Удружење грађана "Рурални развој" је наставило са промоцијом "Петровачког сирца" и "Петровачке басе" наступајући 17.10.2015. на четрнаестим "Данима Дрварске дрењине" и 24.10.2015. на шестим "Данима Гламочког кромпира". Промоција Босанско Петровачког гастрономског бренда је остварила успјехе на маркетиншком и трговачком пољу, изазвала медијску пажњу и проширила мрежу партнера и пословних веза, те можемо наступ оцјенити као вишеструко успјешан.
Посебно је значајно учвршћивање веза са пријатељима из Дрвара и Гламоча са аспекта регионалног повезивања и могућности заједничких наступа у земљи и иностранству превазилазећи локалпатриотски баријере које су често у прошлости биле кочничари сарадње и развоја. Промоција Босанско Петровачког сирца и басе се одвија у оквиру имплементације пројекта "Традицијом у будућност", који се реализује уз помоћ амбасаде САД, те партнерских општина Босански Петровац и Петровац -Дринић, те Националног парка "Уна" Бихаћ и Регионалног Развојног Сервиса из Дрвара, а обухвата сегменте удруживања, стандардизације, заједничког тржишног наступа и припреме документације за заштиту географског порјекла.
У контактима са организаторима из Дрвара могли смо сазнати њихове напоре за успостављање сарадње са партнерима сличних ресурса из Аустрије и Финске, те привлачења инвеститора у циљу валоризације расположивих ресурса. Они виде Дрвар као веома значајну сировинску базу коју би пласирали на захтјевно Европско тржиште уз помоћ својих изграђених тржишних канала, те сертифициране и контролисане производње. Остаје нам да видимо шта ће то значити за мале Дрварске произвођаче који се углавном сами сналазе у суровом неолибералној капиталистичкој економији . Углавном, ово је била убједљиво најбоље организована "Дрењијада", а организатори догодине планирају проширење манифестације на три дана уз три сцене и обогаћење активности. Надамо се да ће задржати овогодишњи термин и да неће са двадесетак дана ранијим термином бити исполитизована у изборној години.
С друге стране, Гламочаци су изградили јасну и препознатљиву робну марку "Гламочког кромпира", искористили издашност подручја и пронашли рецепт за егзистенцију. Бројна пољопривредна газдинства остварују основне или додатне приходе кроз производњу и пласман Гламочког кромпира. Проблем је што производња није планирана, контролисана и заштићена, те пружа шансу мешетарима и накупцима да узму свој дио колача. Општинске власти раде на проналажењу инвеститора који би покренуо прераду кромпира, по угледу на предратну "Гламу", и пружио сигурност у откупу и запошљавању. Шта би то значило за мала пољопривредна газдинства, која се доста успјешно сналазе на тржишту, да ли би та откупна цјена могла достизати садашњих 70 до 80 пф / кг, да ли би се задржала аутохтоност ???
Имајући у виду све наведено можда би се требало поразмислити, наравно на адекватним нивоима власти, о оправданости формирања регионалних агро центара ???
Нема коментара:
Постави коментар