Управо је због тог и скренуо пажњу на себе родни град пјесника Скендера Куленовића и Ахмета Хромаџића те сликара Јована Бијелића и Мерсада Бербера.
Босански Петровац је смјештен у западном дијелу Босне и Херцеговине, између планина Осјеченице, Клековаче и Грмеча, на надморској висини од 669 метара. Чине га просторне цјелине Петровачког и Бравског поља, гдје се смјестио градски дио, Врточко-Крњеушко, Бјелајско и Медено поље, у којима су 32 насеља. Налази се на раскрсници путева Бихаћ - Јајце - Книн.
Још од Илирског доба
Након потписивања Дејтонског мировног уговора 1995. године, одвојени су југоисточни дијелови и од њих је формирана општина Петровац-Дринић, која је ушла у састав Република Српска.
Први пут се, према историјским документима, спомиње 1834. године, као Санкти Петри Еодем, а археолошка истраживања упућују на насељеност још у Илирско доба, нарочито у Римско, о чему говоре остаци насеља на 34 локације. Ту је и средњовјековна архитектура те и данас сачувани стари град Бјелај и Колунић.
У њему су исписане најсвјетлије странице Народноослободилачке борбе у Другом свјетском рату. Извршена је смотра најпознатијих партизанских-пролетерских јединица, одржана је Прва земаљска конференција Антифашистичког вијећа жена и Први конгрес љекара. Са Меденог поља полетјели су први авиони Народноослободилачке војске Југославије. Босански Петровац је дао 22 народна хероја.
Није га мимоишао ни посљедњи рат. Претрпио је разарања и оштећења међутим, од 1996. године невиђеном енергијом кренуло се у обнову живота и повјерења.
Углавном избјегли и протјерани становници су се вратили. Од око 12.000 Срба, вратила се половина, а од око 3.000 Бошњака вратило се њих око 2.000.
Обновљени су стамбени и друштвени објекти, обновљене су све џамије и граду је враћен симбол - Саборна црква светих апостола Петра и Павла, сједиште Епархије бихаћко-петровачке Српске православне цркве.
Нова радна мјеста
Данас овдје живот равноправно дијеле сва три народа. Узроци и посљедице за све исти - незапосленост младих, мале пензије старијих, одлазак у друге земље. Народ, међутим, поново гради добре међусобне односе и солидарност.
Петровчани кажу да људи и даље тешко живе, али је напредак очигледан, посебно у протекле три године - што је и прекретница у граду који је готово био на издисају.
"Реконструисано је и изграђено око 150 километара путева, обновљена је водоводна мрежа, изграђене су куће за социјално угрожене, нова јавна расвјета, изграђен је канализациони систем за пречишћавање отпадних вода у оквиру ЊАТ-система, један од највећих пројеката, чија је вриједност пет милиона евра. Завршени су пословна зона Горинчани и трговачки центар Бинго са 40 запослених, ускоро ће кренути производња у текстилном погону Алма Рас, гдје ће бити упослено 80 радника...", говори први човјек Босанског Петровца Златко Хујић.
Највише се очекује од развоја пољопривреде, односно производње млијека и меса, за што овај крај има ресурсе. Компанија "Арифагић-Инвестмент" гради у мјесном повратничком подручју Крњеуша творницу сточне концентриране хране у некадашњој (а у приватизацији упропаштеној) дрвној индустрији и фарму норвешког црвеног говечета, гдје ће посао добити најмање 100 повратника и неколико пута више у кооперацији.
Лан и хељда за Европу
"Улагања су већ премашила милион и по евра, а достићи ће и двоструки износ када све реализујеамо. План је даље ширење на остала мјесна подручја, на цијело Петровачко и Бјелајско поље", говори Јусуф Арифагић, директор ове компаније.
Ово је подручје посебно за производњу лана и хељде.
"Лан је љековита биљка, његово уље је веома тражено и овдје нам се отварају велике перспективе", каже Миодраг Латиновић, пионир у овом послу, који уље лана пласира на европско тржиште.
Невсад Рамић из општинске Службе за развој пољопривреде подсјећа да је локална стратегија развоја производњу лана и хељде ставила у фокус и сваки је дан све више произвођача.
Ова локална заједница је међу богатијима када је ријеч о шумским ресурсима, због чега је пријератни развој и базиран на дрво-прерађивачкој индустрији. Међутим, због шума, односно расподјеле добити од експлоатације, Општина је покренула апелацију и добила пресуду Уставног суда ентитета Федерација Босне и Херцеговине као локална заједница која је била ускраћена за та права.
"До сада смо од те расподјеле једва добијали 200.000 евра, иако би по закону требали добијати неколико пута више. Примјена новог закона омогућит ће да добијамо оно што нам припада, а то ће нам бити довољно за нови развој", каже начелник Хуљић.
Нема коментара:
Постави коментар