На тачку оптужнице која га терети за премлаћивање Милана Марића, оптужени Зденко Андабак је рекао да овај човек и даље живи у Ливну и да му није јасно зашто Тужилаштво није узело изјаву од њега.Свједочећи у своју корист, оптужени Зденко Андабак је негирао наводе оптужнице Тужилаштва БиХ који га терете по командној и личној одговорности за затварање, мучење, убиства и друга нечовјечна дјела почињена 1992. године над српским становништвом у Ливну.
Андабак је казао да је у априлу 1992. године, након што се вратио из Загреба, ангажован у Ливањској бригади. За команданта чете Војне полиције Хрватског вијећа одбране (ХВО) именован је 12. маја 1992., а почетком јула исте године постаје помоћник начелника Управе Војне полиције за Оперативну групу Сјеверозападна Херцеговина. На тој функцији, како је рекао, остаје до краја октобра.
Када је командовао четом Војне полиције, према Андабаку, задаци су им били контрола уласка и изласка са линије, спрјечавање кривичних дјела од стране војника и друго.
"Одговарао сам команданту бригаде или његовом помоћнику за безбједност. Подносио сам извештај путем СИС-а (Сигурносно-информативна служба), а такође смо сарађивали и са Војном полицијом. (...) Војна полиција није приводила особе српске националности у Ливну, него СИС ", изјавио је андабак.
Он је навео да се знало дешавати да патрола Војне полиције по налогу војне безбедности приведе неку особу.
"У периоду док сам био командант, приведене су само дви особе српске националности на захтјев СИС-а. (...) Ја сам све укупно у Ливну у чети Војне полиције командовао неких 26 или 27 дана, јер сам са једним водом провео двадесетак дана у Бугојну ", казао је оптужени.
Андабак је рекао да је по именовању на мјесто помоћника начелника Управе Војне полиције за Оперативну групу Сјеверозападна Херцеговина често боравио на терену. Два пута у седмом мјесецу је боравио у Стоцу, једанпут у Јабланици, а одлазио је у Загреб неколико пута у јулу и августу.
Према оптужници од маја до јула 1992. андабак је био командант Војне полиције ХВО-а за Оперативну зону Сјеверозападна Херцеговина, односно командир Војне полиције ХВО-а у Ливну - бојне Војне полиције.
У јулу 1992. године, како стоји у оптужници, андабак је био командант Друге бојне Војне полиције ХВО-а за Оперативну зону Сјеверозападна Херцеговина.
Андабак је негирао тачке оптужнице које га као команданта чете Војне полиције терете по командној одговорности за привођење 300 Срба у школу "Иван Горан Ковачић" у Ливну, од којих су неки мучени и убијени.
Казао је да је на дан велике рације српских популације био у Загребу, те да му је касније начелник криминалистичке службе ... Мухамед Ибрахимовић рекао за привођења због тражења недозвољеног оружја.
"Мене нису извјештавали о броју затвореника, истражним радњама, условима ...", казао је он.Оптужени се осврнуо на исказ свједока Пере Јовића, наводећи да је на главној расправи рекао да је раније погрјешио и да оптужени нема везе са његовим мучењем. Андабак тврди да му није познато ни шта је било с Ненадом Покрајцем, те да није мучио Веселина Радета.
"Оптужница је широка. Оно што ја тврдим јесте да тада нисам био надређен војним полицајцима, јер сам био помоћник начелника ", посвједочио је андабак.
Према њему, Тужилаштво БиХ није доказало ни пет тачака оптужнице које га терете за лично учествовање, а међу којима је премлаћивање Дејана Лаганина заједно са Муамиром Јашаревићем.
"То је чиста неистина. Једном сам га водио да посјети мајку из људских разлога. То је све, спреман сам на полиграф. Жао ми је што је Тужилаштво потпало под његове тврдње и није испитало наводе ", казао је андабак.
Оптужени је негирао да има везе са одвођењем такозваних "12 ћелаваца" и Милуна Баји, који су касније пронађени у јами код Ливна.
На тачку оптужнице која га терети за премлаћивање Милана Марића он је рекао да овај човек и даље живи у Ливну и да му није јасно зашто Тужилаштво није узело изјаву од њега.
Андабак је оптужен заједно с Муамиром Јашаревићем и Сеадом Велагића, који су били његов замјеник односно припадник криминалистичке службе.
"Није тачно да је Јашаревић био мој замјеник. Дошао је са мном из Загреба заједно са још седам момака, и кад сам постао помоћник начелника, повукао сам их са собом ", казао је оптужени, негиравши да је чуо да је Јашеревић починио неко лоше дјело.
Додао је да је ишао с њим на терен у Бугојно, Јабланицу и Загреб. За Сеада Велагића је рекао да га је виђао на обуци у Љубушком.
Оптужени је казао да жели да се сазна истина о свему, да је частан и ходати уздигнутог чела.
Суђење се наставља 25. јануара
Андабак је казао да је у априлу 1992. године, након што се вратио из Загреба, ангажован у Ливањској бригади. За команданта чете Војне полиције Хрватског вијећа одбране (ХВО) именован је 12. маја 1992., а почетком јула исте године постаје помоћник начелника Управе Војне полиције за Оперативну групу Сјеверозападна Херцеговина. На тој функцији, како је рекао, остаје до краја октобра.
Када је командовао четом Војне полиције, према Андабаку, задаци су им били контрола уласка и изласка са линије, спрјечавање кривичних дјела од стране војника и друго.
"Одговарао сам команданту бригаде или његовом помоћнику за безбједност. Подносио сам извештај путем СИС-а (Сигурносно-информативна служба), а такође смо сарађивали и са Војном полицијом. (...) Војна полиција није приводила особе српске националности у Ливну, него СИС ", изјавио је андабак.
Он је навео да се знало дешавати да патрола Војне полиције по налогу војне безбедности приведе неку особу.
"У периоду док сам био командант, приведене су само дви особе српске националности на захтјев СИС-а. (...) Ја сам све укупно у Ливну у чети Војне полиције командовао неких 26 или 27 дана, јер сам са једним водом провео двадесетак дана у Бугојну ", казао је оптужени.
Андабак је рекао да је по именовању на мјесто помоћника начелника Управе Војне полиције за Оперативну групу Сјеверозападна Херцеговина често боравио на терену. Два пута у седмом мјесецу је боравио у Стоцу, једанпут у Јабланици, а одлазио је у Загреб неколико пута у јулу и августу.
Према оптужници од маја до јула 1992. андабак је био командант Војне полиције ХВО-а за Оперативну зону Сјеверозападна Херцеговина, односно командир Војне полиције ХВО-а у Ливну - бојне Војне полиције.
У јулу 1992. године, како стоји у оптужници, андабак је био командант Друге бојне Војне полиције ХВО-а за Оперативну зону Сјеверозападна Херцеговина.
Андабак је негирао тачке оптужнице које га као команданта чете Војне полиције терете по командној одговорности за привођење 300 Срба у школу "Иван Горан Ковачић" у Ливну, од којих су неки мучени и убијени.
Казао је да је на дан велике рације српских популације био у Загребу, те да му је касније начелник криминалистичке службе ... Мухамед Ибрахимовић рекао за привођења због тражења недозвољеног оружја.
"Мене нису извјештавали о броју затвореника, истражним радњама, условима ...", казао је он.Оптужени се осврнуо на исказ свједока Пере Јовића, наводећи да је на главној расправи рекао да је раније погрјешио и да оптужени нема везе са његовим мучењем. Андабак тврди да му није познато ни шта је било с Ненадом Покрајцем, те да није мучио Веселина Радета.
"Оптужница је широка. Оно што ја тврдим јесте да тада нисам био надређен војним полицајцима, јер сам био помоћник начелника ", посвједочио је андабак.
Према њему, Тужилаштво БиХ није доказало ни пет тачака оптужнице које га терете за лично учествовање, а међу којима је премлаћивање Дејана Лаганина заједно са Муамиром Јашаревићем.
"То је чиста неистина. Једном сам га водио да посјети мајку из људских разлога. То је све, спреман сам на полиграф. Жао ми је што је Тужилаштво потпало под његове тврдње и није испитало наводе ", казао је андабак.
Оптужени је негирао да има везе са одвођењем такозваних "12 ћелаваца" и Милуна Баји, који су касније пронађени у јами код Ливна.
На тачку оптужнице која га терети за премлаћивање Милана Марића он је рекао да овај човек и даље живи у Ливну и да му није јасно зашто Тужилаштво није узело изјаву од њега.
Андабак је оптужен заједно с Муамиром Јашаревићем и Сеадом Велагића, који су били његов замјеник односно припадник криминалистичке службе.
"Није тачно да је Јашаревић био мој замјеник. Дошао је са мном из Загреба заједно са још седам момака, и кад сам постао помоћник начелника, повукао сам их са собом ", казао је оптужени, негиравши да је чуо да је Јашеревић починио неко лоше дјело.
Додао је да је ишао с њим на терен у Бугојно, Јабланицу и Загреб. За Сеада Велагића је рекао да га је виђао на обуци у Љубушком.
Оптужени је казао да жели да се сазна истина о свему, да је частан и ходати уздигнутог чела.
Суђење се наставља 25. јануара
Нема коментара:
Постави коментар