Налазим се на око 1.000 метара надморске висине у прелијепом Гламочу, гдје је Бог био издашан и дао предивну природу и оно што ја увијек истичем, гдје људи нису баш најиздашнији”Радован Марковић
За неколико медија, начелник Гламоча Радован Марковић је већ давао интервјуе. Када погледате биографију, изјаве, склопите све што је Марковић рекао за многе медије, имате цјелокупну слику коју би испричао и да смо успоставили контакт. Једно сигурно стоји у читавој причи, а то је да је Гламоч у ужасно лошем положају.
За друге медије, Радован Марковић каже, отворено и сумирајући досадашњи свој ангажман. Да ли је тако, ви донесите суд.
"Већ други мандат сам начелник општине и до сада сам, покушавајући бити дипломата, увијек се похвално изражавао и нисам успијевао скренути пажњу на проблеме општине Гламоч. На некој прошлој сеанси, на потписивању споразума о изградњи кућа повратницима, проговорио сам онако народским језиком шта значе ти програми, па ћу и данас задржати тај стил.
Налазим се на око 1.000 метара надморске висине у прелијепом Гламочу, гдје је Бог био издашан и дао предивну природу и оно што ја увијек истичем, гдје људи нису баш најиздашнији. Помало су нас заборавили. Овдје многе ствари нису ријешене".
Навео је да и данашњи програм електрификације, у оквиру којег је општини Гламоч припао износ од 39.000 КМ, за онога ко се бави бројкама, све говори.
"Говори се о потреби средстава из 2012. и 2013. године, гдје се ми у 2016. састајемо да планирамо како ћемо та средства користити у 2017. То је Босна. То је наша збиља", навео је Марковић.
Истакао је да општина Гламоч има шест регистрованих села која још немају електричну енергију.
"Давне 2008, када сам ја у првом мандату сједао овдје, направили смо списак свих електро објеката који нису обухваћени обновом, направили приоритет за те објекте и нешто се радило до 2012. године. Тада је почела и рецесија. И у данашњем споразуму о електрификацији говори се тек сада о утрошку средстава из 2012. у ове намјене. Неколико села ће бити обухваћено овим данас потписаним споразумом, надам се да ће бити, али она сума која је за овај пројекат, а ради се о далеководу дугом 12 километара са три нисконапонске мреже и са неким лаичким предрачуном пројекту вриједном око милион марака. С друге стране, средства издвојена у овој години износе 39.000 КМ", рекао је Марковић.
"Данашње присуство представника електро предузећа Електропривреде ХЗХБ упућује на то да ће они ући са некаквим средствима у финансирању ових пројеката, што опет отвара наду да ће са те стране моћи и бити. Они имају довољно средстава и могу бити финансијери, јер се ови објекти и предају њима на крају, да буду њихова основна средства у кориштењу и дистрибуцији електричне енергије", рекао је Марковић. "Како ми то у овим малим насељима волимо рећи: тражење хљеба без мотике. Значи, сви млади парови, сви млади људи мисле да их чека негдје у Загребу, Београду, Сарајеву некакав живот који само чека на њих. Када стигну тамо, онда су сљедеће дестинације Канада, Америка, Њемачка. Гдје год дођете на свијету морате радити, морате се ставити у неки постојећи оквир како бисте функционисали. Овдје има доста оквира, има доста потенцијала, има 50.000 хектара шуме, има 30.000 хектара пољопривредног земљишта. Има довољно ресурса за онога ко се зна организовати да се може живјети. Нигдје нећете наћи, ни у Њемачкој, неко оре њиву, неко сије њиву, тако исто у Канади и Америци, никога од ове овдашње популације да чека некакав објешени колач негдје. Младост је младост. Жеља за одласком. Оно што ја замјерам нашој држави, што она не подузима енергичније мјере, што не води озбиљну политику стимулације попуалције да остаје на овим просторима", рекао је Марковић.
"Сјео сам овдје 2008. и наслиједио дуг који је толерисан неким претходним начелницима, неким другим политичким оквирима, а онда се од времена мог доласка овдје буџет три пута повећао, међутим мене су притисли са тим обавезама насталим у неком ранијем периоду, блокирали ми рачуне и то је један од најбољих начина да све људе отјерате одавде. Ова општина од посљедњих 16 мјесеци, 13 мјесци је блокирана, људи незадовољни не може им се помоћи, социјални случајеви препуштени улици. Ја као начелник изложен свима њима немам одговора на сва та питања. Ту је мјесто државе да изнађе механизам. Ја имам рјешење и за то, оно је банковни кредит и продужење ове агоније коју нам траже да се ријеши у осам дана на десет година са некаквих пар процената камате", поручио је Марковић. Када је прије пар година утопистички по Гламочким Пољу прекопавано и бушено да се пронађе нафта, када је Влатко Зрилић мазао очи народу кантона о рудним подухватима са Бокситом у Дрвару и нафтом у Гламочу, Радован је био одмјеренији и рекао је поводом тога ово:
"Ми имамо своју нафту, а она која се види голим очима, а то је шума - 55.000 хектара. Но, од ње Гламоч нема готово никакве користи. Шумом се управља изван ове општине, запошљавање у области шумарства се врши изван ове општине и оно што је општина успјела да се избори то је да се добија накнада за посјечену дрвну масу од осам посто од цијене кубика".Говори се о некој нафтној мрљи или флеки која се протеже на подручју од Гламоча до Невесиња, на великој дубини. Поставља се дилема о исплативости и неисплативости. То је онда слично као размишљање о добитку на лоту: неки се надају бит ће нафте, а неки причају да ће се она бушити укосо па да ће и та корист као и све од природних богатстава отићи према другим локалитетима, према другим локалним заједницама", нагласио је Марковић.
Једно је сигурно, закључићемо ми, док не дође “црно злато” у Гламоч, неко не открије златну жилу или док се не деси некакви мање и позитивније чудо, Гламоч ће бити слијепо цријево на граници Крајине и Херцеговине, а сваки подухват иког, ко би могао помоћи људима, не политичарима, добро дошао је за обичан и простодушан свијет Гламоча који нема гдј
е да оде
Нема коментара:
Постави коментар