Полигон Барбара и даље трн у оку Гламочана

Близу 200 гламочких повратника је у последњих 15-так година покренуло судске спорове због лоцирања полигона Барбара на њиховом земљишту или у близини њихових насеља што онемогућава њихово сигурно коришћење и несметан повратак.Коришћењем тог земљишта за потребе полигона није им се омогућила компензација земљишта сопствено, које је поклопио полигон неки чак не могу ни видјети а камо ли користити.

Мирко Радоја из Петровог Врела је један од Гламочана којему је, како каже, Барбара "привремено заузела" на двије парцеле око 50 дунума земље:

- Ту се уништавају експлозивна средства. Ко им је одобрио коришћење приватних парцела не знам, али од 2.000 године ту немамо приступа, нити нам ико исплаћује било какво обештећење. Подигао сам тужбу за повраћај земљишта прије дви године и то је сад на суду каже Радоја показујући папире.

Он није остао само без земљишта већ и без посла у Комуналном, па је и њих тужио а у међувремену доживио инфаркт.

- Дугује ли грађанин држави бренд све ће она учинити да је наплати, али кад је држава дужна грађанину у земљишту, новцу, послу ... све ће учинити да га не обештети, додаје Радоје.

Војска ипак није на полигон ушла наслепо и без било каквих папира. Њено ступање у посед над наведеним земљиштем је омогућено Одлуком о изградњи полигона у Гламочу од 14. маја 1998. године и Рјешењем Владе ФБиХ од 6. октобра 1998.године посредством тадашњег Министарства одбране ФБиХ, али предвиђена еспропријација није урађена, нити су сви сви власници земљишта обештећени, посебно не они који нису ни тужили.

Одлуком Дома за људска права БиХ из 1999. године 10 власника је обештећено са по 5.000 КМ што је Влада ФБиХ и извршила, а наложено јој је да обезбеди и средства за експропријацију земљишта и некретнина или компензује штете што до сада многима није учињено и судски спорови су у току од којих је један и Радојин.Тужбама власници земљишта на којем је полигон био, или је и сада, потражују преко 500 милиона КМ на име накнаде за земљиште и објекте на њему.

- Нејасна су мапе полигона. Никад локална власт није званично и адекватном папирологијом упозната са границама полигона нити са начином како је земљиште узимано од људи и општине у ту сврху. Постојање полигона је препрека масовнијем повратку Гламочана јер им је многима узурпирано земљиште. Истина, данас је полигон сужен у односу на раније простирање и износи 60-100 хектара, али због уништавања великих количина НУС и муниције контаминација је неминовна, како околине тако и људи и животиња, а ми настојимо да живе од пољопривреде.Власници земљишта под полигоном никада нису званично развлаштетни, тврди помоћник гламочког начелника за Цивилну заштиту Халил Диздар.

Међутим, гамаспектрометријски мерења више узорака земљишта узетих са различитих позиција полигона које је испитивао бањалучки Институт за јавно здравство прошле године су показала да земљиште на полигону Барбара није контаминирано ништа више од испитиваних невојних земљишта у Сарајеву, Ливну, Мостару, Бихаћу, Тузли, Јајцу, Градачцу, Санском Мосту, Стоцу и Зеници, а која је вршио Завод за јавно здравство ФБиХ-Центар за заштиту од зрачења.

Диздареве речи, ипак, потврђује начелник општине Радован Марковић:

- Министарство одбране БиХ има са општином Гламоч потписан Меморандум о коришћењу земљишта за полигон, али то земљишно књишки, нити геодетски, није одрађено, људи нису обештећени, па ни сама општина, којој су само у 2012.години дозначили 500.000 КМ и то је све , уместо да годишње у наш буџет пристиже на име коришћења полигона одговарајући износ. Ми смо међу првима ушли у програм дигитализације али је све стало јер је стање око земљишта несређено захваљујући и Барбари, али и неким појединцима који су поклопили општинско земљиште, од којих су ме неки и тужили јер желим земљиште довести у ред и дати првенствено Гламочанима и пољопривредницима на коришћење, каже начелник општине Радован Марковић.