Пароси дрварски, протојереји Саша Црљић и Синиша Сердар, обишли су неколико најугроженијих породица и подијелили им пакете

Живимо у времену великих социјалних разлика. Огроман број људи живи у сиромаштву. Повратак нашег народа на своја огњишта пратиле су неправда и немаштина. Привреда не ради и велика је незапосленост нашег народа. Ових дана пароси дрварски, протојереји Саша Црљић и Синиша Сердар, обишли су неколико најугроженијих породица и подијелили им пакете са прехрамбеним и хигијенским производима. Показати милосрђе према ближњима је велики духовни подвиг. Милосрђе није само у давању материјалне помоћи, него је милосрђе и када некога саслушамо и пружимо му савјет у овом турбулентном времену. Ширећи милосрђе ми умилостивљавамо Бога да буде милостив према нама самима. Основе милосрдног рада налазимо  у Светом писму у ријечима Господа Исуса Христа: „Ходите благословени Оца мојега јер огладњех и дадосте ми да једем; ожедњех и напојисте ме, болестан бијах и обиђосте ме; наг бијах и одјенусте ме; странац бијах и у дом свој примисте ме.“ На све ово Господ додаје: „Заиста вам кажем кад учинисте једноме од ове моје мале браће, Мени учинисте.“ (Мт: 25,31-46). Из поучне приче о милостивом Самарјанину видимо да у односима према ближњима не треба да постоје национална и вјерска ограничења већ смо дужни вољети конкретног човјека и старати се о њему када је у невољи, ма ко он био. Овом приликом захваљујемо се дародавцима из Бањалуке који су помогли да се изврши ово богоугодно дјело и позивамо и друге да им се придруже и учине дјело милосрђа.

Вучевић примио представнике РС и четири српске општине у ФБиХ

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић 19.03. 2016. године
примио је у Градској кући министра за економске односе и регионалну сарадњу Републике Српске Златана Клокића, директора Представништва Републике Српске у Србији Млађена Цицовића и начелнике општина Гламоч, Босанско Грахово, Дрвар и Босански Петровац.

Нови Сад је увјек био добар домаћин и има интензивну регионалну сарадњу, и посебно гаји односе са својим сународницима али и са комшијама, па је на својој територији увјек био примјер квалитетног суживота без обзира на вјерску, националну и било коју другу припадност, истакао је Милош Вучевић."Радује ме што ће се малишани из четири општине дружити са вршњацима из Новог Сада у оквиру богатог програма, и очекујем да им Новосађани узврате посету. Ми смо помагали Републици Српској и Федерацији за време поплава 2014. године захваљујући градској управи и друштвено одговорним компанијама, а и сада смо спремни за сваку сарадњу", рекао је Вучевић.

Истакао је да је показатељ добрих међусобних односа и то што манифестација "Дани Републике Српске у Србији" или почиње или се завршава у Новом Саду.

Министар за економске односе и регионалну сарадњу Републике Српске Златан Клокић је рекао да је сарадња са Градом Новим Садом коју остварују путем Представништва Републике Српске у Србији одлична, и истакао да се нада да ће та сарадња у наредном периоду резултовати значајнијим пројектима на добробит грађана.

Начелник општине Дрвар, Стевица Лукач захавалио се Граду Новом Саду што је препознао значај давања подршке Србима који живе на подручју Федерације БиХ.

"Живот тамо није ни мало једноставан, и потребна нам је подршка у разним сферама. Данас смо започели културну и спортску сарадњу, желимо да је убудуће проширимо на здравствену и социјалну заштиту, а крајњи циљ нам је привредна сарадња", рекао је Лукач.

Пријему у Градској кући присуствовали су и чланови КУД "Будућност" из Гламоча, као и ФК "Борац" из Дрвара који учествују у програму који је уприличен у Новом Саду у оквиру посјете представника Републике Српске и четири општине из Федерације Босне и Херцеговине.

Током пријеподнева у Ветернику је одиграна пријатељска утакмица измеду ФК "Ветерник" и ФК "Борац" из Дрвара, а манифестација "Култура је најчвршћи мост" уприличена је у вечерњим часовима у Каћу.

 

Састанак Михајловић - Новалић

Делегат у Дому народа ФБиХ Славиша Михајловић јуче је у Сарајеву разговарао са премијером Владе ФБиХ господином Фадилом Новалићем и министром за избјегла и расељена лица господином Едином Рамићем, те је договорена званична посјета Дрвару, гдје ће се говорити и о пројектима које ће Влада ФБиХ и ресорно министарство подржати.

Премијер Новалић и Михајловић су разговарали и о донаторској конференцији за српске повратничке општине гдје је Михајловић упознао премијера да су предсједници Владе Кантона 1 и Кантона 10 већ дали сагласност за овакву конференцију, те је договорено да ће на првој сљедећој сједници Владе ФБиХ премијер ставити на дневни ред и давање сагласности од стране Владе ФБиХ.

Милица Шкрбић из Дрвара планира медаље на ЕП и СП

Милица Шкрбић (17), трофејна чланица Карате клуба Дрвар, спрема се за два велика такмичења наредне године, а то су Европско првенство у Белгији и Свјетски шампионат у Бразилу.
Једна од најуспјешнијих спортисткиња општине Дрвар каратеом се бави 7 година, а у својој витрини има бројна одличја и признања како са домаће, тако и са међународне сцене.
“Прошлог мјесеца сам освојила сребрну медаљу на Свјетском првенству у Пољској (ЊУКФ) у екипним борбама. Учествовало је око 50 земаља и преко 1.500 такмичара, а ја сам наступила као чланица репрезентације Републике Српске. Раније ове године сам такође са тимом РС учествовала на ЕП у Италији, одакле сам се такође вратила са сребром око врата”, каже Шкрбићева.
Додаје да подршку у својим вриједним тренинзима свакодневно добија од тренера Душка Шипке, породице и великог броја пријатеља који су јој уједно и највећи навијачи.
“Тренутно се спремам да полажем за црни појас, а уједно и за два велика такмичења на којима ћу, надам се, остварити добар резултат и освојити медаље”, прича ова талентована каратисткиња.

У Ливну било затворено око 100 особа српске националности током 1992 године

Свједок Тужилаштва БиХ је казао да је у школи "Иван Горан Ковачић" у Ливну било затворено око 100 особа српске националности, над којима је надзор имао Мухамед Ибрахимовић.Анто Анић је испричао да је од маја 1992. био припадник Војне полиције Хрватског вијећа одбране (ХВО) чији је командант био Зденко Андабак, а Јашаревић и "други момци из Загреба" помоћници.
Он је, на питање Зденка Андабака, потврдио да их је оптужени затекао у мају 1992. у школи "Иван Горан Ковачић", још као припаднике Интервентног вода под командом Милана Јуранића.
Свједок је рекао да је, као војни полицајац, био распоређен на портирници у школи. Сјећа се да су на љето у школу привођени дезертери ХВО-а, Муслимани и Хрвати.
"У осмом мјесецу, након учесталих гранатирања Ливна, која смо сматрали навођеним, дошла је већа група Срба у спортску салу у школи. Грубо да кажем, било их је 100. Неки су били униформисани, неки нису ", изјавио је Анић, додавши да је лично ишао у пар станова обавестити људе да дођу у школу на информативни разговор.
Према његовим рјечима, Срби су му се јављали свако јутро по списку који се налазио на портирници, али се није могао изјаснити о времену када је то било. Навео је да нико од притворених није из школе могао отићи самовољно.
Анић је испричао да је Војна полиција имала и крим-службу, чији је "водитељ" био Мухамед Ибрахимовић, а  у којој су, како се сјећа, били Дамир Мишковић и извјесни Гарић.
"Ибрахимовић је формирао крим-службу и мој је субјективни утисак да је он био изнад команде Војне полиције", казао је свједок, додавши да нема већих знања о војним структурама.
Одговарајући на питање оптуженог Андабака, казао је да је Ибрахимовић имао надзор над затвореницима у школи. Рекао је и да није добијао наређења од оптуженог Андабака, већ од свог команданта вода.
За Јашаревића свједок је казао да је ишао с њима на терен у Јабланицу, али није тачно знао када је то било.
За затварање, мучење и убиства српских цивила 1992. године у Основној школи "Иван Горан Ковачић" суди се Зденку Андабаку, Муамиру Јашаревићу и Сеаду Велагицу. Оптужница их терети у 29 тачака.
Према оптужници, андабак је био командант Војне полиције Хрватског вијећа одбране (ХВО) за Оперативну зону Сјеверозападна Херцеговина, Јашаревић његов замјеник, а Велагић припадник криминалистичке службе Војне полиције ХВО-а.
На овом свједочењу настављено је унакрсно испитивање свједока Дамира Мишковића, који је рекао да није знао зашто је неко привођен или пуштан из школе у ​​Ливну, те да као војник није имао сазнања о томе какве су чије улоге у Војној полицији.
Он је објаснио да је, као војни полицајац, учествовао у "претресу оружја", те да је наређења добијао од команде, али да није лично контактиро са Зденком Адабаком, нити је видео неку писану наредбу.
Мишковић је казао да је готово цјели шести мјесец био на терену у Бугојну, те да су тада ишли и Јашаревић и Сеад Велагић.
Навео је да је половином осмог мјесеца отишао на обуку у Љубушки, гдје је остао све до средине септембра, те да је с њим ишао и Сеад Велагић.
Суђење се наставља 30. марта.

Мисија OSCE БиХ код Епископа Атанасија у Босанском Петровцу

Шеснаестога марта 2016. године, Његово Преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасије примио је у сједишту Епархије у Босанском Петровцу у радну посјету делегацију ОЕБС-а у БиХ. Делегацију су сачињавали Господин Александар Чеплугин, Замјеник Мисије ОЕБС-а у БиХ, Г. Роска Вргова, Извршна службеница замјенику шефа Мисије ОЕБС-а у БиХ, Г. Џенифер Ланглаис, Службеница за питања људских права из канцеларије ОЕБС Дрвар, Г. Индира Хајдаревић, Службеница за питања образовања из канцеларије ОЕБС Дрвар, Г. Радмила Трифковић, Службеница за односе са медијима из канцеларије ОЕБС-а Бања Лука и Милош Бајић, асистент кацеларије ОЕБС Дрвар. Састанак је инициран од стране Господина Чеплугина, Замјеника шефа Мисије ОЕБС-а у БиХ.

Прва тема разговора била је упознавање Епископа Атанасија са пројектом ОЕБС-а о стварању евиденције о преосталом становништву на овоме географском простору, тј. етничком мозаику у БиХ, на којем ОЕБС ради. Осврћући се на то, Епископ Атанасије је Господину Чеплугину скренуо пажњу да та евиденција о етничком присуству народа и етнички мозаик треба обавезно да садрже и српска православна гробља на овом простору а нарочито стратиште Гаравице у Бихаћу, где почива између 12.ооо и 14.000, оо православних Срба овога краја, невино пострадалих 1941. године, као и стратиште Шушњар у Санском Мосту, гдје је истог љета убијено око 5.500 овдашњих православних Срба; истичући да је овај простор њихов неотуђиви завичај. Епископ Атансије је замолио да ОЕБС подејствује код релевантних кантоналних и државних институција да се отклоне законске сметње наслеђене из претходног времена како би се на тим стратиштима могла подићи хришћанско-православна спомен обиљежја. А има још много других мјеста на овом простору на којима почивају невино пострадали Православни  Срби.

Друга тема разговора била је интересовање ОЕБС-а за улогу Међурелигијског вијећа БиХ у стварању добрих односа међу етничким заједницама. Епископ Атанасије је потврдио да постоји добра сарадња, отвореност и активност како и свештеника тако и одбора Међурелигијског вијећа БиХ у локалним заједницама.

Овом приликом, Епископ Атанасије је тражио да ОЕБС-а, колико је то у њиховој моћи, утиче на све државне и јавне институције и Босне и Херцеговине и Републике Српске, које су се укључиле у активности на обнови и које припремају отварање Ферхадпашине џамије у Бањој Луци, тако исто помогну и Црквену општину Бихаћ у Бихаћу за довршење храма Силаска Светог Духа на Апостоле, које је застало због недостатка материјалних средстава а за чији довршетак је неопходно око 100.000, оо км.

Господин Александар Чеплугин је изјавио да је веома умјесна молба Епископа Атанасија и обећао да ће његову молбу пренијети многима у односним институцијама и да ће у наредном периоду посјетити стратиште Гаравице.

Отац Војислав Билбија уручио пакете за дјецу Дрвара

Отац Војислав Билбија, протојереј-ставрофор, старјешина Ротердамске парохије Западноевропске епархије Српске православне цркве је данас у Београду пријатељу др Славиши Михајловићу делегату Дома народа Парламента ФБиХ и потпредсједнику Скупштине Кантона 10 уручио хуманитарне пакетиће за дјецу Дрвара и спортску опрему за ФК Борац.

Свој на своме у Стрмици код Книна

У своје имање и бављење пољопривредом, уздао се и Јован Јово Рашковић (56), из книнског села Рашковићи. У Инђији (Р.Србија) се био добро снашао, али комад земље око рјеке Радљевац, каже, звао га је и у сну. Када се почетком јуна 1999. године, са супругом Даворком и ћеркама Ањом и Драганом, из избеглиштва у Инђији вратио, у кући га је, сећа се, дочекала уплакана мајка Ика. Остала је у Книну за врјеме "Олује".
- Тражила је само да се прихватимо мотике и своје земље - прича Јован Рашковић. - Имао сам своје имање, а и супруга је од својих Мартића наслједила лјепу парцелу, па смо породично "заврнули рукаве". Од рјечице Радљевац, која протиче уз наше парцеле, направили смо мрежу каналића за наводњавање. Сада на три хектара гајимо парадајз, паприку, лубенице, купус... И све што произведем продам на пијаци у Книну. Надлежни су ми нудили кредите и подстицаје, али нисам прихватио. Не могу да се петљам са државом. Наше хектаре око Книна натапамо својим знојем, много радимо, али ником ништа нисмо дужни. Зарада варира, али никад нисмо у минусу.
Од пољопривредне производње, Рашковић, прије рата ауто-лимар у Книну, одшколовао је обе ћерке. На Универзитету у Загребу, Ања је већ магистрирала агрономију, а Драгана је завршила Вишу управну школу. И обе су се вратиле у Книн.
- Обе раде, али од плате се не живи. Свакодневно, од првих прољећних дана, долазе нам да обрађујемо земљу. Ања је инжењер пољопривреде, па нам њено знање много значи, јер готово 80 одсто производа узгајамо органски. Помажу нам и оба зета, а тако ћемо учити и унука, двогодишњег Уроша. У комаду земље, па макар и најмање, највећа је сигурност за врједног човјека. Ратови буду и прођу, али тапија на њиву вазда важи - прича Јован.

Босански Петровац добио ново дјечије игралиште

У склопу пројекта Уређење јавних површина, финансираног из намјенских средстава од еколошких такси, на простору градског парка постављено је дјечије игралиште.

Игралиште у вриједности 8.000 КМ израђено је од дрвета те садржи пластичне компоненте, а састоји се од куле са тобоганом и љуљачкама,  клацкалицама, кућице и двије клупе. Намјена игралишта је да се дјеци  понуди још један садржај на кориштење, са циљем провођења што више времена у природи и задржавања на свјежем ваздуху.

Надамо се како ће се ново дјечије игралиште свиђати и родитељима и дјеци која ће га користити, те да ће знати чувати ово игралиште за све нас.

У другом дијелу овог пројекта, који ће укупно коштати 11.700 КМ, биће постављено 10 жардињера и два бетонска стола са клупама, у градској зони.

У општини Гламоч 8 села још увјек без струје

Повратници у четири села на рубу Гламочког поља подно планине Цинцар након потписивања споразума о реализацији пројекта којим би се коначно, након готово дви деценије мрака, увела електрична енергија у њихове домове, струју очекују до јесени.Општинске власти мање су оптимистичне и кажу да је то немогуће извести, јер нема довољно новца.
До рата је у Гламочу живјело 13.000 становника, сада их је око 4.000, премда ни то није сигуран податак, будући да је знатан број повратника, што због недостатка посла, струје или необновљених кућа, и по други пут напустио своје огњиште. Тако је и у селу Драгнић, подно планине Цинцар, у којему, упркос обновљеним кућама, због недостатка електричне енергије живе тек дви породице, а прије рата их је било 26. 
"Било је ово пуно насеље. Аутобус је долазио два пута дневно, ђаци су ишли у школу. Нормално се живјело, било је баш весело и живо, а сада - тајац, нигдје никога, само преко љета дођу нам комшије у посјету и то је то ", каже један становник из Драгнић.
А да би струја дошла до Драгнића и три сусједна села треба изградити 12 километара високонапонске, те три нисконапонске мреже са припадајућим трафостаницама. "Све то укупно кошта око милион марака. Тридесет напрема милион - не треба бити велики математичар, то је немогућа мисија. Оно што даје наду јесте потписивање пројекта од стране Електропривреде ", истиче гламочки начелник Радован Марковић.
Уз примједбу како се средства из 2012. тек сад активирају, и то за пројекат који ће се реализовати у 2017., у Општини истичу и то да, уз добру вољу и потписе којима Електропривреда потврђује своје учешће у пројекту, нису дефинисани ни износи, а ни обим њиховог учешћа. А на другом крају Гламочког поља без струје су још четири села.

Помозимо Александру

Александар Бероња, ученик деветог разреда ОШ „Хармани II“ из Бихаћа, иначе одликаш, тешко је оболио.

Родитељи Александрови, Мирослав и Слободанка Бероња, примјетили су код Александра од прије шест година тешкоће приликом пењања уз степенице. Први прегледи су обављени у Кантоналној болници у Бихаћу, а затим на Универзитетском клиничком центру у Сарајеву. Ту налази нису указивали на добро и од тада креће њихова борба са болешћу, али исто тако и са неизвјешношћу.

Љекари су сумњали да се ради о Дишеновој дистрофији, најтежем облику мишићне дистрофије код дјеце. Урађене су бројне анализе, но до данас није установљена тачна дијагноза болести и све је остало на сумњи. А Александру је све горе.

У јануару ове године су Александар и његови родитељи отпутовали у Њемачку у приватну клинику, с надом да ће добити нове информације и ново лијечење. Ту је утврђено да је могуће извршити оперативни захват, који ће помоћи Александру да поново почне ходати, међутим, операција кошта 21.000,00 €, а тај новац Бероње немају.

Стога је покренута акција прикупљања новца за Александрово лијечење. Многи су се укључили у ову акцију, како Бишћани, тако и људи из разних крајева. Они који желе помоћи Александру могу то урадити уплатом на бројеве рачуна:

За уплате из БиХ Александар Бероња

Трансакцијски рачун: 3385 0021 7227 1269

Текући рачун: 4055 1385 000

За уплате из иностранства:

„UniCredit bank“ д.д. Мостар, Босна и Херцеговина

S.W.I.F.T. UNCRBA22

Бероња Слободанка, Алије Ђерзелеза 41. Бихаћ

IBAN: BA39 3385 0028 6952 5796

За уплате у Еврима – Acc: 40483304101

За уплате у Америчким доларима: – Acc: 40483304102

Сједница управних тјела Епархије Бихаћко-Петроваћке

У сједишту Епархије бихаћко-петровачке у Босанском Петровцу Епископ Атанасије је 06. марта 2016. године одржао заједничу сјединицу Епархијског савјета и Епархијског управног одбора.

Радном дјелу засједања претходила је божанска Литургија у храму Светих Апостола Петра и Павла којом је началствовао Епископ Атанасије, а саслуживали су му чланови Епархијског савјета: архимандрит Серафим (Кужић), настојатељ манастира Рмња, архимандрит Варнава (Дамјановић), намјесник манастира Трескавца, протојереј-ставрофор Никола Пено, архијерејски замјеник, протојереј Синиша Сердар, парох друге парохије дрварске, и протођакон Никола Перковић, епархијски ђакон и благајник ЕУО, док су остали чланови из реда свештених и мирских лица појали за пјевницом. Присутни су били и редовни посјетиоци храма парохија у Босанском Петровцу. У току Литургије било је више причасника Светим Тајнама а нарочито дјеце.

Послије Литургије Епископ је отворио рад сједнице у пригодној епархијској сали, изражавајући срдачну добродошлицу свима учесницима који су дошли из далеких простора Крајине, – Јања, Бихаћа, Грмеча, Санског Моста, Босанског Грахова, Ливна…

Пролазећи кроз тачке дневног реда Епископ је упознао чланове са резултатима архипастирског, духовног и матерлијално-економског рада, како централних Епархијских тјела тако и свих локалних црквених јединица Епархије.

Епископ Атанасије је у свом обраћању нарочито истакао да је, као и прошле године, најболнији проблем Епархије константно смањење броја православних вјерника, што услед старости и неминовности смрти, што услјед напуштања ових простора због незапослености становништва.

Такође, у току сједнице Епископ Атанасије је поднио извјештај о градитељским и обновитељским дјелатностима на светих храмовима и другим црквеним објектима у парохијама и о просвјетном изадваштву у Епархији у 2015. години.

Усвојен је завршни рачун за 2015. годину и приједлог буџета за 2016. годину као и приједлози који се односе на планове за 2016. годину.

На крају ове радне сједнице Епископ Атанасије се захвалио члановима Епархијског савјета и Епархијског управног одбора на подршци и разумјевању у одлукама и вршењу повјерене му архипастирске службе над народом Божијим у повјереној му Епархији бихаћко-петровачкој.

Закључујући сједницу Епископ Атанасије је позвао све чланове да наставе да се залажу и даље, јер су ово свети простори, имајући у виду да су овде наши свети храмови, и гробови наших предака и да се свака жртва у том правцу исплати. Ми јесмо малобројни, али, онима који испуњавају вољу Божију помоћиће Бог. Ово радно сабрање је завршено молитвом.

Отпутујте кроз вријеме - етно село Чардаклије код Босанског Петровца

Код Босанског Петровца налази се мало царство из давних времена вјека - рјеч је о етно селу Чардаклије.

Мјесто селу Врточе код Босанског Петровца већ пету годину доноси радост и мир путницима намјерницима из цјеле Босне и Херцеговине и региона.

У оквиру овог етно села дјелује 10 објеката, као што су ресторан, музеј, преноћиште ... Село је значајно утицало на развој етно туризма уУнско-санском кантону, а Општина с поносом истиче ово и још нека села у својој понуди.


Власници су браћа Радошевићи, познати привредници из Босанског Петровца.

Осим редовних посјета туриста и случајних пролазника, организују се и екскурзије за посјету овоме етно селу. Дјеца тако имају прилику упознати домаће животиње, јахати питомекоње, хранити се природно и здраво, те испробати различите старинске игре попут трке у врећама.Домаћини у цардаклије дјеци обавезно емитују и у свјету постоји једно царство, у њему царује другарство, тако да и данашње младе генерације имају прилику чути за Бранка Коцкицу, уз којег су и њихови родитељи одрастали.Ако вам на путу буде ово предивно село, обавезно се освјежите преукусним природним соковима од руже и зове и уживајте у незаборавном амбијенту.

Представници Удружења Огњена Марија Ливањска у радној посјети Музеју Републике Српске

Парох лијевањски отац Жељко Ђурица, као и представници Удружења ОМЛ, Милош Дамњановић, Александар Радета и Гордана Достанић посјетили су Музеј Републике Српске и у двочасовном радном састанку са директором Музеја, г-ђом Надом Пувачић, конзерватором-рестауратором Дијаном Пешикан Егић, историчарем уметности Љиљаном Шево и Ђурђицом Бјелошевић из Музеја РС, договорили начин и услове извођења више важних предстојећих послова везаних за заоставштину и имовину православне цркве Успења Пресвете Богородице у Ливну.

Први размотрени и договорени послови односили су се на обезбјеђење прикладног материјала – скенираних фотографија икона ливањске православне цркве, ради излагања на предстојећој изложби „Срби Ливањског поља-трајање кроз вјекове“ планираној за средину априла ове године у Београду. Љубазношћу запослених Музеја, на поменутој изложби ће, на прикладан начин, бити приказани и неки детаљи који се односе на рестаурацију ливањских икона, као и репродукције врједних икона. Такође, било је рјечи и о могућности приказивања исте изложбе у Бања Луци током ове године.

Други дио разговора односио се на дефинисање оптималних предуслова враћања рестаурираних икона у ливањску цркву, имајући у виду и до сада извршене радове, као и тренутне околности санирања и обнове цркве (изолација, замјена крова, малтерисање, рестаурација мобилијара, постављање безбједносних услова исл). У циљу прецизног дефинисања радних и финансијских услова представници Музеја РС обавиће радну посјету Ливну, након чега ће, у складу са препорукама, Удружење ОМЛ и Парохија лијевањска предузети даље неопходне кораке за стварање оптималних услова чувања српске заоставштине на месту коме припада.

Дискриминација Срба у Федерацији БиХ

Положај Срба у Федерацији БиХ није добар, јер их надлежне кантоналне и федералне власти дискиминишу, сагласили су се замјеник предсједника скупштинског одбора за Србе у дијаспори Миодраг Линта и посланик у Дому народа парламентарне скупштине БиХ Славиша Михајловић.

Линта и Михајловић су послије састанка у Скупштини Србије новинарима рекли да је дошло врјеме да се званичне институције Србије и Републике Српске још више укључе у "заштиту" Срба у региону.Линта је оцјенио да званично Сарајево стално говори о мутлиетичности, али да су у сваком кантону доминантни Бошњаци или Хрвати.

Пренео је да је са Михајловићем разговарао о активностима и мјерама да се заустави процес нестајања Срба са тих подручја, посебно у четири општине гдје Срби чине већину - Дрвар, Гламоч, Босанско Грахово и Босански Петровац.

Линта је додао да се са Михајловићем сагласио да је потребно да Србија именује директора Конзуларне канцеларије у Дрвару, подсјећајући да је одлука о томе донјета прије неколико година.

"Било би значајно да Србија помогне регионалне пројекте који имају капитални значај за Србе на том подручју, као што је изградња регионалне болнице у Дрвару", сматра Линта.Као посебно значајно издвојио је иницијативу за оснивање заједнице српских општина по узору на европске стандарде и белгијски модел, гдје већина у локалној самоуправи, иако мањина у том ентитету, може да формира своје заједнице које би имале надлежности као шо су образовање, култура, заштита животне средине...

"Веома је интересантна иницијатива да се сазове регионална донаторска конференција за економски развој тог подручја", навео је Линта.

Михајловић је истакао да је са Линтом разговарао да се што адекватније и боље заштите Срби у Федерацији БиХ, гдје је, како је рекао, стање алармантно.

"Од конститутивног народа сведени смо на мањину која је изгубила сва права народа", рекао је Михајловић.Истакао је да је за будућност Срба у региону и Федерацији веома важан дијалог како да се званичне институције Србије ставе у функцију заштите Срба који живе у Федерацији БиХ.

"Спас једино можемо очекивати уз званичније и квалитетније укључивање званичних инстиуција Србије и Српске", рекао је Михајловић.