понедељак, 27. фебруар 2017.

Војвода Момчило Ђујић рођен на данашњи дан

На данашњи дан, 1907. године рођен је четнички војвода Момчило Ђујић. Рођен је у селу Ковачић (заселак Топоље) код Книна. Основну школу је завршио у Книну, а богословију у Сремским Карловцима.
Владика далматински Иринеј га је рукоположио 1933. године и додjелио му парохију у селу Стрмица код Книна. Ђујић се у првим данима усташког злочина над Србима у околини Книна ставља на чело покрета отпора и формира Динарску четничку дивизију која је до краја рата штитила Србе на тромеђи Лике, Босне и Далмације од усташког терора. На Видовдан 1942. године Момчило Ђујић указом краља Петра добија високо признање српског четничког војводе.
Године 1945. са Ђујићем је у емиграцију стигло око 12.000 бораца Динарске дивизије.
У Чикагу је 1948. године формиран покрет „Равна гора“, чији је Ђујић био доживотни предсjедник. Покрет је помагао Србе у Книну и околини за врjеме рата у Републици Српској Крајини, а био је и покретач многих акција међу српским исељеницима у иностранству, гдје је тако изграђено више од 100 православних храмова.
СЛАВА ТИ И ХВАЛА ВОЈВОДО !

петак, 10. фебруар 2017.

Епископ Атанасије примио начелника јужнобачког округа Републике Србије

Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Атанасије  09. фебруара 2017. године, у Епископији у Босанском Петровцу примио у посету Начелника Јужнобачког округа Републике Србије Господина Милана Новаковића. Поред делегације у пратњи Начелника Новаковића пријему је присуствовао и Начелник Општине Босански Петровац Господин Златко Хујић.На почетку овог пријема Господин Новаковић поздравио је Епископа Атанасијa и изразио захвалност на пријему, Епископ Атанасије захвалио је Наченику јужнобачког округа на посјети. Током разговора Господин Новаковић упознао је Епископа Атанасија са активностима њега и његове делегације током боравка у Крајини, приликом којих је посетио Гламоч, Босанско Грахово, Дрвар, а током данашњег дана и Босански Петровац, гдје је домаћин Начелник Општине Господин Златко Хујић. Епископ Атанасије је захвалио Господину Новаковићу и његовој делегацији на њиховим активностима према житељима Крајине, а нарочито на донацији у школском прибору ученицима основних школа западно крајишких општина, коју су ученици основних школа општина Јужнобачког округа Републике Србије сакупили. Епископ Атансије је изјавио да оваква дјела и иницирање оваквих дјела који помажу другима јесу дјела Јеванђелска дјела хришћанске љубави према ближњем.У овом кратком и богатом разговору домаћин и гости су се на обстрано задовољство и радост договорила да овакви сусрети и сличне харитативне дјелатности наставе се и у будућности, а како на добробит људи који живе на простору крајишких општина Епархије бихаћко-петровачке у Федерацији Босне и Херцеговине и шире, тако и становника општина Јужнобачког округа Републике Србије.

Начелник Округа у посјети општинама Дрвар,Босанско Грахово,Гламоч и Босански Петровац.

Делегација Јужнобачког управног округа  предвођена  начелником Округа Миланом Новаковићем, посјетила је општине Дрвар, Босанско Грахово, Гламоч и Босански Петровац.
Том приликом уручени су пакети хуманитарне помоћи ученицима Основих школа у виду школског прибора и средстава за личну хигијену.
Након тога услједила је посјета Српској православној цркви, гдје је домаћин био Епископ Атанасије који се захвалио на донацији ученицима Основних школа западно крајишких општина, Босанског Грахова, Гламоча, Дрвара и Босанског Петровца,  коју су прикупили ученици Основих и Средњих  школа Јужнобачког округа.

Дрварски намјештај осваја Европу

Упознајте породицу из Дрвара који су намјештајем од пуног дрвета опремили бројна етно села, хотеле и апартмане у БиХ, Србији, Хрватској, Швајцарској, Италији….

Сазнати да од нашег дрвета, наши радници, у нашим творницама праве намјештај и потом извозе у Европу, у бх.суморној свакодневници некако звучи нелогично. Ваљда зато што смо прихватили наопаку логику, да се дрво пројечено код нас извози непрерађено или са веома ниским степеном обраде, као обична сирова грађа.


Зато смо били затечени чињеницом да у БиХ већ пет година успјешно послује фирма Лего која је до сада опремила бројна етно села, хотеле и апартмане у БиХ, Србији, Хрватској, Швајцарској, Италији и многим другим земљама.

Иза ове младе и успјешне фирме смјештене у "руднику" најквалитетнијег дрвета у Европи, Дрвару, стоји породица Дроњак. Они праве ручно рађене кревете, кутије, дрвене лампе, декоративне предмете за домове, све од пуног дрвета. Производњу су почели са 4 запослена, а данас их, у већ уиграном тиму, има 11.У Европи јако цијене наше дрво некада више и од нас самих

“Сваки почетак је тежак, а у производној ђелатности рекао бих да је још тежи. Ограничене финансије су нас натјерале да будемо креативани и сналажљиви. Прве контакте, остварене током вишегодишње трговине намјештајем, већ смо имали, али то су били само контакти.  Знали смо да морамо направити квалитетан производ уз прихватљиву цијену, а то у пракси није нимало лако. Тржиште је сурово, али некако смо успјели. Квалитет и прихватљива цијена су оно по чему смо данас познати и препознати. У прилог томе свакако говори и чињеница да до већине клијената долазимо путем препорука”, прича нам Драган Дроњак који стоји на челу фирме.У изради Лего намјештаја користи се искључиво дрво нашег поријекла. Кревети и намјештај се раде од буковог масива, сушене и парене букве, а за остале производе, попут лампи и декоративних предмета, зависно од намјене, комбинује се буква и јела.

Њихови кревети од буковог масива могу се наћи у доста салона у БиХ: Сан Градишка, ГМП, Кераметал Сарајево, Продуктцооп, Нено... Такође често их директно контактирају крајњи купци преко друштвених мрежа или телефоном, наручују и питају за савјете.


Њиховим производима опремљени су, многобројни хотели, апартмани, етно села у БиХ и земљама региона.  Елитно етно насеље Врдничка кула код Новог Сада само је једно од њих. Кревети, дрвене кутије и декоративни предмети доспијели су и на ЕУ тржиште.

"Тржиште ЕУ је јако захтјевно, они траже квалитет, а ми смо им га понудили. Такође они јако цијене наше дрво некада више и од нас самих”, истиче Драган.Оно што је још занимљиво код ове фирме јесу и органске врсте премаза за дрво из властите радиности.

“Уколико купац жели да сачува природна својства и љепоту дрвета бира уље и восак. Уље најчешће примјењујмо у производима који имају додира са храном. Израђивали смо кутије за паковање сира за купца у Италији гђе је тражен искључиво природан премаз. За такве потребе радимо са органским уљем које сами направимо”, појашњава Драган.

Држава и администрација коче домаћу привреду

 На питање каква су његова искуства са домаћим институцијама каже нам да се не жели мјешати у политику, али да га ништа не одушевљава.

“Не сјећам се да сам икада наишао на нешто од стране државе да ме је одушевило. Жао ми је што од нас не траже идеје. Знам да наши привредници имају фантастичне идеје, рјешења и огромну енергију за рад. Привредници у другим земљама имају државу за пријатеља и партнера, жалим што ми то немамо. Оно што нас додатно кочи је и наша администрација која је јако компликована и пуна нелогичности”, рекао је наш саговорник.Иако је почети посао у БиХ јако тешко, а још теже опстати, у што се и сам увјерио, залаже се да што више људи покрене властити бизнис, да се удружују кроз кластере и привредне “гроздове”, те наступају заједнички у остваривању својих циљева.

 “Жалим што нас нема више. У Дрвару постоји само још једна фирма која се бави сличним послом. Људи се морају покренути и бити креативни. То нам је излаз, јер сваки бизнис је уједнио и шанса и никако је не би требали испустити”, закључио је Драган и најавио да ће у години пред нама Лего проширити своје производне капацитете, започети једну већу маркетиншку кампању која ће обухватити земље ЕУ,  а унутар БиХ ће се отворити према крајњим купцима, до којих тренутно долази углавном путем друштвених мрежа.

недеља, 5. фебруар 2017.

БОСАНСКО ГРАХОВО:Иста слика и 20-ак година након рата

Сјећате ли се првих послијератних година? Порушених објеката и расељеног становништва које покушава да се врати на своја огњишта? И данас, 22 године послије, на западу Босне и Херцеговине слика је иста. Ово је прича о Босанском Грахову.Најсвјетлија тачка Босанског Грахова је Дјечји центар “Гнијездо" испред кога близу 40 основаца сваки дан послије наставе чека комби који их развози кућама. Већина њих овдје се први пут срела са компјутером.

На питање шта би радила да није овог центра у Грахову Милијана Курилић, васпитачица каже да заиста не зна.

-Нема ништа, ни фирми нити било шта друго гдје би могао човјек да ради – каже она.

Овај град између Динаре и Шатора изгледа као да је рат јуче стао. Згаришта, порушене и попаљене куће и зграде и данас свједоче о "Олуји 95".

Немају Дом здравља, ватрогасну станицу, вртић. Гинекеолошки прегледи женама Босанског Грахова су недостижни. Већина их нема здравствено осигурање плус путни трошак до Дрвара, за то немају новца.

Долазак гинеколога сваке друге године уз помоћ донација успјевају обезбедити у Удружењу Граховљанки.

-Од 100 прегледаних жена, свака десет жена је имало инвазивне карциноме који захтјевају хитне операције и нажалост двије жене су преминуле - открива Данка Зелић, предсједница Удружења жена Босанског Грахова.

Граховљаци су крајем 2015. референдумом смјенили начелника СНСД-овца Уроша Макића. Функцију је преузео  Душко Радун.

Затекао је дуг од 3,5 милиона марака, што је дупло већи од буџета општине.

Овдје нема улагања од Владе Кантона 10 или Федерације БиХ. Као Срби повратници немају помоћ ни од власти из РС.

-Да ли због моје побједе и тога што долазим из СНС-а ми у прошлој години нисмо добили никакву помоћ од Владе РС. Раније је тога било у некој мањој мјери. Задњи пројекат је био 60.000 КМ за електромрежу у селу Стожишта. Ми у прошлој 2016. години нисмо добили ниједну једину марку помоћи од власти РС- каже начелник Босанског Грахова.

Радун је дао под закуп земљиште Ливањског поља, увећана је и шумска такса па је умањио дуг према радницима у администрацији, искорјенио је одавање алкохолу у згради општине и направио лед расвјету.

Догађај године био је отварање прве пекаре након рата. Такође 2016. отворена је и прва апотека, а до тада су становници Босанског Грахова по лјекове морали ићи 30 километара до Дрвара.

Ове године су први пут имали јелку, окићен град и подјелу пакетића за празнике. И у овим тешким животним условима Граховљаци кажу није све тако црно. На 2.500 становника имају више од 180 дј
еце, а прошле године у општину су се доселила и три млада брачна пара.

Небрига кантоналних власти гаси Дом здравља у Дрвару

Радницима, осим плата, дугује регрес, трошкове превоза, накнаде за одвојени живот и доприносе – укупно 550 хиљада марака.
Због таквог односа надлежних у Кантону 10 према дрварском Дому здравља, угрожена је здравствена њега 7 хиљада људи.
Хладни радијатори, недостатак средстава за набавку санитетског материјала, лијекова и бензина одраз су готово катастрофалног стања. Новца нема, а дугови су достигли шестоцифрене износе – слика је једине здравствене установе у Дрвару.
Дрварски Дом здравља Пореској управи дужан је преко 6 милиона 300 хиљада марака, а радницима није исплаћено 6 последњих плата.
Због свега тога прошле године четири доктора напустила су ову установу. Тек недавно запослена су два млада љекара који су пристали на тешке услове рада. Дугогодишњим добијањем уговора од Завода за здравствено осигурање који смо ми принуђени потписати и који нам се нуди по ринципу "узми или остави" ми добијамо недовољно средстава за функционисање, истиче др Вања Балабан, в.д. директорица Дома здравља Дрвар.
Ипак и поред услова недостојних овакве установе, пацијенти су задовољни услугом.
Једина подршка стиже од општине Дрвар, која се, упркос ограниченим могућностима, труди да побољша услове у Дому здравља.
Међутим, санитетска возила мала су утјеха, кад новца за гориво нема. Парадоксална ситуација је и да због недостатка гријања, љекари на радном мјесту страхују за сопствено здравље. На наше упите због чега је тако, одговор од надлежних у Кантону 10 нисмо добили.

ДРВАР:Запаљен аутомобил полицијској службеници

Јутрос у 03:55 часова радници ПС Дрвар добили су дојаву да у Титовој улици у Дрвару, гори моторно возило марке Сеат Ибиза, регистацијских ознака 010 О 036, власништво Д. К., рођене 1980. у Бечеју (Србија), иначе полицијској службеници ове полицијске станице. Одмах по дојави на мјесто догађаја изишли су радници ПС Дрвар, који су угасили пожар на моторном возилу. Они су и обавили увиђај на мјесту догађаја, а даљњи оперативни рад је у току- кажу из МУП-а Кантона 10.

Како неслужбено дознајемо, сумља се да је пожар намјерно изазван, а пиромански чин се догодио у непосредној близини полицијске зграде.
Како смо сазнали, оштећена није имала личних проблеме са никим па су истажитељи ушли у ово расвјетљавање са већим моралом. Истрага је у току.

петак, 3. фебруар 2017.

Корисници буџета Кантона 10 без плата до одлуке Уставног суда БиХ

Савјет за заштиту виталних интереса Уставног суда Федерације БиХ у сриједу, 8. фебруара, одржат ће јавну расправу у поводу захтјева за утврђивање виталног националног интереса на доношење буџета Кантона 10 за 2017. и пратећег закона о његовом извршењу које је поднио Клуб Српског народа, а подржали представници Бошњака.Све до доношења прeсуде,  у вези с разматраним предметом никакве трансакције, па ни исплате плата и осталих накнада корисницима буџета и добављачима нису могућа,рекао је министар финансија Стипан Шарац.
Шарац, међутим, очекује позитиван исход и деблокаду финансијских токова, те наглашава како је овај важни документ по први пут усвојен на вријеме, за разлику од ранијих година, када се буџет доносио концем
 године на коју се односи.

БОСАНСКО ГРАХОВО:Састанак са ФАО међународном организацијом

На радном састанку који је одржан у згради општине, присуствовали су представници међународне организације ФАО, начелник општине Босанско Грахово као и група заинтересованих пчелара, сточара, пољопривредника. На овом састанку је било рјечи о улагању ФАО-а кроз пројекте у наредне двије године. Наредни састанак је заказан за крај овог мјесеца.
Надам се успјешној сарадњи са овом организацијом и унапређењу живота у Босанском Грахову кроз пројекте које ће ФАО реализовати у наредном периоду рекао је начелник Душко Радун.