У МУП-у Републике Српске потврдили су да су од 1996. до 2010. поднијели десет извјештаја против припадника хрватске војске за ратне злочине над српским цивилима на подручју западнокрајишких општина.Да ли хапшење десет припадника ХВО-а у Орашју мијења карактер рата у БиХ? Командни ланац води до Хрватске војске. Неки од осумњичених разочарани су зашто нису на вријеме добили сигнал да ће бити ухапшени, тврде да су били под директном командом Хрватске. То их свакако не амнестира од командне одговорности и злочина који су почињени у Посавини.МУП РС правосуђу БиХ упутио је бројне извјештаје о злочинима које су регуларне хрватске снаге починиле на подручју БиХ. У њима су и пријаве против хрватских генерала, међу којима и против Анте Готовине и актуелног хрватског министра одбране Дамира Крстичевића.
"МУП је од 1996. до 2010. поднио 10 извјештаја за ратне злочине над цивилима на подручју Мркоњић Града, Шипова,Рибника, Језера", рекле је Мирна Миљановић, портпарол МУП-а РС.
Случај Орашје само је почетак, због чега је Хрватска, као никад до сада, дигла свој глас доводећи у везу хапшење официра и војника ХВО-а са угрожавањем виталног националног интереса хрватског корпуса у БиХ. То није било неочекивано, ако је познато да је прошле године хрватска Влада забранила тужиоцима из БиХ приступ архиви и документима о ХВО-у Посавина.
Међутим,чини се да јасно открива зашто се од почетка новембра Хрватска дигла на ноге, плашећи се покретања и осталих истрага.Документација до које су тужиоци дошли 2014. водила је до командне одговорности за злочине у Посавини, припадника Хрватске војске, па је чини се то био разлог зашто су годину дана послије ставили ембарго на архиву. О умијешаности оружаних снага Хрватске, свједоче неки њени пуковници, али и припадници ХВО-а.
На питање да ли је свим акцијама које је извео ХВО на подручју Орашја директно командовао, пензионисани пуковник Хрватске војске Винко Штефанек одговорио је: "Тачно".
Ово ХВО не амнестира од одговорности за злочине, али много говори о улози Хрватске војске у рату у БиХ. Хапшења су кренула, али чини се сувише касно, сматра предсједник Републике Српске Милорад Додик, који тврди да је Тужилаштво БиХ под политичким притиском.
"То говори о томе колико смо годинама уназад били у праву када смо тражили да се злочини над Србима процесуирају", рекао је Додик.
У Тужилаштву БиХ од 2006. постоји предмет који садржи ова, али и друга свједочења о злочинима над српским цивилима у Орашју и цијелој Посавини. Међутим, истрага је мировала док надлежни тужилац није добио дозволу за улазак у Архив Хрватске
Нема коментара:
Постави коментар