помажу у кућанским пословима, набављају храну, лијекове, те пружају медицинске услуге. Све је то старија популација која је слабо покретна и која нема услова да дође до Дома здравља". Иначе, цијели пројекат "Примјена концепта људске сигурности" траје три године и на нивоу кантона вриједан је 2 и по милиона долара.

По два кандидата на пријевременим изборима у Босанском Грахову и Милићима

На пријевременим изборима за начелнике општина Милићи и Босанско Грахово надметат ће се по двојица кандидата.

Централна изборна комисија БиХ овјерила је кандидатуру Момира Лазаревића из СНСД-а и Милоша Радића из СДС-а за судјеловање на пријевременим изборима за начелника општине Милићи.

У Босанском Грахову кандидати за мјесто новог начелника су Душко Купрешанин из СНСД-а и независни кандидат Драган Салић.

Пријевремени избори за начелнике Босанског Грахова и Милића бит ће одржани у недјељу, 6. децембра.

ЦИК БиХ расписао је пријевремене изборе за ове двије општине након што су на референдуму грађани Милића одлучили опозвати досадашњег начелника Живојина Јурошевића, а грађани Босанског Грахова, Уроша Макића.

понедељак, 16. новембар 2015.

Донаторска конференција за Србе у Федерацији БиХ?

Уколико се нешто под хитно не уради могуће је да Срби иселе из Кантона 10, тврди Славиша Михајловић, делегат СНСД-а у Дому народа Парламента Федерације БиХ. Да би то спријечио, каже, покренуо је иницијативу за одржавање донаторске конференције за помоћ српским повратницима у Федерацији – у Дрвару, Босанском Грахову, Гламочу и Босанском Петровцу.

“Срби, нажалост, из искуства више не могу гледати за помоћ ни у Сарајево, ни у Ливно, ни у Мостар. Адресе које ми гледамо јесу и Београд и Бања Лука и наравно да би институције тих адреса требало да што хитније организују донаторску конференцију која би требала обезбиједити бољу будућност”, казао је Славиша Михајловић, делегат СНСД-а у Дому народа Парламента ФБиХ.

Идеју за донаторску конференцију добио је након конференције у Сребреници. Михајловић сматра да уз помоћ лидера Србије и Републике Српске могу да се обезбиједе средства која би олакшала живот Србима у Федерацији. Такву идеју подржао би и лидер НДП-а Драган Чавић, али подсјећа да су СНСД-ови начелници српских општина у Федерацији до сада то могли да направе.

“Зато ми ова иницијатива дјелује у ствари као реакција, иако им нико није бранио да овакве иницијативе покрену много раније и наравно да тим општинама треба помоћ, посебно наглашавам да је потребна помоћ ,,Босанском Грахову”, истакао је Драган Чавић, предсједник НДП-а.

Дане Малешевић из ДНС-а, каже као министар просвјете, за ученике у Дрвару и Босанском Грахову је обезбиједио комплете књига за српски језик. Бори се и за националну групу предмета у Гламочу.

“Сигурно да ћемо то подржати. Што се тиче повратка наших људи у Федерацију БиХ, ја сам нешто почео на томе радити кад је у питању школска омладина”, рекао је Дане Малешевић, министар просвјете и културе РС.

Срби повратници у Федерацију, посебно у Дрвару, Босанском  Грахову, Гламочу и Босанском Петровцу, сигурно би радо на улицама својих градића видјели високе званице, које су спремне да им помогну, а које би окупила донаторска конференција. још драже би им било да након конференције виде и конкретне резултате. За сада ће ипак морати прво да причекају да се идеја о конференцији из ријечи претовори у дјело.

среда, 11. новембар 2015.

Суд БиХ укинуо притвор оптуженом за ратне злочине против српског становништва на подручју Ливна

Суд БиХ укинуо је притвор Муамиру Јашаревићу, оптуженом за ратне злочине против српског становништва на подручју Ливна, и одредио му мјере забране.Суд је прихватио понуђену гаранцију од 215.604 КМ, ​​која се односи на упис хипотеке на некретнинама, а наредбу о пуштању Јашаревића на слободу донјеће након што му буду достављени докази о извршењу укњижбе хипотеке на некретнинама.
Јашаревићу су одређене мјере забране напуштања боравишта, забране путовања, састајања са одређеним особама, те обавезног јављања надлежном органу два пута недјељно.
Изречене мјере забране могу трајати док за тим постоји потреба, односно до другачије одлуке Суда, а контрола оправданости вршиће се свака два мјесеца.
Суд БиХ потврдио је у мају ове године оптужницу која Зденка Андабака, Муамира Јашаревића и Сеада Велагића терети за злочине над српским становништвом на подручју Ливна 1993. године.
У оптужници се наводи да су Андабак, Јашаревић и Велагић за врјеме оружаног сукоба у БиХ, у оквиру којег су припадници Хрватског вијећа одбране и Војне полиције предузимали широко распрострањен и систематичан напад против српског цивилног становништва на подручју општине Ливно, учествовали у удруженом злочиначком подухвату чији циљ је био њихово насилно пресељење са тог подручја.
Према оптужници, они су учествовали у прогону цивилног српског становништва на политичкој, националној и вјерској основи убиствима, противзаконитим затварањем, мучењима и другим нечовјечним дјелима, укључујући систематско незаконито затварање око 300 српских цивила у школи "Иван Горан Ковачић", која је имала сва обиљежја логора.
У том логору су затвореници држани у нехуманим условима, подвргнути прјетњама, мучењу, убиствима и другим нечовјечним дјелима.

уторак, 10. новембар 2015.

Звоно са православне цркве у Пећима код Босанског Грахова опет се чује након 73 године

Данас, 10.11.2015. године на светог Арсенија Сремца стигла је велика духовна радост у село Пећи. Многи не размишљају о благостању које имају док га не изгубе. Многима је нормално да чују звона која позивају на молитву,али неки нису имали прилуку да их чују 73. године. Та прилика је ускраћена давне 1942. године Пећанима,када су Италијани однијели звоно и оно се није огласило до данас. На путу од крштења, духовног рођења, па до смрти сваког хришћанина прати звоно. Његов продорни звук пролама се вијековима кроз многе културе, али је у хришћанству звоно добило највећи значај и постало један од традиционалних хришћанских симбола. По српским земљама прва звона огласила су се са бројних задужбина лозе Немањића, родоначелника Стефана Немање и његових синова Саве, првог српског архиепископа, и Стефана првовенчаног, првог српског краља. И Лазар Хребељановић који их је наследио на српском престолу био је велики задужбинар, тако да је у време непосредно пред пад у турско ропство звук звона ломио тишину широм српске земље. Звона су позивала народ на духовно уздизање, поштовање и оданост владарске лозе, али се њима упозоравало на непогоде, позивала војска на окупљање и народ на устанке и буне када је требало. После Косовског боја по српским земљама су масовно почела да се лију звона. Звоњава је тада у народу значила вјеру и тежњу за слободом. Знајући за то, Турци су забранили оглашавање звона и током пуних шест вијекова масовно их уништавали. Постојао је, међутим, још један разлог за забрану оглашавања звона, а то је турско вјеровање да њихов звук ремети мир муслиманских душа. Али нису само Турци уништавали православна звона. Њиховог звука, гласа српског народа који је и тада одјекивао цијелом Европом, бојала се и Аустроугарска која је током Првог свјетског рата уништила готово сва српска звона. Мања су односили, а већа су разбијали и затим претапали. У једном аустроугарском документу, датираном у Бечу 31. јануара 1917. године, може се видјети да је од укупне количине бакра тада допремљене у топионицу у Лублину, количина од српских звона била већа од 18 милиона килограма. Милош Цукић, Милошев војвода, подигао је звона упркос пријетњи Турака да ће срушити цркву. Када су га питали одакле му храброст за овај потез, Цукић је одговорио: “Боље да ме убију Турци што постављам звона, него Милош зато што их нисам поставио”. Прича се и да се послије постављања ових звона славило седам дана и седам ноћи. У селу Пећи није још постављено звоно, али су се вечерас чули при звуци,звуци СЛОБОДЕ, који ће ако БОГ да, одјекивати кроз вијекове вјекова! 
СЛАВА БОГУ ЗА СВЕ!!!