субота, 30. мај 2015.

Шешељ тражи од Хрватске да врате Српску Крајину!

 Лидер радикала, др Војислав Шешељ, у обраћању делегатима на данашњем конгресу Српске радикалне странке у Београду, поручио је да не може бити пријатељских односа са Хрватском, све док Република Српска Крајина не буде у потпуности ослобођена.
Шешељ је истакао да се СРС залаже за очување Републике Српске и да је увјерен да ће српски народ оборити „режим Мила Ђукановића у Црној Гори“ те да ће СРС „српску Црну Гору увести у једну државу цјелог српског народа“. Такође је изразио и забринутост „због судбине наше браће у Македонији“, пренјела је агенција Танјуг Шешељ је такође истакао да је будућност Србије у Евроазијском савезу, те да „треба Србију као мали чамац да вежемо за велики руски брод како не би потонули, него се сачували“.
Он је рекао да Србија мора војно да се интегрише у ОДКБ.
Предсједник СРС је истакао да се „СРС спрема за изборе до краја године“.
Шешељ је у свом обраћању истакао да је „од 2000. године све мафијашке режиме у Србији постављао Запад“.
Оцјенио је да је „напредњачка власт гора од османлијске и да су напредњаци све урадили оно што демократе нису смјеле“.
„Томислав Николић и Александар Вучић су издали Косово!“ – рекао је Шешељ и навео да је иницијатива о промјени Устава Србије начин да потврде „ту своју издају“.
На конгресу учествује 653 делегата и око 1500 гостију, а интересантно је да су поред српских и страначких застава, истакнуте и заставе Новорусије и Доњецке народне Републике.
Сам Шешељ је носио симбол побједе над фашизмом и симбол руске армије – георгијевску ленту закачену на кошуљи.

среда, 27. мај 2015.

Јавни оглас владе ФБиХ

ЈАВНИ ОГЛАС
за подношење пријава захтјева пројеката за програм подршке инвестицијским пројектима
у циљу запошљавања повратника у општинама _Сребреница, Зворник, Братунац, Власеница, Милићи,
Осмаци, шековићи, калесија, Бијељина, Лопаре, Угљевик, Челић, Добој, Теслић, Добој исток, Добој
Југ, Дервента, Модрича, Вукосавље, Босански Шамац/Шамац, Босански Брод/Брод, Котор Варош, Приједор,
Прњавор, Босански Нови/Нови Град, Босанска Дубица/Козарска Дубица, Босанска Костајница/Костајница, Босанска Градишка/Градишка, Столац,
Чапљина, Прозор, Вареш, Жепче, Дрвар, Гламоч, Босански Петровац и СанскиМост и то за додјелу грант средстава за изградњу, обнову, инвестиције, обртна средства и опремање објеката за
занатску, услуЗну и производну ђелатност;
Одобрени износ грант средстава це бити сразмјеран броју новоупослених радника, тако да је максималан
износ по једно новоупосленом (уколико је укључен у одређени програм преквалификације) до 25.000,00
КМ, а најмањи број новоупослених по једном пројекту је 5 радника/повратника.
Разматрат ће се пројекти чија укупна врједност инвестиције по кориснику не прелази износ од
300.000,00 КМ.
2. ПРАВО УЧЕШЋА
- Корисници средстава могу бити правна лица и обртници, регистровани по важећим законским прописима на
територији Босне и Херцеговине, који ће реализовати пројекте запошљавања повратника на подручју
наведених општина, који имају најмање 3 запослена радника на неодређено вријеме, те се налазе у
већинском власништву држављана Босне и Херцеговине;
- правна лица и обртници која изразе спремност за запошљавање нових радника-повратника. Одобрени
износ грант средстава ће бити сразмјеран броју новоупослених радника/повратника (до 25.000,00 КМ
по упосленику). Корисници помоћи су дужни новоупослене раднике/повратнике, задржати у сталном
радном односу минимално 36 мјесеци од дана запошљавања.
3. ПРИЈАВА/ЗАХТЈЕВ/ПРОЈЕКАТ ОБАВЕЗНО ТРЕБА ДА САДРЖИ СЛЕДЕЋЕ ДОКУМЕНТЕ
Докази из општих критерија:
. Пријава на јавни оглас на обрасцу који је доступан на веб  страници Министарства http://www.fmroi.gov.ba/bosanski/index.php или
се може преузети лично у просторијама Министарства на адреси Терезије 56. Сарајево;
изјава о спремности суфинансирања пројекта (изражено у укупном износу у КМ);
изјава о спремности сталног запошљавања минимално 5 нових радника/повратника, са наводењем
тачног броја радника/повратника које ће упослити у периоду од 6 мјесеци од дана добивања
средстава. У изјави такођер навести да ће новоупослени радници из повратничке популације бити
задржани у радном односу најмање 36 мјесеци од дана упошљавања;
. Овјерена копија регистрације привредног субјекта и све измјене и допуне у случају да су се десиле
након прве регистрације;
. Копија личне карте одговорне особе;
. Копија Статута (ако пријаву подносе пољопривредне задруге);
. Увјерење од надлежног органа о измирењу пореза и доприноса (ПИО и здравствен) са
пописом пријављених/осигураних особа, за задњих 6 мјесеци (до тренутка објаве Јавног огласа).
. Увјерење о порезној регистрацији;
. Увјерење о измиреним обвезама по основу ПДВ-а;
о Биланс стања и биланс успјеха за 2014.годину (овјерена копија).
(Све изјаве и копије докумената морају бити овјерене код надлежног органа управе или код нотара)
4. ПОСЕБНИ КРИТЕРИЈИ
Докази из посебних критерија нису обавезни, али ће се додатно врједновати приликом избора корисника:
изјава о ранијем кориштењу/некориштењу финансијских средстава или других облика помоћи од
Федералног министарства расељених особа и изјеглица, са наведеном укупном вриједности и врстом
добијене помоћи - само за досадашње кориснике (тачност изјаве ће Министарство провјерити у
интерној бази података);
. Бизнис план - пројекат за дјелатност, са приложеним доказима о постојећој имовини и ресурсима
потребним за дјелатност, као што су. земљиште, објекти и друга материјална средства, те посебним
образложењем очекиваних резултата у случају реализације пројекта и процјеном мјерљивих ефеката који
иду у прилог стварању предуслова за запошљавање повратника;
. Увјерење о припадности повратничкој популацији за стално упослене раднике (уколико их имају на
евиденцији упослених, увјерење треба бити издато од надлежног општинског органа);
. Препорука локалне заједнице/општине/МЗ;
. Опис досадашњих активности у процесу повратка подносиоца пријаве, с посебним освртом на
допринос који је постигнут у сегменту запошљавања повратника (доставити доказ за описане
активности).
5  НАЧИН ИЗБОР КОРИСНИКА
избор пројеката и корисника помоћи по основу овог јавног огласа ће вршити Комисија коју је именовао
федерални министар расељених особа и избјеглица.
Комисија ће разматрати пријаве у складу са процедурама које ће донијети федерални министар расељених
особа и избјеглица, те у складу са одредбама овог јавног огласа.
6.  НАЧИН ПОДНОШЕЊА ПРИЈАВА НА ЈАВНИ ОГЛАС
Достављање апликација се врши препоручено поштом или лично, у запечаћеној коверти на адресу:
Федерално министарство расељених особа и избјеглица
Алипашина 41, 71000 Сарајево
са назнаком ,,Пријава на Јавни оглас за  подношење пријава захтјева/пројекатаза Програм
подршке инвестицијским пројектима у циљу запошљавања повратника"
(На полеђини коверте навести име и презиме подносиоца и тачну адресу)
Јавни оглас остаје отворен 20 дана од дана објављивања.
Додатне информације могу се добити на тел: 033т201-756 и 033/205-543

уторак, 26. мај 2015.

Пројекти за повратнике у Дрвару,Босанском Грахову и Гламочу

Министар за избјеглице и расељена лица РС Давор Чордаш разговарао је са представницима регионалне канцеларије УНДП-а у Бихаћу Слободаном Тадићем и Вахидином Огрешевићем, те делегатом у Дому народа Парламента Федерације БиХ Славишом Михајловићем о реализацији пројеката Министарства на простору Кантона 10.Чордаш је указао на Програм рјешавања проблема избјеглица, расељених лица и повратника у 2015. години, којим је предвиђено по 100 хиљада КМ за општине Босанско Грахово, Дрвар и Гламоч, саопштено је из Министарства за избјеглице и расељена лица РС.

Подсјетио је и да је на простору ових општина планирана изградња 70 стамбених јединица кроз пројект Реконструкције стамбеног фонда који се финансира из кредитних средстава Саудијског развојног фонда, и то 28 у Босанском Грахову, 22 у Гламочу и 20 у Дрвару, а укупна вриједност радова у ове три локалне заједнице износи готово 1,7 милиона КМ.

Током састанка, посебна пажња је посвећена могућности реализације пројекта реконструкције дијела Дома здравља у Дрвару, за који је Михајловић рекао да би био најзначајнији пројект Владе Републике Српске на простору Дрвара.

Овим пројектом била би урађена реконструкција хируршког и гинеколошког одјељења, те шок собе чиме би се значајно унаприједила доступност здравствених услуга повратницима у Дрвар и Сусједним општинама Кантона 10.

На састанку је договорено да се у наредних неколико дана потпише меморандум о разумијевању на реализацији пројекта између Министарства за избјеглице и расељена лица, општине Дрвар и УНДП-а.

среда, 20. мај 2015.

Министри СНСД-а из својих канцеларија уклонили грб Хрватског народа у кантону 10

Предсједник Владе кантона 10 Драшко Далић потврдио је да има информацију како су из појединих уреда кантоналних министара уклоњена службена обиљежја.Далић је казао како ће се то питање врло брзо рјешити, поручивши како нови сазив Владе не би требао у својим почецима одмах ићи у конфронтације, већ се треба бавити озбиљним проблемима.
Дознаје се да су три министра из СНСД-а из својих канцеларија уклонили неуставни грб  кантона 10. Наводно је то учињено на захтјев актуелне министрице правосуђа и управе Мирјане Стојсављевић - Петраковић која обиљежја сматра неуставним. Умјесто обиљежја кантона 10 министрица правосуђа наводно је ставила грб општине Ливно.У вези цјелог случаја огласио се и бивши премијер Владе кантона 10 и предсједник Централног одбора ХДЗ-а 1990 Недјељко Римац који је осудио самовољу појединих министара.
"Колико ми је познато, владајућа коалиција договорила је да ће ићи у уставне промјене али док се исте не донесу, како он наводи да нема нико право скидати знамење кантона 10, поручио је Римац.
Према важећем кантоналном Уставу, службени грб кантона 10 представља историјски хрватски грб који неможе престављати Српски и Бошњачки народ.   

петак, 15. мај 2015.

Уручене врједне донације у Дрвару

У сарадњи Међународне организације за миграције ИОМ са: УНДП-ем, УНХЦР-ом, УНИЦЕФ-ом, општинским властима, организацијама цивилног друштва и Министарством рада, здравства, социјалне заштите и избјеглица Кантона 10, данас су у Дрвару уручене 2 донације из гранта корисницима пројекта "Примјена концепта људске безбедности у циљу стабилизације заједнице у кантону 10". Пројекат је подржао и Фонд за људску безбједност УН-а.
Представници Међународне организације за миграције ИОМ обрадовали су у Дрвару једну породицу уз потписани уговор мотокултиватором са прикључцима врједности 5000,00 КМ, док су другој породици такође уз потписани уговор донирали машину за обраду дрвета с потребним алатом у врједности 6000,00 КМ. Ова акција спроведена је и у поводу обиљежавања Међународне седмице Црвеног крста који дјелује као партнер на овоме пројекту. Овим и другим социјално угроженим породицама представници Црвеног крста уручили су пакете са храном.Током ове године испоручиће се 17 од 40 планираних грантова до краја Пројекта. Одабрани корисници су повратници, расељена лица и вишечлане породице у социјалној потреби.
Циљ организације је побољшати и осигурати услове ... за бољи живот, те других облика социјалне подршке. У оквиру ове активности настојаће се кроз економско оснаживање селектираних корисника, који су радно способни и који имају потенцијал за покретање или проширивање бизниса као и унапређивање пољопривредних дјелатности и осталих облика запошљавања, побољшати квалитетније животне услове кроз генерисање прихода и стварање сигурности код овог становништва и локалне заједнице.
Данашњем уручивању донација у Дрвару, уз представнике међународних организација и Црвеног крста, присуствовали су и начелник Дрвара, Стевица Лукач и у име Министарства рада, здравства, социјалне заштите и избјеглица кантона 10, Милан Михаљевић.

понедељак, 11. мај 2015.

Дана 5.5.2015. престало је да куца јуначко срце Милорада Пајчина

vojvodamiloradpajcin2
Дана 5.5.2015. престало је да куца јуначко срце Милорада Пајчина - Војводесина Спасоје и Милице Пајчин иззасеока Гредине код села Губина општина Ливно.И како каже један народни пјевач из тога краја у својо пјесми да је родјен на ливади у цвијецу тако је и давног 18. маја 1961 год. мајка Милица родила сина јунака у цвијецу ливада у Гредини и задојила га Крајиским врелим млијеком; мајка задојила Крајина ...одгојила.Одрастао је Милорад у правој и чистој природи испод Динаре а на сунчевом сјају у сред поља испод села Губина.Школу основну је завршио у Губину а средњу У Ливну.   
     Сијећам се тих година и друзења мога са његовом генерацијом која је ишла у гимназију у Ливну. Милорад је у то вријеме био фаца као некад глумац Лаусевић у своје вријеме.Увијек је био у друству лијепх и згодних цура никада се није могло чути од њега нешто лоше за дјевојку било коју или ти нека хвала као што су момци знали да се похвале. Увијек је био насмијан, тих, драг и омиљен у свакоме друштву.Тад се није гледала националност нити вјероисповијест битно је било да си раја са осталом рајом и готиван у друштву и ништа више.По завршетку средње школе у Ливну Милорад је отишао у војску у школу резервних војних официра. а потом у Бања Луку на студије технологије гдје је и добио звање инжињера технолога.Са тим звањем запошљава се у Бугојно у фабрику намјенске производње Славко Родић и бива један од водећих технолога а и шеф смјене.Рат га затиче у Бугојну.Чувши приче друге двије конфесије својих колега на послу шта се спрема Бугојанским Србима за длаку измиче из Бугојна у оближњи Купрес код својих радних колега Срба . За неколико дана крајем марта и почетком априла '92 Купрес бива нападнут од регуларне војске ХВО подпомогнуте са домаћим Хрватима. Милорад и ако није распоређјен у ТО Купрес остаје са Купрешким Србима до самог заробљавања 24. априла у рејону села Равно које гравитира према Дувну. У то вријеме је направљен пакт између Хрвата и Муслимана тј. између ХВО и зелених беретки.Одлазећи у извидјање са још једним војником и само са својим личним наоружањем пиштољем, Милорад бива заробљен од стране ХВО и зелених беретки.По заробљавању га одводе у Раму гдје га вежу за столицу и на сред улице га туче ко стигне.
   Видјевши чинове ЈНА Хрвати му дају назив  Четничким Војводом и још више муче.Прилази му Давор Гласиновић из Канаде добровољац и са оштрим ножем му пробија вену на лијевој руци и позива све грађане да пију Четничку крв колико могу.

   Из Раме прослиједјују га у Дувно па у Љубушки логоре гдје пролази несношљиве муке и тортуру.Из Љубушког га шаљу за Вргорац па у Сплит у Лору у дио "Ц" који је био најстрашнији за мучење.Ту му пустају струју индуковану на генеталије и чупају нокте.Што Милорад све преживљава јуначки.Најгоре мучење долази од супруге упраника Дујмића у Лори која долази гола у ноћним сатима са јос 4-5 горила и гола га мучи тукући га каблом по гениталијама.Из Лоре поново га одводе козна из којега разлога поново у Љубушки гдје га на Бајрам велики Муслимански празник мучи неки Ахмет који је био заробљен од стране ХВО па пуштен из ћелије да се иживљава над затвореницима.Све тортуре је Милорад успио да преживи и да васкрсне из мртвих као и Господ те бива размјењен у Стоцу 18.августа 1992.год.Од тада Милорад се поново родио са својим ранама које је видао од Београда ВМА па до Бања Луке и усипо да залијечи све физичке ране али ону психичку никако није могао коју је преживјео од стране људи животиња и наказа.Долазећи у Бања Луку у болницу на преглед налази кољача и злочинца Давора Гласиновића заробљеног и рањеног у болници који му је зарио нож у вену у Рами кад је заробљен.Тражио је од чувара да га само једном удари песницом ал се онда предомислио и јунчки и витешки је Гласиновића само погледао дубоким погледом у дну његових кољачких очију и убио га тим погледом и страхом за читав Даворов живот и само изустио :"ВРИЈЕДЛИ ЛИ ЗА РАД ЖИВОТА СВЕ ПРЕЖИВЈЕТИ".Чиме је доказао своје витештво, чојство и Српску душу да није онај који је био за рушење Yугославије и наше БиХ, и међунационални рат који је започео тада на нашим просторима.Борећи се са својим боловима( 11 поломљених ребара, три напукнута прсљена,полуодбијеним бубрезима,поломљеном вилицом на три дијела избијеним свим зубима) није могао да нађе адекватни посао у Бања Луци те одлучје да потражи срећу у Америци и да се уједно лијечи.Доласком у Америку прво у Норт Каролајну а затим у Индијану започиње нови живот.Пошто мора да се лијечи и стално изаостаје са неког посла неможе да надје посао него га добри људи Срби Граховски који иве у Индијани запошаљавају као Џанитора( цовијек на одрзавању) при цркви Св. Ђордја у Источном Чикагу и дају му црквену кућу да може да станује у њој. Ал све више и више Милорад бива болеснији и нервознији уз то стижу и године стално обилази болнице по Индијани и престаје да ради у цркви на одрзаважу.Неко вријеме му се губи траг по болницама и мјестима гдје га воде на лијечење Америчка социјална служба;и тек јесенас се поново проналази у једној болници на лијењеу гдје му саопштавају уз све његове претрпљење болове из логора да је оболио од рака грла.Водају га на зрачења и прегледе и послије неког времена му бива боље.Ал кад смо се сви спемали да прославимо једну од највећих Српских слава Св.Дјурдја увеће је одјекнула вијест да се наш Милорад заувијек преселио код Господа у његове одаје спасио се мука и болова како физичких тако и психичких.Није успио да дочека свој 54 родјендан који је требао да прослави 18. маја.
   Све Српско живље у околини три државе Илинои, Индијана,бисконсин(цирка 300.000 Срба) је дирнула вијест о престанку куцања срца насега Хероја Милорада Пајцина.Прослављао се је Дјурдјевдан а Милорад је био тема на свим славама и његове муке у 5 геноцидних логора за које још увијек нема осуде а ни осуде њихових зликоваца и кољача који се још увијек шећу мирно и спокојно.
    Нека ти је вјецни покј,мир и слава Ливањски Србине мучениче хероју свих оних који се зову Срби, да се незаборавич ни ти ни твоје муке у 5 логора као и остали мученици који су страдали по тим крвничким логорима од крвавих руку друге двије конфесије.Ти ћеш бити и остати светац за сво Српско живље од Ливна до Грахова па до Гламоча и Купреса.
  ОДАЋЕ ТВОЈА СЈЕНА ПО РАМИ,ДУВНУ,ЉУБУШКОМЕ,ВРГОРЦУ,СПЛИТУ И ПЛАШИТИ ГОСПОДУ У ЊИХОВОЈ ЛИЈЕПОЈ И ЊИХОВОМ СНУ И СНУ ЊИХОВИХ СИНОВА И КЋЕРИ И У СНУ ЊИХОВИ УНУКА И ПРАУНУКА А ТИ ЋЕШ ИМ СЕ ПОНОСНО СМИЈАТИ И ГОВОРИТИ

петак, 08. мај 2015.

Црвени крст ФБиХ и Међународна организација за миграције уручили опрему кантону 10


Представници Црвеног крста Федерације Босне и Херцеговине и Међународне организације за миграције (ИОМ) посјетиле су  кантон 10 и уручили опрему мобилном тиму за пружање социјалних услужни тимова који  у свом саставу имају медицинску сестру, и возача. Они су до сада већ извршили обилазак терена и евидентирали 2.473 корисника те пружили 1.200 разних врста услуга. У овој, првој фази пројекта "Примјена концепта сигурности људи у стабилизацији  заједница у Кантону 10. Како истичу из Црвеног крста ФБиХ, на подручју Кантона 10 су већ у општинама Гламоч, Босанско Грахово и Дрвар формирани моб, ИОМ и Црвени крст ФБиХ извршили су набавку и обиљежавање теренских возила, опреме и санитетског материјала. Мобилни тимови директно контактирају кориснике и информишу их о њиховим правима и начинима приступања услугама на које имају право, те осигуравају подршку у домену здравствене заштите и средстава за живот за најугроженије наводи се у саопштењу ЦКФБиХ.  Пројекат је конципиран као модел блиске сарадње и партнерства агенција Уједињених нација с кантоналним и општинским властима, организацијама цивилног друштва те осталим потенцијалним судионицима у пројекту. Циљеви пројекта подразумијевају успостављање мобилних тимова, њихову обуку и опремање за дјеловање у цијелом Кантону 10
.