Поново се отима земљиште манастира Рмањ

Настављају се насртаји на имовину Српске православне цркве на подручју Федерације Босне и Херцеговине. До посљедњег рата манастир Рмањ припадао је Општини Дрвар, након чега је заједно са 13 српских села, припојен општини Бихаћ. По грунтовним књигама, манастир Рмањ до 1952. године посједовао је нешто више од 30 дунума земље.

У управи манастира Рмањ тврде да је спор почео оног момента када је фирма „РИЗ – Крајина“ тражила сагласност манастира да легализује нелегално подигнуту управну зграду. Манастир није дао сагласност, те је почео судски спор, чијом је пресудом манастир остао без додатна 842 квадрата. За даљњу правну борбу манастир Рмањ нема средстава.

"Ми једино што можемо је да чекамо помоћ од српског народа из Републике Српске, односно Владе Републике Српске и свих правних субјеката који нам могу помоћи", каже архимандрит Серафим.

Документи некадашње Аустро-угарске, до којих је дошла управа манастира, неспорно потврђују да је имање манастира обухватало сав простор данашњег рибогојилишта. Оно што није одузела национализација, довршила је приватизација. Судска одлука потврђује да право и правда често не иду једно с другим, а оваквих случајева на подручју Епархије бихаћко-петровачке има још.

"Цркви је на овом простору одузета имовина и то се односи не само на земљишне посједе, него и на велики број зграда. Дакле, није у питању само манастир Рмањ, него и Бихаћ и Босанска Крупа", каже епископ бихаћко-петровачки Атаниасије.

Република Српска мора помоћи правну одбрану манастира Рмањ, истиче Драган Давидовић, директор Секретаријата за вјере у Влади Српске, истичући да је на дјелу правно насиље.

"Овдје се, као и на другим примјерима, показује правило да оно што су комунистичке власти 1946. године узеле од Српске православне цркве, да се то сада судски легализује", истиче Давидовић.

И поред свега, архимандрит Серафим наставиће борбу за очување манастирског комплекса. Помоћ Републике Српске, истиче, била би од непроцјењивог значаја, јер овдашње Србе и њихову цркву.

Кроз историју манастиру Рмњу у Епархији бихаћко-петровачкој у више наврата је одузимана земља. Данас му одузимају и 842 квадратних метара земљишта порте, потврдио је игуман архимандрит Серафим (Кужић) појаснивши да је спор почео онда када је манастир одбио да да сагласност фирми "РИЗ-Крајина" да легализује нелегално подигнуту управну зграду. Правна борба се наставља, а игуман позива све субјекте који могу да помогну око враћања не само те парцеле већ комплетне манастирске земље одузете после Другог светског рата.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Манастир Рмањ саграђен је 1453. године на тромеђи Босне, Лике и Далмације. Саградила га је Катарина Бранковић, ћерка српског деспота Ђурђа Бранковића, а жена грофа Урлиха Цељског. Манастир Рмањ је постојао и прије обнове Пећке Патријаршије 1557. године, о чему свједочи печат са угравираном годином 1553. 

Манастир Рмањ био је сједиште Митрополије дабробосанске за непуних 110 година, гдје је столовало десет митрополита, а живјело око стотину монаха. 

Обзиром на трусност ових крајева Босанске Крајине, гдје се у свакоме стољећу ратовало, манастир је много пута током историје био рушен и скрнављен, највише од стране Турака.

У новијој историји, њемачки окупатори су манастир Рмањ сравнили са земљом бомбардовањем 1941. године, а манастир је оскрнављен и девастиран и током погрома српског православног становништва 1995. године за вријеме хрватске редарствене операције „Олуја“, али га је сам Господ спасао од тоталног уништења.

Од  времена Другог свјетског рата, манастир Рмањ није био поштеђен ни од стране комунистичког режима који је 1952. године одузео манастирску имовину (земља) у површини од 26 дулума на којој је изграђен рибњак током 1978. године. 

Данашња власт, као и претходна комунистичка, наставља са истом традицијом одузимања манастирске земље у површини од 842 м2, те манастир остаје на свега 1400 м2 земље. Ово истичемо из разлога што је нови власник рибогојилишта фирме „Риз-Крајина“ Бихаћ тужио манастир код Општинског суда у Бихаћу, потражујући горе поменутих 842 м2 под изговором да и тај дио порте припада рибогојилишту. 

Данас, већинска власт припада странци СДА, којима смо лично у Општини, а тако и на суду предочили докуменатацију из Архива Републике Аустрије као и карту из 1885. године, посљедњи аустро-угарски премјер и тако доказали да сва земља око манастира припада манастиру, на шта они нису обраћали пажњу, позивајући се на то да у БиХ није усвојен закон о реституцији, те је Општински суд пресудио у корист фирме ,,Риз-Крајина“ чији је власник члан Странке демократске акције.

Сматрамо да је пресуда монтирана јер је и сам инжињер геодезије и судски вјештак, мр Златан Топић, извјештачио погрешно, те помијешао број парцела, број блокова и стране свијета, на шта смо ми указали, а судија занемарио све наше приговоре. На пресуду Општинског суда у Бихаћу, Управа манастира уложила је жалбу код кантоналгог суда у Бихаћу са приједлогом да другостепени суд жалбу туженог уважи, пресуду првостепеног суда преиначи и у цијелости одбије првостепени тужбени захтјев тужиоца или пак, да уважавањем ове жалбе, побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак. 

Ово пишемо да јавност буде упозната са каквим проблемима се суочава манастир Рмањ и то нам се показује у томе, да све што смо затражили од нове власти (СДА) је било одбијено, а тиче се нашег захтјева да се сеоско гробље у непосредној близини манастира укњижи на манастир, за шта имамо сагласност мјесне заједнице Мартин Брод, а исто се десило и са нашим захтјевом да се оформи земљишно - књижни уложак за некретнине манастира Рмња, на којима се данас налази сеоско гробље и рибогојилиште, у укупној површини од око 30 дулума.