Војвода Момчило Ђујић рођен на данашњи дан

На данашњи дан, 1907. године рођен је четнички војвода Момчило Ђујић. Рођен је у селу Ковачић (заселак Топоље) код Книна. Основну школу је завршио у Книну, а богословију у Сремским Карловцима.
Владика далматински Иринеј га је рукоположио 1933. године и додjелио му парохију у селу Стрмица код Книна. Ђујић се у првим данима усташког злочина над Србима у околини Книна ставља на чело покрета отпора и формира Динарску четничку дивизију која је до краја рата штитила Србе на тромеђи Лике, Босне и Далмације од усташког терора. На Видовдан 1942. године Момчило Ђујић указом краља Петра добија високо признање српског четничког војводе.

Године 1945. са Ђујићем је у емиграцију стигло око 12.000 бораца Динарске дивизије.
У Чикагу је 1948. године формиран покрет „Равна гора“, чији је Ђујић био доживотни предсjедник. Покрет је помагао Србе у Книну и околини за врjеме рата у Републици Српској Крајини, а био је и покретач многих акција међу српским исељеницима у иностранству, гдје је тако изграђено више од 100 православних храмова.

СЛАВА ТИ И ХВАЛА ВОЈВОДО !

Епископ Атанасије примио начелника јужнобачког округа Републике Србије

Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Атанасије  09. фебруара 2017. године, у Епископији у Босанском Петровцу примио у посету Начелника Јужнобачког округа Републике Србије Господина Милана Новаковића. Поред делегације у пратњи Начелника Новаковића пријему је присуствовао и Начелник Општине Босански Петровац Господин Златко Хујић.На почетку овог пријема Господин Новаковић поздравио је Епископа Атанасијa и изразио захвалност на пријему, Епископ Атанасије захвалио је Наченику јужнобачког округа на посјети. Током разговора Господин Новаковић упознао је Епископа Атанасија са активностима њега и његове делегације током боравка у Крајини, приликом којих је посетио Гламоч, Босанско Грахово, Дрвар, а током данашњег дана и Босански Петровац, гдје је домаћин Начелник Општине Господин Златко Хујић. Епископ Атанасије је захвалио Господину Новаковићу и његовој делегацији на њиховим активностима према житељима Крајине, а нарочито на донацији у школском прибору ученицима основних школа западно крајишких општина, коју су ученици основних школа општина Јужнобачког округа Републике Србије сакупили. Епископ Атансије је изјавио да оваква дјела и иницирање оваквих дјела који помажу другима јесу дјела Јеванђелска дјела хришћанске љубави према ближњем.У овом кратком и богатом разговору домаћин и гости су се на обстрано задовољство и радост договорила да овакви сусрети и сличне харитативне дјелатности наставе се и у будућности, а како на добробит људи који живе на простору крајишких општина Епархије бихаћко-петровачке у Федерацији Босне и Херцеговине и шире, тако и становника општина Јужнобачког округа Републике Србије.

Начелник Округа у посјети општинама Дрвар,Босанско Грахово,Гламоч и Босански Петровац.

Делегација Јужнобачког управног округа  предвођена  начелником Округа Миланом Новаковићем, посјетила је општине Дрвар, Босанско Грахово, Гламоч и Босански Петровац.

Том приликом уручени су пакети хуманитарне помоћи ученицима Основих школа у виду школског прибора и средстава за личну хигијену.

Након тога услједила је посјета Српској православној цркви, гдје је домаћин био Епископ Атанасије који се захвалио на донацији ученицима Основних школа западно крајишких општина, Босанског Грахова, Гламоча, Дрвара и Босанског Петровца,  коју су прикупили ученици Основих и Средњих  школа Јужнобачког округа.

Дрварски намјештај осваја Европу

Упознајте породицу из Дрвара који су намјештајем од пуног дрвета опремили бројна етно села, хотеле и апартмане у БиХ, Србији, Хрватској, Швајцарској, Италији….

Сазнати да од нашег дрвета, наши радници, у нашим творницама праве намјештај и потом извозе у Европу, у бх.суморној свакодневници некако звучи нелогично. Ваљда зато што смо прихватили наопаку логику, да се дрво пројечено код нас извози непрерађено или са веома ниским степеном обраде, као обична сирова грађа.


Зато смо били затечени чињеницом да у БиХ већ пет година успјешно послује фирма Лего која је до сада опремила бројна етно села, хотеле и апартмане у БиХ, Србији, Хрватској, Швајцарској, Италији и многим другим земљама.

Иза ове младе и успјешне фирме смјештене у "руднику" најквалитетнијег дрвета у Европи, Дрвару, стоји породица Дроњак. Они праве ручно рађене кревете, кутије, дрвене лампе, декоративне предмете за домове, све од пуног дрвета. Производњу су почели са 4 запослена, а данас их, у већ уиграном тиму, има 11.У Европи јако цијене наше дрво некада више и од нас самих

“Сваки почетак је тежак, а у производној ђелатности рекао бих да је још тежи. Ограничене финансије су нас натјерале да будемо креативани и сналажљиви. Прве контакте, остварене током вишегодишње трговине намјештајем, већ смо имали, али то су били само контакти.  Знали смо да морамо направити квалитетан производ уз прихватљиву цијену, а то у пракси није нимало лако. Тржиште је сурово, али некако смо успјели. Квалитет и прихватљива цијена су оно по чему смо данас познати и препознати. У прилог томе свакако говори и чињеница да до већине клијената долазимо путем препорука”, прича нам Драган Дроњак који стоји на челу фирме.У изради Лего намјештаја користи се искључиво дрво нашег поријекла. Кревети и намјештај се раде од буковог масива, сушене и парене букве, а за остале производе, попут лампи и декоративних предмета, зависно од намјене, комбинује се буква и јела.

Њихови кревети од буковог масива могу се наћи у доста салона у БиХ: Сан Градишка, ГМП, Кераметал Сарајево, Продуктцооп, Нено... Такође често их директно контактирају крајњи купци преко друштвених мрежа или телефоном, наручују и питају за савјете.


Њиховим производима опремљени су, многобројни хотели, апартмани, етно села у БиХ и земљама региона.  Елитно етно насеље Врдничка кула код Новог Сада само је једно од њих. Кревети, дрвене кутије и декоративни предмети доспијели су и на ЕУ тржиште.

"Тржиште ЕУ је јако захтјевно, они траже квалитет, а ми смо им га понудили. Такође они јако цијене наше дрво некада више и од нас самих”, истиче Драган.Оно што је још занимљиво код ове фирме јесу и органске врсте премаза за дрво из властите радиности.

“Уколико купац жели да сачува природна својства и љепоту дрвета бира уље и восак. Уље најчешће примјењујмо у производима који имају додира са храном. Израђивали смо кутије за паковање сира за купца у Италији гђе је тражен искључиво природан премаз. За такве потребе радимо са органским уљем које сами направимо”, појашњава Драган.

Држава и администрација коче домаћу привреду

 На питање каква су његова искуства са домаћим институцијама каже нам да се не жели мјешати у политику, али да га ништа не одушевљава.

“Не сјећам се да сам икада наишао на нешто од стране државе да ме је одушевило. Жао ми је што од нас не траже идеје. Знам да наши привредници имају фантастичне идеје, рјешења и огромну енергију за рад. Привредници у другим земљама имају државу за пријатеља и партнера, жалим што ми то немамо. Оно што нас додатно кочи је и наша администрација која је јако компликована и пуна нелогичности”, рекао је наш саговорник.Иако је почети посао у БиХ јако тешко, а још теже опстати, у што се и сам увјерио, залаже се да што више људи покрене властити бизнис, да се удружују кроз кластере и привредне “гроздове”, те наступају заједнички у остваривању својих циљева.

 “Жалим што нас нема више. У Дрвару постоји само још једна фирма која се бави сличним послом. Људи се морају покренути и бити креативни. То нам је излаз, јер сваки бизнис је уједнио и шанса и никако је не би требали испустити”, закључио је Драган и најавио да ће у години пред нама Лего проширити своје производне капацитете, започети једну већу маркетиншку кампању која ће обухватити земље ЕУ,  а унутар БиХ ће се отворити према крајњим купцима, до којих тренутно долази углавном путем друштвених мрежа.

БОСАНСКО ГРАХОВО:Иста слика и 20-ак година након рата

Сјећате ли се првих послијератних година? Порушених објеката и расељеног становништва које покушава да се врати на своја огњишта? И данас, 22 године послије, на западу Босне и Херцеговине слика је иста. Ово је прича о Босанском Грахову.Најсвјетлија тачка Босанског Грахова је Дјечји центар “Гнијездо" испред кога близу 40 основаца сваки дан послије наставе чека комби који их развози кућама. Већина њих овдје се први пут срела са компјутером.

На питање шта би радила да није овог центра у Грахову Милијана Курилић, васпитачица каже да заиста не зна.

-Нема ништа, ни фирми нити било шта друго гдје би могао човјек да ради – каже она.

Овај град између Динаре и Шатора изгледа као да је рат јуче стао. Згаришта, порушене и попаљене куће и зграде и данас свједоче о "Олуји 95".

Немају Дом здравља, ватрогасну станицу, вртић. Гинекеолошки прегледи женама Босанског Грахова су недостижни. Већина их нема здравствено осигурање плус путни трошак до Дрвара, за то немају новца.

Долазак гинеколога сваке друге године уз помоћ донација успјевају обезбедити у Удружењу Граховљанки.

-Од 100 прегледаних жена, свака десет жена је имало инвазивне карциноме који захтјевају хитне операције и нажалост двије жене су преминуле - открива Данка Зелић, предсједница Удружења жена Босанског Грахова.

Граховљаци су крајем 2015. референдумом смјенили начелника СНСД-овца Уроша Макића. Функцију је преузео  Душко Радун.

Затекао је дуг од 3,5 милиона марака, што је дупло већи од буџета општине.

Овдје нема улагања од Владе Кантона 10 или Федерације БиХ. Као Срби повратници немају помоћ ни од власти из РС.

-Да ли због моје побједе и тога што долазим из СНС-а ми у прошлој години нисмо добили никакву помоћ од Владе РС. Раније је тога било у некој мањој мјери. Задњи пројекат је био 60.000 КМ за електромрежу у селу Стожишта. Ми у прошлој 2016. години нисмо добили ниједну једину марку помоћи од власти РС- каже начелник Босанског Грахова.

Радун је дао под закуп земљиште Ливањског поља, увећана је и шумска такса па је умањио дуг према радницима у администрацији, искорјенио је одавање алкохолу у згради општине и направио лед расвјету.

Догађај године био је отварање прве пекаре након рата. Такође 2016. отворена је и прва апотека, а до тада су становници Босанског Грахова по лјекове морали ићи 30 километара до Дрвара.

Ове године су први пут имали јелку, окићен град и подјелу пакетића за празнике. И у овим тешким животним условима Граховљаци кажу није све тако црно. На 2.500 становника имају више од 180 дј
еце, а прошле године у општину су се доселила и три млада брачна пара.

Небрига кантоналних власти гаси Дом здравља у Дрвару

Радницима, осим плата, дугује регрес, трошкове превоза, накнаде за одвојени живот и доприносе – укупно 550 хиљада марака.
Због таквог односа надлежних у Кантону 10 према дрварском Дому здравља, угрожена је здравствена њега 7 хиљада људи.
Хладни радијатори, недостатак средстава за набавку санитетског материјала, лијекова и бензина одраз су готово катастрофалног стања. Новца нема, а дугови су достигли шестоцифрене износе – слика је једине здравствене установе у Дрвару.
Дрварски Дом здравља Пореској управи дужан је преко 6 милиона 300 хиљада марака, а радницима није исплаћено 6 последњих плата.
Због свега тога прошле године четири доктора напустила су ову установу. Тек недавно запослена су два млада љекара који су пристали на тешке услове рада. Дугогодишњим добијањем уговора од Завода за здравствено осигурање који смо ми принуђени потписати и који нам се нуди по ринципу "узми или остави" ми добијамо недовољно средстава за функционисање, истиче др Вања Балабан, в.д. директорица Дома здравља Дрвар.
Ипак и поред услова недостојних овакве установе, пацијенти су задовољни услугом.
Једина подршка стиже од општине Дрвар, која се, упркос ограниченим могућностима, труди да побољша услове у Дому здравља.

Међутим, санитетска возила мала су утјеха, кад новца за гориво нема. Парадоксална ситуација је и да због недостатка гријања, љекари на радном мјесту страхују за сопствено здравље. На наше упите због чега је тако, одговор од надлежних у Кантону 10 нисмо добили.

ДРВАР:Запаљен аутомобил полицијској службеници

Јутрос у 03:55 часова радници ПС Дрвар добили су дојаву да у Титовој улици у Дрвару, гори моторно возило марке Сеат Ибиза, регистацијских ознака 010 О 036, власништво Д. К., рођене 1980. у Бечеју (Србија), иначе полицијској службеници ове полицијске станице. Одмах по дојави на мјесто догађаја изишли су радници ПС Дрвар, који су угасили пожар на моторном возилу. Они су и обавили увиђај на мјесту догађаја, а даљњи оперативни рад је у току- кажу из МУП-а Кантона 10.

Како неслужбено дознајемо, сумља се да је пожар намјерно изазван, а пиромански чин се догодио у непосредној близини полицијске зграде.
Како смо сазнали, оштећена није имала личних проблеме са никим па су истажитељи ушли у ово расвјетљавање са већим моралом. Истрага је у току.

Корисници буџета Кантона 10 без плата до одлуке Уставног суда БиХ

Савјет за заштиту виталних интереса Уставног суда Федерације БиХ у сриједу, 8. фебруара, одржат ће јавну расправу у поводу захтјева за утврђивање виталног националног интереса на доношење буџета Кантона 10 за 2017. и пратећег закона о његовом извршењу које је поднио Клуб Српског народа, а подржали представници Бошњака.Све до доношења прeсуде,  у вези с разматраним предметом никакве трансакције, па ни исплате плата и осталих накнада корисницима буџета и добављачима нису могућа,рекао је министар финансија Стипан Шарац.
Шарац, међутим, очекује позитиван исход и деблокаду финансијских токова, те наглашава како је овај важни документ по први пут усвојен на вријеме, за разлику од ранијих година, када се буџет доносио концем
 године на коју се односи.

БОСАНСКО ГРАХОВО:Састанак са ФАО међународном организацијом

На радном састанку који је одржан у згради општине, присуствовали су представници међународне организације ФАО, начелник општине Босанско Грахово као и група заинтересованих пчелара, сточара, пољопривредника. На овом састанку је било рјечи о улагању ФАО-а кроз пројекте у наредне двије године. Наредни састанак је заказан за крај овог мјесеца.
Надам се успјешној сарадњи са овом организацијом и унапређењу живота у Босанском Грахову кроз пројекте које ће ФАО реализовати у наредном периоду рекао је начелник Душко Радун.

СНСД повлачи потез у реорганизовању БиХ са договором ХДЗ-а

То би било добро, суштински реорганизација је пожељна, али постоји ли ишта што ће реорганизовати западнокрајишке општине и опредјелити их на Српску страну. Доказ да није тако изјаве су Милорада Додика да га не интересује Дрвар, Босанско Грахово и Гламоч и да ти градови морају тражити своје мјесто у Федерацији БиХ, али да ће Српски народ у тим градовима, имати подршку Р. Српске.
СНСД своје излагање саопштења о договору са ХДЗ-ом почиње крајње демистификацијом онога што намјеравају да ураде још од фамозног референдума гдје су главни кривци биле стране судије. Кратка изјава саопштења из уреда СНСД-а гласи. Погледајте на линку приложеном:http://www.rtvbn.com/3850950/snsd-p...
Издвајамо саопштење:
“Извршни комитет Савеза независних социјалдемократа је на данас одржаној сједници изразио пуну подршку провођењу договора који су постигла руководства СНСД-а и ХДЗ-а БиХ, а који се тиче парламентарне процедуре која би омогућила одлазак страних судија из Уставног суда БиХ”.
Они, дакле ријешавањем судства и кадрирањем повољнијих људи, стварају атмосверу ХДЗ-у да оствари планове за “трећи ентитет”, а самим тим и одлазак западнокрајишких општина под шапу Хрватског дијела Босне и Херцеговине који би се звао такозвана Херцегбосна. Какав би положај имали Срби у Дрвару, Босанском Грахову и Гламочу, не смијемо ни наслутити, али ако се ово не спријечи довешће до исељавања становништва и претварања тих градова у оно у шта је претворен Книн, Вуковар, Пакрац и други градови по самој Хрватској у ком је прије рата живјело већинско Српско становништво.
Сумња да се ово неће завршити тако лако и претпоставка те сумње да ће успјети у свом науму иде у прилог чињеница да је начелник Дрвара одлучио да ријеши питање Хрватске Цркве у том граду и тиме да акредитацију споразуму између те двије коалиционе партије. СНСД и ХДЗ  већ годинама раде на стварању повољне климе за напредовању ка такозваној Херцегбосни. Инструкције за такве работе, наравно, стижу из Бања Луке. Да ово није пука ријеч ево његове изјаве за Вечерњи лист.хр. Погледајте на  линку:http://www.vecernji.ba/nacelnik-opc...
Издвајамо изјаву:
 “Према ријечима начелника општине Дрвар Горана Броћете, проблем изградње католичке цркве у Дрвару је непотребно исполитизиран те је обећао како ће учинити све што је у његовој моћи како би се тај проблем што прије ријешио, односно како би жупа Дрвар добила прикладну локацију и све потребне дозволе за изградњу католичке цркве те како би се некадашњи друштвени дом “Партизан”, који се већ 22 године користи као богослужни простор, вратио првобитној намјени.”
“Непотребно политизирање” за Броћету је ствар рутине, јер инструкције долазе од оних који су то питање остављали за крај и за оне који су дошли да ударе посљедњи ексер у ковчег тог питања. Они остварују своје циљеве преко странака у коалицији и ту начелници нису битни, већ велике игре СНСД-а и ХДЗ-а као коалиционих партнера.
Народ ове три општине може само да чека та ријешења, а ко је иоле писмен из ових доказних линкова, из њихових изјава, по питању цркве, (СНСД Дрвар не качи то на своју Фб страницу), видјећи праве намјере ове клике која је дошла да заврши започето и још једном препрода већ одавно продате крајеве. Док се ми отрјезнимо и схватимо, возови су одавно укинути и пруге разваљене. Тако нам је било од оних неких бољих и срећнијих времена, која смо сами претворили у ужас.
Називање нечега “Извршни комитет” што назива СНСД некакво фантомско тијело, не подсјећа ли вас на нека давно минула времена, а изјаву Броћете да се “Дрвар изградњом Католичке цркве мора приближити западу....” индукује ли струју која се тежи и остварити. Размислите па јавите. Јавите онима који имају уши да чују и разум да схвати чему стријеме коалиционе странке СНСД и ХДЗ.

БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ:Оштрељ опет у функцији скијања и рекреације

Члан коморе "Платинум" доо Босански Петровац поново покренула је једини скијашки центар у Унско-санском кантона. Наравно, то је добро позната дестинација љубитеља планине и зиме - Оштрељ. Након скоро деценије скијалишта поново прикључен на електричну мрежу која омогућава поново је скијалиште у пуном капацитету.

На раскрсници два, шумских богата масива  Осјеченице и Клековаче, ставио је седло Оштрељ. Од давнина познат као здравствени центар и врједног климатско лјечилиште, привлачи пажњу радознали или љубавника и опуштање у природи. Поред Ски центра на Оштрељ постоје разлози за планинарење, излете и лов.

Ски Оштрељ је један у низу који је изграђен са пратећим објектима послије Олимпијских игара у Сарајеву 1984. године. Бивши ски центар Оштрељ је сасвим реновиран зиме 2007. године и, почела је са радом у фебруару те године, међутим, због недостатка електричне енергије Ски центар не ради пуним капацитетом.

Ски центар има ски лифт, који се налази између двије стазе дужине 1500 и 950 метара и час привлачи осам стотина скијаша. Имате бебу лифт за најмлађе старосне групе.

Ски центар такође има опрему за издавање, ски школе и услуга. Између посјетиоца  скијање могу да се опусте у новом објекту, имају топли напитак и нешто за јело у смјештајним капацитетима "Платинум" омогућили су им смјештај. Захваљујући надморској висини и локацији паузе медитеранске и континенталне климе, Оштрељ је одавно познато атрактивно мјесто за развој екскурзије и зимског туризма. Састанак медитеранске и континенталне климе, у комбинацији са велике висине даје он има аеродромских бања. Обрастао углавном четинарским шумама и занимљива  конфигурација терена, чини посебно пријатно за око и духа.

Поред тога ОШТРЕЉ као климатски центра који је због високе концентрације озона  међу највећим у Европи и како здравствени радници објашњавају, погодан је за лјечење болести срца и плућа и здравствену рекреацију дјеце.

Позивамо све љубитеље природе, чистог ваздуха и активности у снјегу да посјете планину Оштрељ и окушају се у спуштању низ падине овог крајишког љепотана.

Отворена изложба страдања Срба Ливањског краја

У петак 27. јануара, на празник Светог Саве а у оквиру обиљежавања Међународног дана сјећања на жртве Холокауста, у Лондону је отворена изложба ”Срби Ливањског поља – Трајање кроз векове”.

Ова изложба је отворена у просторијама Амбасаде Републике Србије, у организацији саме Амбасаде и Удружења Огњена Марија Ливањска.

Изложба, која је већ приказана јавности у Београду, Бања Луци и Новом Саду, бави се успоном српског становништва Ливањског поља од краја 18. вјека па све до почетка Другог свјетског рата. Успостављањем Независне Државе Хрватске, српски народ у овим крајевима доживљава велика страдања. Покољи усташа су почели почетком јуна 1941. године и достигла свој врхунац крајем јула и почетком августа месеца исте године, у данима око Огњене Марије. У овом периоду, побијено је преко 1600 ливањских Срба, како жена и мушкараца, тако и великог броја дјеце, од којих неки нису имали ни годину дана. Осим приче о страдању, изложба приказује и истрајност живота српске заједнице на овом пордучју након Другог свјетског рата.

Окупљене у Амбасади Републике Србије, њих 60-ак, међу којима неколико амбасадора и владика Британско-скандинавски Доситеј, поздравио је Амбасадор Огњен Прибићевић. Захваливши се свима који су дошли да посјете изложбу, истакао је важност његовања сјећања на све невине жртве Другог свјетског рата. Окупљенима је представио и Буду Симоновића, новинара и публицисту из Подгорице и аутора књиге Огњена Марија Ливањска.

У овој књизи, објављеној 1991. године, након чега је доживјела шест издања и преведена на енглески језик, представља свједочења оних који су преживјели тешка страдања у Ливањском пољу током 1941. године. У свом обраћању, г. Симоновић је окупљенима дочарао све страхоте и муке о којима су свједочили преживели. Прије свега, споменуо је јаму Равни Долац, у коју је живо бачено више од 200 жена и дјеце. Међу њима, било је и 14 њих који су након 45 дана живи извађени из ове јаме.

Симоновић није пропустио ни да истакне свјетле примјере у оваквим злим временима, спомињући причу о усташком жандару Винку Томашу, захваљујући коме је ових 14 страдалника извађено живо из јаме Равни Долац.

Осим приче о страшним страдањима, Симоновић је испричао и једну свјетлу причу о упорности и истрајности живота.

– Почетком Другог свјетског рата, у селу Рујани крај Ливна живио је Маркица Бошковић. Уочи усташких покоља, комшија Хрват га је упозорио да се зло спрема. Сматрајући да нико неће дирати жене и дјецу, Маркица се склонио у планину. Када се ситуација смирила, Маркица се вратио својој кући, коју је затекао пусту – усташе су му убиле жену и седморо дјеце. Видјевши празну кућу, Маркица је данима размишљао о освети. На крају је ипак схватио да му освета неће донјети добро, и да је највећа освета живот – поново се оженио и створио шесторо дјеце којој је дао имена своје страдале дј

еце.

Сунчан Савиндан: Ево каква нас година чека

Срби га вијековима воле и поштују и вјерују да предсказања на његов дан указују каква је година пред нама.

На Светог Саву пост је обавезан. Иако је у календару СПЦ уписан црвеним словом, Свети Сава може и мрсно да се слави ако не пада у сриједу или петак. Вјерује се да овај светитељ може да умири море и олује као и да створи воду из камена.

Постоји и вјеровање да на данашњи дан не треба носити црвено, као ни оштрити ножеве, бритве и друге алате. Ово веровање потиче из старих времена, док су сељаци страховали да им вукови не поједу стоку.

Свети Сава се сматрао пастиром и заштитником стоке, те се она на Савиндан по обичају сама пуштала на испашу. Међутим, црвено се није носило јер се вјеровало да боја крви привлачи вукове. Исто тако на данашњи дан не ваља отварати бритву и оштрити ножеве или било који алат како би вуковима чељусти остале склопљене.

Постоји и вјеровање да је лош знак ако на Светог Саву грми и да ће се сигурно нешто рђаво десити, пошто су удари громова изузетно ријетка појава зими. О грмљавини на Светог Саву говори се и у народној песми “Почетак буне на дахије”.

Исто тако постоји и вјеровање да сунчан дан на Светог Саву доноси благостање и срећну и родну годину.

Ако је данашњи дан црвено слово, на Светог Саву за кућне послове углавном важи супротно од онога што је уобичајено на велике празнике. Баш зато што се стока у старо вријеме пуштала сама на испашу, сматрало се да домаћин Савиндан треба да искористи за све битне кућне послове.

Жене данас смију да раде кућне послове, а чак је пожељно да се обави велико спремање. Сматра се и да дј
еца на Светог Саву треба да науче нешто ново, макар неку нову пјесму, јер ће се у супротном улијењити и неће довољно напредовати цијеле године.

ГЛАМОЧ:Прослава школске славе Светог Саве

 Данас је било свечано у Гламочкој Цркви. У препуној Цркви свету литургију служио је отац Слободан Кљајић .Након литургије услиједила је приредба посвећена нашем светитељу.Ове приредбе много значе, не само у смислу духовности, него се дјеца и кроз текстове о Светом Сави сусрећу и са свим оним што ми можда и не знамо - да Свети Сава није био само први српски архиепископ, већ и књижевник, државник, неко ко се борио за просвјету, културу...Програм је припремио вјероучитељ Срђан Белензада са својим ученима који су се потрудили да уљепшају овај дан.Као награду за свој труд сва дјеца су кући однијели пакетиће

БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ:Омладина у реализацији пројекта

У оквиру организације ПРО-Будућност, са којом сарађује и Фондација Мозаик, дана 26.01.2017. године је у малој Сали потписан уговор са неформалном групом из Општине Босански Петровац 

Потписивању су присуствовали поред представнице Мозаика, чланови радне групе ПРО- Будућност, неформалне групе, као и члан МОБА (Мрежа омладинских банака).

Наиме, овим уговором члановима неформалне гупе, на челу са координаторицом Милицом Латиновић, додијељена су средства од 2000 КМ, за пројекат „Играј кошарку и буди сретан“, који ће се од марта имплементирати у Општини Босански Петровац.

Поред активности које су карактеристичне за овај пројекат, дружење, удруживање, те нота помирења овај пројекат носи и дио који је посвећен спорту, а то је кошарка, што и говори сам назив пројекта.

Пројекат “Играј кошарку и буди сретан” одобрен је у оквиру Четвртог позива за ПРО-Ацтиве фонд, који је био отворен од 19. септембра до 26. октобра прошле године. На позив је стигло 79 приједлога пројекта који су потраживали укупно 130.790,03 КМ, а одобрена су 54 пројекта.

Овим пројектом петровачка неформална група је замислила да младима пренесе теоретске и практичне вијештине из кошарке. На самом крају активности група ће органозовати турнир, а током пројекта предавања и посјету вјерским објектима у Босанском Петровцу, као и пријатељске утакмице са младима из Дрвара и Санског Моста.

Доказ је ово да петровачка омладина активно ради на унапређењу бољих односа, те да се на њих итекако може рачунати у изградњи боље будућности.

Дневни ред 62. сједнице Владе Ливањског кантона

У понедјељак, 30. јануара 2017. године у 09.00  часова одржаће се 62. сједница Владе Ливањског кантона. За сједницу је предвиђен следећи дневни ред:

1. Прихватање Записника са 61. сједнице Владе Ливањског кантона; 

2. Информација о припреми одговора на питања из упитника Европске комисије; 

3. Текућа питања.

БОСАНСКО ГРАХОВО:Прослава Светог Саве у Цркви

Као што смо раније писали да Светосавска академија неће бити одржана у основној школи Грахово, због неприпремљености дјеце која су не својом кривњом почели друго полугодиште 23.01.2017.што значи 7 дана касније од предвиђеног почетка полугодишта.Разлог кашњења почетка другог полугодишта је пуцање пећи од гријања која је усљед ниски температура оштећена.Свечано је било у Цркви Св.Апостола Петра и Павла гдје су се дјеца окупила и присуствовали литургији, а самим тим и прослави Св.Саве.На крају литургијске молитве дјеца су добила поклон пакетиће.Како је то изгледало погледајте на фотографијама.

Светосавска академија у Дрвару

Наступом дрварског Културно- умјетничког друштва, рециталом ученика свих генерација и филмом о православним светињама, у Дрвару је синоћ одржана четврта по реду Светосавска академија. Пригодну бесједу одржао је епископ бихаћко-петровачки Атанасије.Светосавској академији присуствовао је велики број Дрварчана, за које је Савиндан један од најбитнијих дана у години.
На академији је наступило дрварско Културно-умјетничко друштво, ученици свих генерација са рецитацијама о Светом Сави, а приказан је и филм под називом „Православне светиње долине Дрвара“.

Епископ бихаћко-петровачки Атанасије говорио је пригодну бесједу о лику и значају Светог Саве.
- Савиндан је један од најзначајнијих и најрадоснијих празника за нас православне Србе, ма гдје били, у матици или дијаспори, Свети Сава је наш духовни отац и он нас сабира и врши својеврсну духовну смотру, бесједио је епископ Атанасије.

Детаљније на снимку

- Ово је четврта Светосавска академија, и она заиста обухвата скуп различитих ствари, различитих људи и различитих области, истакао је организатор, јереј Зоран Миловац.Општина Дрвар дала је велики допринос у организацији овогодишње Светосавске академије.
Никоца Боснић, предсједник ОВ Дрвар, навео је да такође подржавају све остале скупове, поготово католичке вјерске заједнице која живи у Дрвару.
На Светосавској академији одржаној синоћ у Приједору, наступили су хор Друштва Вила, те Дивна Љубојевић у пратњи хора "Мелоди".
Најуспјешнијим приједорским просвjетним радницима у прошлој години додијељене су "Светосавске повеље".

БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ:Друга сједница скупштине општине 30.01.2017.

Друга редовна сједница скупштине општине Босански Петровац, одржати ће се дана 30.01.2017.године (понедељак) са почетком у 18:00 часова у сали скупштине.

Д н е в н и   р е д

1. Усвајање Извода из Записника о раду ОС са прве редовне, 1.Ванредне и наставка 1.Ванредне сједнице Општинске скупштине,

2. Одборничка питања и одговори,

3. Разматрање и усвајање Приједлога Буџета Општине за 2017.годину 

4. Разматрање и усвајање Одлуке о извршавању Буџета Општине за 2017.годину

Предсједавајућа Општинске скупштине 

Николина Симић,дипл.инг.пољ.

ИСТОЧНИ ДРВАР:Отворена пошта

Поште Српске су у сарадњи са општином Источни Дрвар, отвориле шалтерску Пошту 79291 која ће поштанским услугама опслуживати становништво и запослене у овој рубној општини Републике Српске.
Пошту су отвориле Јасминка Кривокућа, директор Пошта Српске и Милка Иванковић, начелница општине Источни Дрвар. Оцјениле су да је ово велики напредак за становништво и запослене на овом подручју, јер у Источном Дрвару до сада није постојао шалтер на којем би могли извршити било какве трансакције.
Отварању је присуствовао и Миле Марчета, посланик у Дому народа Парламентарне скупштине Федерације БиХ, који је уплатио први рачун у новоотвореној пошти. Осим наведених, свечаности су присуствовали директор шумског газдинства „Клековача“ Милош Бијељац, директор Радне јединице Бањалука Зоран Дурић, те представници институција локалне власти.
Шалтер поште налази се у склопу објекта Општине. Пошта у Источном Дрвару радиће радним даном од 8 до 13 часова, у којој ће мјештани овог подручја имати могућност да користе све услуге Пошта Српске.

Гламоч: Начелник општине Марковић сумира резултате свог рада

Налазим се на око 1.000 метара надморске висине у прелијепом Гламочу, гдје је Бог био издашан и дао предивну природу и оно што ја увијек истичем, гдје људи нису баш најиздашнији”
Радован Марковић
За неколико медија, начелник Гламоча Радован Марковић је већ давао интервјуе. Када погледате биографију, изјаве, склопите све што је Марковић рекао за многе медије, имате цјелокупну слику коју би испричао и да смо успоставили контакт. Једно сигурно стоји у читавој причи, а то је да је Гламоч у ужасно лошем положају.
За друге медије, Радован Марковић каже, отворено и сумирајући досадашњи свој ангажман. Да ли је тако, ви донесите суд.
  "Већ други мандат сам начелник општине и до сада сам, покушавајући бити дипломата, увијек се похвално изражавао и нисам успијевао скренути пажњу на проблеме општине Гламоч. На некој прошлој сеанси, на потписивању споразума о изградњи кућа повратницима, проговорио сам онако народским језиком шта значе ти програми, па ћу и данас задржати тај стил.
 Налазим се на око 1.000 метара надморске висине у прелијепом Гламочу, гдје је Бог био издашан и дао предивну природу и оно што ја увијек истичем, гдје људи нису баш најиздашнији. Помало су нас заборавили. Овдје многе ствари нису ријешене".
Навео је да и данашњи програм електрификације, у оквиру којег је општини Гламоч припао износ од 39.000 КМ, за онога ко се бави бројкама, све говори.
"Говори се о потреби средстава из 2012. и 2013. године, гдје се ми у 2016. састајемо да планирамо како ћемо та средства користити у 2017. То је Босна. То је наша збиља", навео је Марковић.
  Истакао је да општина Гламоч има шест регистрованих села која још немају електричну енергију.
"Давне 2008, када сам ја у првом мандату сједао овдје, направили смо списак свих електро објеката који нису обухваћени обновом, направили приоритет за те објекте и нешто се радило до 2012. године. Тада је почела и рецесија. И у данашњем споразуму о електрификацији говори се тек сада о утрошку средстава из 2012. у ове намјене. Неколико села ће бити обухваћено овим данас потписаним споразумом, надам се да ће бити, али она сума која је за овај пројекат, а ради се о далеководу дугом 12 километара са три нисконапонске мреже и са неким лаичким предрачуном пројекту вриједном око милион марака. С друге стране, средства издвојена у овој години износе 39.000 КМ", рекао је Марковић.
"Данашње присуство представника електро предузећа Електропривреде ХЗХБ упућује на то да ће они ући са некаквим средствима у финансирању ових пројеката, што опет отвара наду да ће са те стране моћи и бити. Они имају довољно средстава и могу бити финансијери, јер се ови објекти и предају њима на крају, да буду њихова основна средства у кориштењу и дистрибуцији електричне енергије", рекао је Марковић.  "Како ми то у овим малим насељима волимо рећи: тражење хљеба без мотике. Значи, сви млади парови, сви млади људи мисле да их чека негдје у Загребу, Београду, Сарајеву некакав живот који само чека на њих. Када стигну тамо, онда су сљедеће дестинације Канада, Америка, Њемачка. Гдје год дођете на свијету морате радити, морате се ставити у неки постојећи оквир како бисте функционисали. Овдје има доста оквира, има доста потенцијала, има 50.000 хектара шуме, има 30.000 хектара пољопривредног земљишта. Има довољно ресурса за онога ко се зна организовати да се може живјети. Нигдје нећете наћи, ни у Њемачкој, неко оре њиву, неко сије њиву, тако исто у Канади и Америци, никога од ове овдашње популације да чека некакав објешени колач негдје. Младост је младост. Жеља за одласком. Оно што ја замјерам нашој држави, што она не подузима енергичније мјере, што не води озбиљну политику стимулације попуалције да остаје на овим просторима", рекао је Марковић.
"Сјео сам овдје 2008. и наслиједио дуг који је толерисан неким претходним начелницима, неким другим политичким оквирима, а онда се од времена мог доласка овдје буџет три пута повећао, међутим мене су притисли са тим обавезама насталим у неком ранијем периоду, блокирали ми рачуне и то је један од најбољих начина да све људе отјерате одавде. Ова општина од посљедњих 16 мјесеци, 13 мјесци је блокирана, људи незадовољни не може им се помоћи, социјални случајеви препуштени улици. Ја као начелник изложен свима њима немам одговора на сва та питања. Ту је мјесто државе да изнађе механизам. Ја имам рјешење и за то, оно је банковни кредит и продужење ове агоније коју нам траже да се ријеши у осам дана на десет година са некаквих пар процената камате", поручио је Марковић. Када је прије пар година утопистички по Гламочким Пољу прекопавано и бушено да се пронађе нафта, када је Влатко Зрилић мазао очи народу кантона о рудним подухватима са Бокситом у Дрвару и нафтом у Гламочу, Радован је био одмјеренији и рекао је поводом тога ово:
"Ми имамо своју нафту, а она која се види голим очима, а то је шума - 55.000 хектара. Но, од ње Гламоч нема готово никакве користи. Шумом се управља изван ове општине, запошљавање у области шумарства се врши изван ове општине и оно што је општина успјела да се избори то је да се добија накнада за посјечену дрвну масу од осам посто од цијене кубика".Говори се о некој нафтној мрљи или флеки која се протеже на подручју од Гламоча до Невесиња, на великој дубини. Поставља се дилема о исплативости и неисплативости. То је онда слично као размишљање о добитку на лоту: неки се надају бит ће нафте, а неки причају да ће се она бушити укосо па да ће и та корист као и све од природних богатстава отићи према другим локалитетима, према другим локалним заједницама", нагласио је Марковић.
Једно је сигурно, закључићемо ми, док не дође “црно злато” у Гламоч, неко не открије златну жилу или док се не деси некакви мање и позитивније чудо, Гламоч ће бити слијепо цријево на граници Крајине и Херцеговине, а сваки подухват иког, ко би могао помоћи људима, не политичарима, добро дошао је за обичан и простодушан свијет Гламоча који нема гдј
е да оде

Босанско Грахово једина је општина у ФБиХ без дома здравља

У Босанком Грахову, најсиромашнијој општини на подручју Федерације БиХ, ништа не функционише онако како треба.У општини са најстаријим становништвом у БиХ нема ни центра за социјални рад, ни дома здравља, а до прије годину дана није било ни апотеке. 
Премда смјештено у идиличном пејзажу, на раскрсници путева који из БиХ воде према Далмацији и Лици, живот у Босанском Грахову је све, само не идила. Посебан проблем је недовољна здравствена заштита јер је пријератни Дом здравља постао амбуланта у којој се квалитет здравствених услуга мјери на врјеме до и након Ливна. Каже начелник Душко Радун и додаје: "До 2011., док смо припадали ДЗ у Ливну, имали смо сву здравствену заштиту и сви су нам капацитети били доступни. Доктор опште медицине и стоматолог са медицинским особљем стално су били ту, а редовно су долазили и специјалисти. Међутим, због неких политичких игара, 2011. ми смо прешли у Дом здравља Дрвар. Од тада настају проблеми јер доктор из Дрвара долази два пута недјељно, евентуално 3. Долази по 2-3 часа, некада и буквално само уђе, појави се и окрене се. "
Из Општине смо се упутили према амбуланти. Због снјега на градским саобраћајницама, отежано смо возили, али ипак смо савладали узбрдицу и стигли пред здравствену установу. На степеницама је био лед, у ходницима хладно, замрзла се и вода. С нама у друштву је била Данка Зелић, предсједница Удружења грађанки "Грахово". Та Удруга је прије десетак година захваљујући донаторској помоћи (Европска комисија, норвешка влада и УНДП) опремила гинеколошку амбуланту, али због сиромаштва, превентивни прегледи са Папа-тестом већини женске популације нису доступни. Наша саговорница додаје како би, након двогодишње паузе, уз помоћ новог донатора, с едукацијом и прегледима жена поновно требали почети.
- Добили смо подршку и финансијску помоћ од Екуменске иницијативе жена из Омиша. Кад ћемо почети, не знам јер, као што видите, овдје нити има гријања, велика је хладноћа, а како је малоприје медицински брат рекао, нема ни воде ", истиче Данка и" баца око "на опрему уз констатацију:" Добро је, све је на мјесту. "
Рјешење проблема Граховљаци виде једино у успостави сопственог дома здравља или у враћању овдашње амбуланте под окриље Ливна, рекао је начелник Радун те додао да заинтересованог докторског кадра за живот и рад у Босанском Грахову има. Општина располаже са 14 станова, тако да стамбено збрињавање није проблем, а спремна је покрити и неке друге трошкове, каже начелник Радун и додаје како ће врло скоро упутити одређене прједлоге и захтјеве кантоналним властима.

Одржана 61. сједница Владе Кантона 10

На данас одржаној сједници Влада Кантона 10 донијела је Одлуку о давању сугласности на Програм рада Завода за запошљавање Кантона 10 за 2017.годину.Донесен је и Закључак са  позитивним мишљењем на преднацрт Закона о мирном рјешавању радних спорова Федерације БиХ који ће бити упућен у даљњу процедуру Скупштине Кантона 10.
Влада је разматрала Информацију о припреми одговора на питања из упитника Европске комисије и донијела је Закључак у којем се даје сугласност на припремљене одговоре из министарстава и тијела Управе Владе Кантона 10 на питања Европске комисије и њихов унос у информацијски систем до 31. јануара 2017. године из сљедећих поглавља:
Слободно кретање роба
Право пословног настана и слобода пружања услуга
Слободно кретање капитала
Јавне набаве
Интелектуално власништво
Политика конкуренције
Транспортна политика
Трансевропске мреже
Регионална политика и координација структурних инструмената
Околине
Вањски односи
Вањска, сигурносна и одбрамбена политика
Финансијска контрола
Разматрано је и остваривање буџета у 2016. години и стање са усвојеним буџетом  Кантона 10  за 2017. годину на који је дио клуба Срба у Скупштини Кантона 10 повукао витални национални интерес.
Саопштено је из Владе Кантона 10

БОСАНСКО ГРАХОВО:Светосавска академија у Основној Школи отказана.

 Обавјештавамо све парохијане да је једини разлог што неће бити одржана СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА у школи то што је друго полугодиште почело 23.01.2017.године,те ученици нису имали времена да се припреме.Света Литургија ће бити служена 27.01.2017.,на Светог Саву, првог Архиепископа српског-Савиндан, са почетком у 10 часова рекао је парох јереј Савко Плавшић

Дневни ред 61. сједнице Владе Кантона 10

У сриједу, 25. jануара 2017. године у 10:00 часова одржат ће се 61. сједница Владе Кантона 10.За сједницу је предвиђен сљедећи дневни ред:
1. Прихваћање Записника са 60. сједнице Владе Кантона 10;
2. Разматрање нацрта Закона о Развојној Агенцији Кантона 10;
3. Разматрање преднацрта Закона о измјенама и допунама Закона о основном школству;
4. Разматрање приједлога Уредбе о општим условима и начинима продаје шумских сортимената из државних шума на територији Кантона 10;
5. Разматрање Мишљења на преднацрт Закона о мирном рјешавању радних спорова ФБиХ;
6. Разматрање приједлога Одлуке о давању сугласности на Програм рада Завода за упошљавање Кантона 10 за 2017. годину;
7. Информација о припреми одговора на упитник ЕК;
8. Текућа питања.
Саопштено је из Владе Кантона 10
.

БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ:Одржан други фестивал кобасице

- Удружење грађана "Рурални развој" Дринић организовало је у недјељу навече у селу Бравско, код Босанског Петровца, други "Фестивал кобасице", који је окупио већи број произвођача, али и љубитеља овог гастрономског специјалитета Централни догађај, који је одржан у локалном угоститељском објекту "Дијана", био је оцјена квалитета готових сухомеснатих производа, а манифестација је пропраћена низом других садржаја. Тако су сви присутни, у угодном амбијенту, имали прилику пробати припремљене кобасице, али и друга традиционална јела петровачког краја попут домаћих колачића и пита, док је у понуди била и неизбјежна домаћа ракија, такође из овог краја. "На нашем другом 'Фестивалу кобасице' учествовало је укупно 14 произвођача који су узорке својих кобасица предали комисији којом је предсједавао чувени бањалучки месар Стеван Тејић", рекли су нам из Удружења "Рурални развој". Комисија је, према правилима, оцјењивала спољашњи изглед кобасице, састав и изглед пресјека, конзистенцију, затим боју, те укус и мирис. Тако је, према мишљењу комисије, најбоље оцијењена кобасица коју је направио Милан Радуловић из Бравска, друго мјесто је заузео Душко Латиновић из Буковаче, док је трећи био Душан Лукић из Дринића. "Ниједна кобасица није досегла златну медаљу за квалитет, што је показатељ да наши кобасичари морају учити. Добра прилика нас очекује од 26. до 28. фебруара на кобасицијади у мјесту Турија, у србијанској општини Србобран, за коју је наше удружење добило позивницу за учешће", рекли су нам из овог удружења. Како су нагласили, Удружење има мисију афирмације руралних подручја у свим сегментима. С тим у вези, истичу да је најбољи начин за то управо одржавање традиције и јачање идентитета, јер Европи не требамо безлични и слаби, већ са јасно израженим идентитетом.

ДРВАР:У сусрет Светом Сави

Епархија Бихаћко - Петровачка Парохија Дрварска организује и позива вас на четврту СВЕТОСАВСКУ АКАДЕМИЈУ која ће се одржати 26.јануара 2017.године у јавној установи ,,ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ И СПОРТ" ДРВАР са почетком у 18:00 часова.Улаз је слободан ДОБРОДОШЛИ

Литургија и примопредаја у парохији Лијевањској

У недељу 15. јануара у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну служена је Света Литургија у присуству више свештеника Епархије бихаћко-петровачке и вjерног народа Ливна. Свету Литургију су служили отац Никола Пено, архијерејски замjеник и парох медљански, отац Синиша Сердар, в.д. архијерејског намесника дрварско-граховског и лијевањско-гламочког и парох дрварски, те отац Предраг Црепуља, нови парох лијевањски. За пjевницом су одговарали отац Жељко Ђурица, досадашњи парох лијевањски и отац Срђан Белензада, парох веселињски. И поред хладног времена, у цркви се окупио знатан број вjерника, да дочека и пожели добродошлицу свом новом свештенику и испрати свог досадашњег свештеника. Током истог дана извршена је и примопредаја парохије Лијевањске.

БОСАНСКО ГРАХОВО: Хљеб који брачни пар повратника нуди купцима у својој пекари има посебан укус – укус наде у бољу будућност

За повратнички хљеб се често каже да има седам кора, али онај који Бранка и Мирослав Арежина, млади пар повратника у Босанско Грахово, нуде купцима у својој пекари је свјеж, топао и има један посебан укус – укус наде у бољу будућност.

Сваког школског дана, након што звоно означи почетак великог одмора или крај наставе, испред пекаре Клас у Босанском Грахову се сјате ђаци из оближње основне школе. Раздрагани основци уз грају нагрну у пекару, да би убрзо са задовољним осмјехом на лицима изашли из пекаре, носећи топла пецива у рукама. Након ове свакодневне кратке инвазије, обично је вријеме да радници у пекари започну припрему новог тијеста за пецива којима ће попунити „опустошене“ полице.

Ма колико оваква сцена – дјеца која на великом одмору купују пециво у пекари – звучала уобичајено, то у Босанском Грахову донедавно није био случај, и то већ двадесетак година уназад. Наиме, у овом градићу углавном повратника, није било ниједне пекаре све док један млади повратнички пар прије неколико мјесеци није отворио пекару Клас.

Бранка и Мирослав Арежина су као избјеглице живјели у Приједору. Обоје су годинама радили у пекарству, међутим, како кажу, нису имали услове за изградњу стабилне егзистенције. Идући „трбухом за крухом“ на крају су се вратили у родни град, да би се бавили управо – производњом хљеба и пецива.

Прилика за то им се указала захваљујући донацији коју су добили кроз пројекат „Примјена концепта људске сигурности у циљу стабилизације заједница у Кантону 10“.

„Донација нам је омогућила набавку неопходне пекарске опреме - пећи, мјешалице, витрина и пулта, без којих не бисмо могли почети рад,“ каже Мирослав.

„На почетку је било тешко, али општина нам је доста помогла. Било за шта да смо се обратили, општина је била уз нас,“ додаје Бранка.И Богдан Рунић, асистент на пројекту ИОМ-а, УН агенције за миграције, наглашава активну улогу и значајан допринос локалних власти. Општина је прискочила у помоћ младим повратницима, обезбједивши простор у којем је данас смјештена пекара и његово реновирање. И не само то: како је Мирославова кућа у рату девастирана и још није реновирана, општина им је помогла у проналаску стана и подржала их плаћањем прве три станарине.

Грађани Босанског Грахова коначно у свом граду могу сваког дана купити свјеж хљеб, који је раније допреман из Дрвара и Ливна. Из пекаре се сваког дана шири мирис свјежег хљеба, кифли, сланаца, переца, бухтли, плетеница, разних пита, пецива са чоколадним и воћним прељевима, чему се највише радују дјеца.

У пекару са синчићем улази Александра Ерцег. Малишан се одмах „залијепио“ за пулт у којем стоје пецива са чоколадним прељевом. Александра, повратница у Дрвар која се удала у Босанско Грахово, каже: „Отварање ове пекаре је стварно од великог значаја за цијелу заједницу. Сад кад можемо доћи и купити свјеже, топло пециво, то стварно пуно значи, посебно за наше најмлађе, који су – могу слободно рећи – жељни и пице, и кифле, и кроасана, и свега осталог.“

Отварање пекаре значило је и отварање два нова радна мјеста: за Бранку и Мирослава ово представља прилику да зарађују за живот од свог рада и изграде достојанствену будућност у свом родном граду.

Свако ново радно мјесто у повратничким заједницама има посебан значај, а свака је јавна услуга за грађане драгоцјена. Нарочито је то случај у градовима као што је Босанско Грахово у Кантону 10, једном од најмање развијених подручја у Босни и Херцеговини.

Осигурање услова за бољи живот, унапређење пружања социјалних услуга и других облика подршке угроженим групама су само неки од циљева пројекта „Примјена концепта људске сигурности у циљу стабилизације заједница у Кантону 10“ који заједнички спроводе агенције УНДП, УНХЦР, УНИЦЕФ и ИОМ, у партнерству са Владом Кантона 10, општинским властима и организацијама цивилног друштва. Пројект финансира УН Фонд за људску сигурност (УН ТФХС).

Донирани ЛЦД ТВ школама у Босанском Грахову и Дрвару

Начелник општине Босанско Грахово господин Душко Радун уручио је поклон школама у Босанском Грахову и Дрвару. У разговору са свештеницима из Босанског Грахова и Дрвара препознао је проблем па је одлучио да им донира два ЛЦД ТВ-а која је купио од свог личног доходка.Данас је уручен ЛЦД ТВ-е пароху Дрварском Синиши Сердар,а други ЛЦД ТВ-е биће уручен пароху Граховском Савку Плавшић следеће седмице, пошто школа у Босанском Грахову тренутно неради због квара на гријању.
Иако неки људи упорно желе да заваде обичан народ у Босанском Грахову и Дрвару отимајући санитететско возило Босанском Грахову и исто преузима ДЗ Дрвар, да напоменемо да је и апарат за ултра звук, апарат за крвну слику идр.отуђивано од општине Босанско Грахово и приписивано ДЗ Дрвар. Ја не желим да будем као они. Овај поклон је првенствено намјењен за дјецу да им се олакша настава рекао је начелник Босанскограховске општине господин Душко Радун.

Одржана 60. сједница Владе Ливањског кантона

На данас одржаној сједници Влада Ливањског кантона разматрала је Информацију о формирању Кантоналног завода за пружање прве помоћи.Током расправе донесене су двије одлуке. У првој Одлуци задужује се Уред предсједника Владе Ливањског кантона да предузме неопходне активности у циљу осигурања канцеларијског простора и његовог опремања са  неопходном канцеларијском опремом за смештај и почетак рада Кантоналног завода за пружање правне помоћи. У складу са том Одлуком Канцеларија председника Владе Ливањског кантона оствариће неопходну сарадњу са Министарством правосуђа и управе Кантона 10 које је носилац активности на стварању нормативних претпоставки за формирање Кантоналног  завода за пружање правне помоћи. У другој Одлуци Министарство финансија Ливањског кантона задужује се да обави све радње како би се Кантонални завод за пружање правне помоћи који је формиран као самостална управна организација у Ливањском кантону уврстио као буџетски корисник у Буџету Ливањског кантона, јер се он на основу Закона о пружању бесплатне правне помоћи у цјелости финансира из Буџета Кантона 10.
Разматрана је и Информација о процесу Европских интеграција, односно текућих активности на давању одговора на приспјела питања из Европске комисије. Наведени су и рокови до када се требају дати одговори на достављена питања. Влада је донјела Закључак о давању позитивног мишљења на нацрт Правилника Министарства сигурности Босне и Херцеговине о упућивању припадника полицијских служби у Босни и Хецреговине у међународне организације. Након разматрања донесен је Закључак у којем се не прихвата Колективни уговор за полицијске службенике у Федерацији Босне и Херцеговине.
Током седнице донесено је Рјешење о именовању Александра Штрпца, министра привреде Ливањског кантона за члана Савјета за стране инвеститоре у Федерацији Босне и Херцеговине у име Владе Ливањског кантона.
Донесен је Закључак којим се утврђује прједлог Одлуке о прихватању задужења по Споразуму о финансирању између Босне и Херцеговине и Међународне асоцијације за развој за реализацију Пројекта Свјетске банке "Енергетска ефикасност у Босни и Херцеговини" за Федерацију БиХ. Утврђени прједлог Одлуке из овог Закључка упућује се у даљу скупштинску процедуру.
У првом дјелу седнице Влада је донјела Рјешење о разрјешењу директора Завода за упошљавање Кантона 10, Анте Омазића због истека мандата 28. децембра 2016. године и донјела је Рјешење о привременом именовању Анте Омазића за директора Завода за упошљавање Кантона 10 на период од три мјесеца па до окончања тендерске процедуре за избор директора те институције почев од 29. децембра 2016. године.
У једном дјелу сједнице Влада је донјела Одлуку о измјени и допуни Одлуке о давању сагласности Министарству науке, образовања, културе и спорта Ливањског кантона за потписивање споразума стручно-педагошке сарадње и коришћења услуга Факултета природно-математичких и васпитних науке, Филозофског факултета, Економског факултета и факултета  стројарства и рачунарства Свеучилишта у Мостару. Послије разматрања прједлога Влада је донјела Одлуку о измјени и допуни Одлуке о усвајању Програма утрошка средстава и расподјеле средстава текућих трансфера гранта спорта утврђених Буџетом Кантона 10 за 2016. годину у Министарству науке, образовања, културе и спорта Ливањског кантона.
Влада Ливањског кантона донијела је и Одлуку о давању сагласности министру Унутрашњих послова Ливањског кантона да може извршити потписивање мјеница и мјеничних изјава за службена моторна возила која су набављена путем лизинга за потребе Министарства унутрашњих послова Ливањског кантона.
Влада је донјела и Одлуку о давању сагласности министру пољопривреде, водопривреде и шумарства Ливањског кантона којом може извршити потписивање мјеница и мјеничних изјава за службена моторна возила која се након успјешно спроведеног јавног конкурса набављају путем лизинга за потребе Управе за шуме у саставу Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства Кантона 10.
У другом дјелу сједнице донјета је Одлука о измјени Одлуке о одобравању финансијских средстава у износу од 5.000,00КМ Министарству науке, образовања, културе и спорта Ливањског кантона као финансијска потпора Удружењу "Дон Јурај Господнетић" у њеном пројекту стамбеног збрињавања породица слабијег имовног стања.
Разматрано је Извјештај о раду Комисије у предметима процјене штете настале спровођењем мјера сузбијања и искорјењивања заразних болести животиња и донесено је Рјешење о праву на накнаду, накнади и висини накнаде за обављени рад члановима Комисије за процјене штете настале спровођењем мјера сузбијања и искорјењивања заразних болести животиња.
Разматрано је и Извјештај о раду Комисије за утврђивање испуњености услова простора, опреме и кадра за обављање апотекарске дјелатности у апотеци здравственој установи и донијето је Решење о исплати надокнаде за рад Комисији.

Хуманитарна акција у Дрвару

 Дрварчани су покренули хуманитарну акцију за помоћ у лијечењу Неде Јовић (44), која болује од мултипле склерозе и којој је што хитније потребан одлазак у бању.

Јовићева је обољела прије три године, а болест је посљедњих годину и по узнапредовала и она више не може самостално да хода.

- Неда према препоруци љекара мора 20 дана у атомску бању Горња Трепча у Србији, за шта нам је потребно 50 евра по дану. Неопходан јој је и лијек, који за терапију од три мјесеца кошта 800 евра - рекао је Недин супруг Горан Бајић.

Истиче да он и супруга тренутно немају никаквих примања, јер он због њене болести не може да ради.

- Ја се не одмичем од ње, јер она више ништа не може сама. Имали смо неке уштеђевине, али како се с њеном болешћу интензивно боримо већ годину и по, новац смо потрошили и сада нам за њено лијечење треба око 4.000 КМ - каже Бајић.

Грађани Дрвара у намјери да помогну својој суграђанки поставили су двије кутије у Дрвару за прикупљање прилога. Хумани људи који желе помоћи овој жени новац могу уплатити у Интеса Санпаоло банци на жиро рачун 154001000000910, а позив на број је 848314-29-484908