Начелник Гламоча Радован Марковић упозорио је да је ова локална заједница препуштена сама себи, те да се боји за будуће стање у општини, али генерално, и у БиХ због све већег одлива становништва.Марковић је то рекао током посјете потпредсједнице ФБиХ Мелике Махмутбеговић"Не можемо без Сарајева, ни Ливна. Али, помоћ ријетко стиже. Предсједник РС Милорад Додик поручује како нисмо његова територијална надлежност, из Сарајева нема средстава која долазе, а из Ливна траже од нас да славимо дан такозване 'Херцег-Босне' које нема. Напросто, то је стање да нормалан човјек може да посумња у своју нормалност", рекао је Марковић.
Начелник је објаснио да су проблеми Бошњака и Срба исти када је у питању та локална заједница у односу Кантона 10, од празника до језика.
"У пошти у Гламочу раде само Хрвати, као и у Електродистрибуцији. Нешто мало других националности међу радницима има у предузећу Шуме, али тек толико да буду као зачин. Недопустиво је да се не дозвољава употреба српског језика. Не дају нам ни националну групу предмета. Што год могу, они нам из Кантона не дају", рекао је Марковић.
Он је упозорио да нико у БиХ "не жели да да кредит општини Гламоч како би санирала свој дуг од 560.000 КМ".
"Ми смо намјеравали да узмемо кредит од цирка милион марака, од чега би одмах 900.000 КМ уплатили Фонду пензионог и здравственог осигурања, тако да новац остаје њима. Међутим, нико не жели да помогне", навео је Марковић.
У Општини Гламоч раде 34 радника.
Потпредсједница ФБиХ Мелика Махмутбеговић током посјете Гламочу обишла је и представнике бошњачког народа те разговарала са Арифом Ковачевићем, послаником у Скупштини Кантона 10, као и представницима Бошњачке заједнице културе Препород.На подручју Гламоча од 2002. године у образовним програмима заступљен је босански језик, што је јединствен случај на подручју Ливањског кантона.
Начелник општине Босанско Грахово Душко Радун, током посјете Мелике Махмутбеговић рекао је како је највећи проблем грађана непостојање дома здравља у тој општини.
"Имамо свега два пута седмично посјете љекара. Но, проблем је што се за упутницу мора ићи у 30 километара удаљен Дрвар, а потом се преко Босанског Грахова поновно запутили у Кантоналну болницу у 70 километара удаљено Ливно. Све то ствара додатне проблеме. Забрињавајуће је да неко коме је хитно потребна здравствена услуга не може директно отићи у Ливно", рекао је Радун.
Он је истакао како су успјели у Босанском Грахову отворити апотеку, пекару, пицерију те да се живот полако успоставља у тој општини, али како и даље нема адекватне подршке са већих нивоа власти.
Нема коментара:
Постави коментар