Сјећате ли се првих послијератних година? Порушених објеката и расељеног становништва које покушава да се врати на своја огњишта? И данас, 22 године послије, на западу Босне и Херцеговине слика је иста. Ово је прича о Босанском Грахову.Најсвјетлија тачка Босанског Грахова је Дјечји центар “Гнијездо" испред кога близу 40 основаца сваки дан послије наставе чека комби који их развози кућама. Већина њих овдје се први пут срела са компјутером.
На питање шта би радила да није овог центра у Грахову Милијана Курилић, васпитачица каже да заиста не зна.
-Нема ништа, ни фирми нити било шта друго гдје би могао човјек да ради – каже она.
Овај град између Динаре и Шатора изгледа као да је рат јуче стао. Згаришта, порушене и попаљене куће и зграде и данас свједоче о "Олуји 95".
Немају Дом здравља, ватрогасну станицу, вртић. Гинекеолошки прегледи женама Босанског Грахова су недостижни. Већина их нема здравствено осигурање плус путни трошак до Дрвара, за то немају новца.
Долазак гинеколога сваке друге године уз помоћ донација успјевају обезбедити у Удружењу Граховљанки.
-Од 100 прегледаних жена, свака десет жена је имало инвазивне карциноме који захтјевају хитне операције и нажалост двије жене су преминуле - открива Данка Зелић, предсједница Удружења жена Босанског Грахова.
Граховљаци су крајем 2015. референдумом смјенили начелника СНСД-овца Уроша Макића. Функцију је преузео Душко Радун.
Затекао је дуг од 3,5 милиона марака, што је дупло већи од буџета општине.
Овдје нема улагања од Владе Кантона 10 или Федерације БиХ. Као Срби повратници немају помоћ ни од власти из РС.
-Да ли због моје побједе и тога што долазим из СНС-а ми у прошлој години нисмо добили никакву помоћ од Владе РС. Раније је тога било у некој мањој мјери. Задњи пројекат је био 60.000 КМ за електромрежу у селу Стожишта. Ми у прошлој 2016. години нисмо добили ниједну једину марку помоћи од власти РС- каже начелник Босанског Грахова.
Радун је дао под закуп земљиште Ливањског поља, увећана је и шумска такса па је умањио дуг према радницима у администрацији, искорјенио је одавање алкохолу у згради општине и направио лед расвјету.
Догађај године био је отварање прве пекаре након рата. Такође 2016. отворена је и прва апотека, а до тада су становници Босанског Грахова по лјекове морали ићи 30 километара до Дрвара.
Ове године су први пут имали јелку, окићен град и подјелу пакетића за празнике. И у овим тешким животним условима Граховљаци кажу није све тако црно. На 2.500 становника имају више од 180 дј
еце, а прошле године у општину су се доселила и три млада брачна пара.
На питање шта би радила да није овог центра у Грахову Милијана Курилић, васпитачица каже да заиста не зна.
-Нема ништа, ни фирми нити било шта друго гдје би могао човјек да ради – каже она.
Овај град између Динаре и Шатора изгледа као да је рат јуче стао. Згаришта, порушене и попаљене куће и зграде и данас свједоче о "Олуји 95".
Немају Дом здравља, ватрогасну станицу, вртић. Гинекеолошки прегледи женама Босанског Грахова су недостижни. Већина их нема здравствено осигурање плус путни трошак до Дрвара, за то немају новца.
Долазак гинеколога сваке друге године уз помоћ донација успјевају обезбедити у Удружењу Граховљанки.
-Од 100 прегледаних жена, свака десет жена је имало инвазивне карциноме који захтјевају хитне операције и нажалост двије жене су преминуле - открива Данка Зелић, предсједница Удружења жена Босанског Грахова.
Граховљаци су крајем 2015. референдумом смјенили начелника СНСД-овца Уроша Макића. Функцију је преузео Душко Радун.
Затекао је дуг од 3,5 милиона марака, што је дупло већи од буџета општине.
Овдје нема улагања од Владе Кантона 10 или Федерације БиХ. Као Срби повратници немају помоћ ни од власти из РС.
-Да ли због моје побједе и тога што долазим из СНС-а ми у прошлој години нисмо добили никакву помоћ од Владе РС. Раније је тога било у некој мањој мјери. Задњи пројекат је био 60.000 КМ за електромрежу у селу Стожишта. Ми у прошлој 2016. години нисмо добили ниједну једину марку помоћи од власти РС- каже начелник Босанског Грахова.
Радун је дао под закуп земљиште Ливањског поља, увећана је и шумска такса па је умањио дуг према радницима у администрацији, искорјенио је одавање алкохолу у згради општине и направио лед расвјету.
Догађај године био је отварање прве пекаре након рата. Такође 2016. отворена је и прва апотека, а до тада су становници Босанског Грахова по лјекове морали ићи 30 километара до Дрвара.
Ове године су први пут имали јелку, окићен град и подјелу пакетића за празнике. И у овим тешким животним условима Граховљаци кажу није све тако црно. На 2.500 становника имају више од 180 дј
еце, а прошле године у општину су се доселила и три млада брачна пара.
Нема коментара:
Постави коментар