Стара изрека каже - "љепота је у очима посматрача". Када је фотогафија у питању, то би отприлике значило да је за настанак неке добре фотке најбитнији фотограф и његов естетски осјећај, а објекат у тој причи мање је важан.Ипак, горе наведени постулат, за који се претпоставља да потиче још од Платона, изгледа као да не вриједи, барем када су Гламоч и Гламочко поље у питању. Јер, на овом чудесном мјесту јако је тешко направити лошу фотку, практично гдје год уперите објектив и кликнете, фотографије су предивне и изузетне... Као да је љепота која станује у овом нестварном Пољу лијепа сама за себе, достојанствена, потпуно независна и мало, или скоро нимало не хаје за посматрача и његово дивљење њоме.Вјероватно, ипак, доста тога зависи и од посматрача, загледаног и заљубљеног у тај величанствени крајолик...
Бранимир Меселџија живи на релацији Гламоч - Београд, а привукао је велику пажњу објављујући прекрасне фотографије Гламоча и његових љепота на свом фацебоок профилу. Овај шездесетогодишњак каже да је емотивац заљубљен у природу, а жеља му је да се потпуно врати у Гламоч.
Наглашава да је у животу имао много лијепих тренутака, на најразличитијим и удаљеним адресама, али у родни Гламоч увијек се радо враћа и ту се баш најбоље осјећа."Гламоч је некада био центар спортског туризма за висинске припреме, на жалост тога сада нема, али потенцијали су остали и има неких наговјештаја да би се ствари могле поправити. Будућим туристима препоручио бих прелијепу природу за дуге и окрепљујуће шетње, брдски бициклизам, и свакако понајвише планинарење у сарадњи са Планинарским друштвом Бусија Гламоч...
Атрактивно је излетиште Бусија у непосредној близини града, са мени посебно драгим језером Бусија. Ту су још језеро и излетиште Храст, етно село Ненадић, Средњовјековна тврђава Табија, излетиште Медвјед Поток и свакако Равна Млиништа. А, наравно ту су и планине Виторог, Словињи, Цинцар, Голија, Старетина и најатрактивнија - Шатор планина, са предивним језером.
За љубитеље природе на сваком кораку има понешто, околина је прави рај за бераче љековитог биља, а доста је развијен и ловни туризам. Недавно ме је лично контактирала инструкторка фитнеса из Краљева, која је вољна да оствари сарадњу за фитнес у природи, а има сигурно још заинтересованих..."Меселџија је фотографијом интензивно почео да се бави након појаве дигиталних фотоапарата, а највише га привлачи фотографисање природе. На његовим урадцима приказани су моменти идиле и хармоније, у величанственој природи, пропраћени веома поетичним коментарима. Питали смо га шта је покретач његове инспирације.
"О инспирацији бих попричао мало и на другачији начин. Тамо гђе те из сна прену пјетлови и својим непогрјешивим унутрашњим сатом најављујући свитање, тамо гђе много има тамо, а тек понешто овамо, е тамо сам ја душом и цијелим својим бићем. И тако, већ првим зраком сунца кренеш. Мирис росне траве пожели ти добро јутро. Огромне јеле и борови рашире свој опојни мирис растопљене смоле. Тако кренеш, нешто те зове, ноге саме иду познатим стазама, пропланцима, путељцима, увалама, стрмим косинама, стијенама које пркосе времену. И размишљаш...
Природа те просто зароби својом љепотом и нијемом молбом да јој се предаш и вратиш. Ходаш, пењеш се и силазиш, док се сунце као ватрена кугла појављује и нестаје. Враћајући се кад зрикавци почну да се оглашавају, са запада те посматра велико наранџасто око и својим већ нејаким зрацима почне да обасјава пут, схватиш да без тих тренутака проведених у природи био би сиромашнији у души, сиромашнији за један прелијепи дан, сиромашнији за мир који само природа издашно нам пружи, не тражеци ништа осим да је поштујеш и волиш..."Већину својих фотографија Меселџија је направио са апаратом ФУЈИ финеПиџ С5600, али сматра да су, мање више, сви фотоапарати добри, као и да "временом идеје долазе саме, битно је у ствари да не журиш, да осјетиш мјесто, да ниси од оних који то мјесто нису ни виђели - само су га фотографисали". Мада је имао доста позива, до сада није излагао фотографије, али нам открива да би се прва изложба могла десити већ на прољеће или љето. Каже и да никако није очекивао да ће његове фотографије привући толику пажњу на фејсбуку.
"Почео сам помало да их објављујем прије пет или шест година и онда на даље све више. Погодно ми је да их на тај начин имам, било гђе да се налазим и било са ким да се нађем, ко жели да их види. Нормално, имам их много више по неким фолдерима и другим уређајима, које баш и не носим увијек са собом.
На овај начин обновио сам у првом реду нека стара пријатељства и познанства и стекао много нових. Чак сам преко фејсбука стекао и неколико искрених пријатељстава са људима које раније нисам познавао, а сада се веома често и веома радо дружимо и уживо. А, на неки начин то је и својеврсна изложба у континуитету..."Меселџија каже да на својим обиласцима околине Гламоча, осим фотоапарата, обавезно носи и џезву за кафу! Тако је настао и својеврасни фестивал "Дани џеза и џезве", који се љети дешава на језеру Бусија код Гламоча.
"Дани џезве и џеза, са својим џезверима су настали спонтано и онако више као зезање, на нашем малом, али прелијепом језеру у Бусији. Џезва је, иначе, неизбјежан реквизит у моме ранцу и послије купања обавезно слиједи кафа. Пошто друштвенце воли и добру музику, а џез тако префињено дочарава душу и човјека и природе, тако некако настаде и идеја о 'Данима џезве и џеза' и назвашмо се 'џезвери'. Послије нам украдоше термин за неку рекламу кафе, а ни сјетили се нису да пошаљу бар који килограм...
А, џезвери онако успут брину и о чистоћи језера и околине, очистили смо добар дио језера од корова, шибља и подводног корјења и пренијели дух толеранције и добродошлице. Јављају се људи који су то искусили, а сасвим случајно су се нашли ту. Добра кафа, понека ракија и смијех онај што допире и до очију, па онда опет џез уз гитаре и пјесму, а обала нашег језера поприма обиљежја Њу Орлеанса, свеци марширају уз добре вибрације до дубоко у ноћ. Размишљали смо да то подигнемо и на мало виши ниво, али о том по том."На крају разговора за МОНДО, овај сјајни фотограф и човјек, каже да и поред свих проблема, вјерује да њега и његов Гламоч очекују бољи дани.
"Хоћу да вјерујем да Гламоч има будућност - има прелијепу природу, велико и плодно поље, завидан сточни фонд, огромне шумске потенцијале и вриједне људе... На жалост, не штима све како би требало и имам утисак да се ту локалне власти и поред труда слабо питају јер битне одлуке се доносе на другим нивоима. Ипак. вјерујем да ће бити боље и да има наде."
Погледајте ГАЛЕРИЈУ сјајних фотографија Бранимира Меселџије... Ради бољег угођаја препоручујемо гледање у "фулл сцреену" - то је онај квадратић са стрелицама, у доњем десном углу :)
Нема коментара:
Постави коментар