Оштрељ. На 1040 метара над морем и на самој је међи општина Босански Петровац и Дрвар. Прије рата овдје је живјело педесетак становника. Данас овдје живи само – Јелена Срна. Сама. Докторица Јелена Срна након двадесетак година боравка у Аустралији, вратила се на родни Оштрељ. На огњиште. У Скривену луку мира и спокоја.– Прошле године сам открила да прве птичице почну да пјевају око петнаест до пет. Када је небо ведро, ту су и мјесец и звијезде, а борова и листопадна шума мирише. Ма нема љепше дестинације. Јесен је заиста прелијепа на Оштрељу. Урадила сам неколико колажа са фотографијама јесени на Оштрељу. Те нијансе боја када се уклапају, од најњеженијих преко жућкастих, браонкастих и црвенкастих са боровима и смреком, застане Вам дах.
Присјећа се Јелена како се некада живјело на Оштрељу. Редовно долазила на зимовање и љетовање код баке. Каже, та времена се на жалост, неће вратити.
Ми смо се из Босне преселили за Србију када сам имала четири године. Зато ми је остао екавски. Овдје је било предивно. Овдје је било толико породица. Овдје је био активан живот. Овдје је било спорта, музике, разоноде. Сјећам се и жељезничке станице. Сјећам се и ћире. Радила сам прије неке три године са амбасадором БиХ у Канбери Дамиром Арнаутом, да се жељезничка станица реновира и претвори у културно-рекреативни центар!
Радила је вриједно Јелена на обнови окућнице. На обнови имања. Није било нимало лако, али је успјела у намјери. И поносна је на то. Каже, да би многи могли слиједиит њен примјер само да се мало потруде.
И чувени ресторан Код Кове је прорадио. Живот би се овдје могао и вратити. Видј
есмо и галерију у кутку скривеном. У тој оази мира и спокоја. У оази природне љепоте, и несагледивих потенцијала. Обиђосмо на крају и чувену пролетерку, која одолијева и зубу времена и несавјесним посјетиоцима.
Нема коментара:
Постави коментар