Живана Сабљић: Народу у БиХ се свиђа оно што управо живимо

Дугогодишња активистица, чланица невладиног сектора и боркиња за неку бољу Босну и Херцеговину, Живана Сабљић покушала је ове године и путем кандидатуре на локалним изборима у Дрвару да донесе потребне промјене. Међутим, увјерена је да политика у нашој земљи потврђује саму себе кроз сваке нове изборе.“Већ дуго не могу да схватим да људи гласају за дневницу, а не за своју дјецу, унуке, потомке. Није ми јасно гдје нестаде традиција наших предака, који су се фантастично знали борити када није било ни демократије ни било чега другог. Били су далеко већи борци него ми данас, када наводно имамо све”

Живана Сабљић, једна од најпознатијих послијератних Дрварчанки, неуморна је у намјери да од свога града и ове земље направи пристојно мјесто за живот. Међутим, политика која наводно штити националне интересе заправо већ деценијама пустоши овај крај, и једини који од тога имају користи су политичари. Они су купили станове у Новом Саду, Београду и Бањалуци. Некада успјешан примјер повратка српског становништва на властита огњишта, Дрвар је претворен у причу о егзодусу у свијет.

INTRVIEW.BA: Госпођо Сабљић, ове године сте се у Дрвару покушали ангажовати у политици након дуго времена проведеног у невладином сектору. Какво је било то искуство?

САБЉИЋ: Као неко ко је провео доста времена у невладином сектору, схватила сам да он не може да утиче много на дешавања у Босни и Херцеговини. Једино су политика и политичари то у могућности. Пошто нисмо задовољни како позицијом тако ни опозицијом, група људи се одлучила да кроз ПДП покуша да уђе у општинско вијеће. Наш циљ је био да добијемо једно одборничко мјесто како бисмо могли пратити рад скупштине у Дрвару. Једини начин да се прати рад јесте да се буде дио те скупштине. Добили смо једно одборничко мјесто, а носилац листе је ушао у вијеће. Међутим, и даље сматрамо да је изборни процес у БиХ шарена лажа и не видимо неку промјену без промјене изборног закона.

Нажалост, избори у БиХ су мјесто поткупљивања и једини начин да добијете дневницу а да заокружите нешто. И тиме водеће политичке странке успјешно манипулишу кроз своје продужене руке које налазе у својим интересним сферама.

INTRVIEW.BA: Значи, група људи из невладиног сектора је покушала да направи неку политичку промјену?

САБЉИЋ: Ове године је много људи из невладиног сектора ушло у политику. Проблем је што се нисмо приклонили тим великим побједницима, што би било лицемјерно јер се све вријеме боримо против њих. Ми смо стали на страну неких нормалнијих политичких опција и стога је наш пробој у власт скромнији.

INTRVIEW.BA: Ви сте такођер били на кандидатској листи?

САБЉИЋ: Била сам, али нисам радила много на кампањи зато што презирем све оно што се ради. И онда не могу против себе. Не могу ја ићи од врата до врата и причати бајке када знам да то није тако. Нажалост, народ у Босни и Херцеговини деценијама насједа управо на бајке о томе да ће нам бити боље, да ће се повећати запосленост.

INTRVIEW.BA: У Дрвару су људи опет подржали исте политичке опције и постојеће стање?

САБЉИЋ: Јесте. Избори у БиХ не мијењају ништа и само потврђују пропаст, потврђују да се народу у цијелој земљи свиђа енормно богаћење шачице политичких вождова.

INTRVIEW.BA: Да ли је то што сте жена било ограничавајући фактор у смислу кандидатуре?

САБЉИЋ: За мене лично то није био и не може бити ограничавајући фактор јер се годинама и деценијама борим за снажнију улогу жене. Оно што је занимљиво код прављења предизборних листа, а то сам виђела кроз рад са кандидаткињама, најмање 50 посто жена није знало зашто се налази ту. Само кажу мене су ставили. Оне се на листама налазе ради квоте и загарантованог процеса без којег та политичка партија не би могла. И ништа друго. Али ово није проблем жене, него нас и нашег менталитета.

INTRVIEW.BA: Шта се дешава у Дрвару као средини која није у фокусу великих политика? Како описујете тамошње стање?

САБЉИЋ: Ја бих Дрвар описала као прекрасно мјесто, као љепоту коју су нам природа и Бог дали, са изузетном инертношћу становништва. Економска ситуација јесте тешка, али инертно становништво је већи проблем од економске ситуације.

INTRVIEW.BA: Али то су људи сами изабрали?

САБЉИЋ: Нажалост, тако је. Већ дуго не могу да схватим да људи гласају за дневницу, а не за своју дјецу, унуке, потомке. Није ми јасно гдје нестаде традиција наших предака, који су се фантастично знали борити када није било ни демократије ни било чега другог. Били су далеко већи борци него ми данас, када наводно имамо све. Ситуација у Дрвару је трагична, народ одлази, страх је огроман. Овдје можете бити уколико сте члан владајуће елите, онда сте неко и нешто. Мали број се дрзне да има свој став јер будите убијеђени да заиста то много кошта. Кошта живаца, новца и осталог.

Оно што смо успјели јесте да у Дрвар доведемо Федералну управу полиције, и, као прво, појављујемо се као свједоци разних малверзација које су се десиле. То је класична пљачка народа од стране високих функционера. И ево сада су кренули први судски процеси. Шта очекивати у земљи у којој један дан  хапсе, други дан пуштају? Не очекујем ништа. Оно што ме испуњава јесте моја слобода без обзира на посљедице које трпим.

INTRVIEW.BA: Која је цијена те слободе?

САБЉИЋ: Само ћу вам рећи један податак: ми смо као жене нападнуте преко Радио Дрвара од челних људи кроз низ сексистичких изјава. Тужили смо начелника и потпредсједника Скупштине ливањског кантона. Ето шта кошта. Кошта јако много. Та иста општина Дрвар је на моју фарму, од које преживљавам јер другачије не могу у овом граду, послала кантоналну инспекцију као самосталном пољопривредном произвођачу. Кошта и то да сте на удару, људи вас тапшу, кажу у праву сте, али сами не раде ништа.

INTRVIEW.BA: То, као и у другим дијеловима БиХ, узрокује да људи одлазе?

САБЉИЋ: Заиста одлазе. Имате ситуацију да људи с медицинским факултетом не примају по шест мјесеци никакав доходак, а када приме, то је 10, 20 или 30% од личног дохотка. Како онда задржати те школоване младе људе?

INTRVIEW.BA: Српске политичке партије годинама се залажу за побољшање статуса српског народа у тих неколико општина, Дрвару и околини. Је ли то опет само прича пред изборе?

САБЉИЋ: Дрвар је некада био позитиван примјер што се тиче повратка, али сада може послужити као негативан примјер напуштања и одласка. Њихова улога у српским енклавама у Федерацији, јер Срби јесу у енклавама, нажалост, и њихово залагање за српски национални интерес резултирали су тиме да су сви министри купили станове по Новом Саду, Београду и Бањалуци. И то је био једини српски национални интерес СНСД-а.

INTRVIEW.BA: Какав је однос кантоналних власти из Дрвара према тим општинама са српском већином?

САБЉИЋ: Знате, када ми изаберемо наше представнике који штите српске националне интересе, они то тако добро раде у Дрвару. Али када оду у Ливно на скупштину кантона, онда су такви дилови између ХДЗ-а и СНСД-а да они фантастично комуницирају. Тако да на сједницама умире српски национални интерес уз благослов српских представника. На примјер, ове је године Влада Кантона 10 прогласила 18. новембар нерадним даном и празником, а то је дан Херцег Босне. Шта рећи? Наводно су српски и бошњачки посланици прегласани, али не вјерујем да су нешто урадили. Ово је чисто кршење Устава БиХ.

INTRVIEW.BA: Има ли икаквог економског напретка у вашој општини? Доста је партија ове године обећавало помаке у том погледу.

САБЉИЋ: Ту се Дрвар заиста може похвалити  фантастичним резултатима. Рецимо, дође начелник исте политичке опције и отјера све оне који нису његови истомишљеници те прими нове. Тако да је у Дрвару нарочито пред изборе повећан број запослених, али не у производном погону нити у нечему од чега би народ требао да живи, већ ови што лијепе плакате добијају мјеста чувара па неки опљачкани објекат чува по њих десетеро. Повећава се број измишљених радних мјеста, а инспекције ту не раде ништа. У Дрвару ми још живимо од онога што нисмо садили, живимо од онога што нисмо градили. У буџету не постоји развојна компонента.

INTRVIEW.BA: Хоћете рећи да се живи од онога што је оставио Тито?

САБЉИЋ: Па, нормално. Они не могу ни окречити оно што је Тито направио. Министарство здравства нам служи за оболијевање здравства, министарство шумарства само за сјечу шуме, министарство привреде да продамо оно што је остало.

INTRVIEW.BA: Одакле црпите инспирацију и енергију за све што радите?

САБЉИЋ: Знате шта, ја имам два велика сина и два унука. Мени никако није јасно да моја дјеца могу да живе и гледају ово овако без критике. Моје дјетињство је било далеко садржајније и интересантније од дјетињства мојих унука. Можда је то инспирација. И на крају, не могу да схватим да нечији глас вриједи свега 20 или 50 КМ.