О Дејтону из угла повратника. У Дрвару се о мировном споразуму, који је зауставио рат у Босни и Херцеговини разговарало са посебним акцентом на спровођење анекса који се односи на повратак.Поједини учесници данашњег округлог стола сматрају да Дејтон политичарима служи као флоскула, јер умјесто окретања према будућности, у БиХ-а већ двије деценије трају политичка превирања и међунационални конфликти, од којих грађани, а посебно повратници, немају никакве користи.
Први повратници, организовано, почели су се враћати баш у ову општину још 1997. године. Старији се враћају и за сада остају, млађи овдје не виде прилику за живот. Иако сањају о повратку у родно мјесто, посла нема.
- Имама велику жељу, ја мислим да сваки човек који је овдје и генерално у Крајини рођен жели живи да живи у, али услови су немогући тако да се свако бори на свој начин и како може - каже Дуња Балабан.
Српско становништво је прогнано из Дрвара само мјесец дана прије потписивања Дејтонског мировног споразума.
У Дрвару данас живи нешто више од седам хиљада српских повратника. Међутим, Дрварчани поручују уколико не добију помоћ надлежних институција и власти поновиће се слика од прије 20 година када је потписан Дејтонски мировни споразум, а Дрвар био пуст јер је у њему остало да живи тек неколико Срба.
Главни иницијатор повратка у Дрвар још од 1997. године био је Миле Марчета. Данас изјављује, против повратничке популације у Дрвару све се уротило.
- Уколико не буде нормалних људи, људи који здраво гледају на човјека ми немамо никакву перспективу и вјероватно ће се ово препустити једнога дана некоме ко ће доћи на ове просторе јер ће Срба нестати, Срби ће нестати у федерацији ако се овај тренд настави - каже Марчета.
Рат је завршен, Дејтон је донио мир и могућност за повратак на огњишта или згаришта, тај дио овог споразума је испоштован. Међутим, свакодневна "борба за опстанак" повратника не престаје. Надлежни сматрају да дио овог споразума није испоштован, јер постоје баријере унутар различитих структура на нивоу БиХ.
- То је све оно што се налази у спектру људских права, а прије свега права која се односе на егзистенцијални и економски дио а то је запошљвање и повратак на одређена радна мјеста, запошљавање у јавним институцијама и сектору - каже начелник општине Дрвар Стевица Лукач.
Пресјек у примјени Дејтонског мировног споразума направио је академик Саво Кукић. Елементарни закључак је - у посљедњих 20 година, из перспективе просјечног човјека није направљен нити један корак.
Кукић каже да је Босна и Херцеговина све мање и српска и хрватска и бошњачка и све више личи на, како каже, спаљену земљу.
Осим ОЕБС-а, представници релевантних институција као ни амбасаде нису се одазвали данашњем позиву да учествују на округлом столу у Дрвару, Дејтон – Париз, 20 година послије.а који се односи на повратак.
Први повратници, организовано, почели су се враћати баш у ову општину још 1997. године. Старији се враћају и за сада остају, млађи овдје не виде прилику за живот. Иако сањају о повратку у родно мјесто, посла нема.
- Имама велику жељу, ја мислим да сваки човек који је овдје и генерално у Крајини рођен жели живи да живи у, али услови су немогући тако да се свако бори на свој начин и како може - каже Дуња Балабан.
Српско становништво је прогнано из Дрвара само мјесец дана прије потписивања Дејтонског мировног споразума.
У Дрвару данас живи нешто више од седам хиљада српских повратника. Међутим, Дрварчани поручују уколико не добију помоћ надлежних институција и власти поновиће се слика од прије 20 година када је потписан Дејтонски мировни споразум, а Дрвар био пуст јер је у њему остало да живи тек неколико Срба.
Главни иницијатор повратка у Дрвар још од 1997. године био је Миле Марчета. Данас изјављује, против повратничке популације у Дрвару све се уротило.
- Уколико не буде нормалних људи, људи који здраво гледају на човјека ми немамо никакву перспективу и вјероватно ће се ово препустити једнога дана некоме ко ће доћи на ове просторе јер ће Срба нестати, Срби ће нестати у федерацији ако се овај тренд настави - каже Марчета.
Рат је завршен, Дејтон је донио мир и могућност за повратак на огњишта или згаришта, тај дио овог споразума је испоштован. Међутим, свакодневна "борба за опстанак" повратника не престаје. Надлежни сматрају да дио овог споразума није испоштован, јер постоје баријере унутар различитих структура на нивоу БиХ.
- То је све оно што се налази у спектру људских права, а прије свега права која се односе на егзистенцијални и економски дио а то је запошљвање и повратак на одређена радна мјеста, запошљавање у јавним институцијама и сектору - каже начелник општине Дрвар Стевица Лукач.
Пресјек у примјени Дејтонског мировног споразума направио је академик Саво Кукић. Елементарни закључак је - у посљедњих 20 година, из перспективе просјечног човјека није направљен нити један корак.
Кукић каже да је Босна и Херцеговина све мање и српска и хрватска и бошњачка и све више личи на, како каже, спаљену земљу.
Осим ОЕБС-а, представници релевантних институција као ни амбасаде нису се одазвали данашњем позиву да учествују на округлом столу у Дрвару, Дејтон – Париз, 20 година послије.а који се односи на повратак.
Нема коментара:
Постави коментар