Босански Петровац добио ново дјечије игралиште

У склопу пројекта Уређење јавних површина, финансираног из намјенских средстава од еколошких такси, на простору градског парка постављено је дјечије игралиште.

Игралиште у вриједности 8.000 КМ израђено је од дрвета те садржи пластичне компоненте, а састоји се од куле са тобоганом и љуљачкама,  клацкалицама, кућице и двије клупе. Намјена игралишта је да се дјеци  понуди још један садржај на кориштење, са циљем провођења што више времена у природи и задржавања на свјежем ваздуху.

Надамо се како ће се ново дјечије игралиште свиђати и родитељима и дјеци која ће га користити, те да ће знати чувати ово игралиште за све нас.

У другом дијелу овог пројекта, који ће укупно коштати 11.700 КМ, биће постављено 10 жардињера и два бетонска стола са клупама, у градској зони.

У општини Гламоч 8 села још увјек без струје

Повратници у четири села на рубу Гламочког поља подно планине Цинцар након потписивања споразума о реализацији пројекта којим би се коначно, након готово дви деценије мрака, увела електрична енергија у њихове домове, струју очекују до јесени.Општинске власти мање су оптимистичне и кажу да је то немогуће извести, јер нема довољно новца.
До рата је у Гламочу живјело 13.000 становника, сада их је око 4.000, премда ни то није сигуран податак, будући да је знатан број повратника, што због недостатка посла, струје или необновљених кућа, и по други пут напустио своје огњиште. Тако је и у селу Драгнић, подно планине Цинцар, у којему, упркос обновљеним кућама, због недостатка електричне енергије живе тек дви породице, а прије рата их је било 26. 
"Било је ово пуно насеље. Аутобус је долазио два пута дневно, ђаци су ишли у школу. Нормално се живјело, било је баш весело и живо, а сада - тајац, нигдје никога, само преко љета дођу нам комшије у посјету и то је то ", каже један становник из Драгнић.
А да би струја дошла до Драгнића и три сусједна села треба изградити 12 километара високонапонске, те три нисконапонске мреже са припадајућим трафостаницама. "Све то укупно кошта око милион марака. Тридесет напрема милион - не треба бити велики математичар, то је немогућа мисија. Оно што даје наду јесте потписивање пројекта од стране Електропривреде ", истиче гламочки начелник Радован Марковић.
Уз примједбу како се средства из 2012. тек сад активирају, и то за пројекат који ће се реализовати у 2017., у Општини истичу и то да, уз добру вољу и потписе којима Електропривреда потврђује своје учешће у пројекту, нису дефинисани ни износи, а ни обим њиховог учешћа. А на другом крају Гламочког поља без струје су још четири села.

Помозимо Александру

Александар Бероња, ученик деветог разреда ОШ „Хармани II“ из Бихаћа, иначе одликаш, тешко је оболио.

Родитељи Александрови, Мирослав и Слободанка Бероња, примјетили су код Александра од прије шест година тешкоће приликом пењања уз степенице. Први прегледи су обављени у Кантоналној болници у Бихаћу, а затим на Универзитетском клиничком центру у Сарајеву. Ту налази нису указивали на добро и од тада креће њихова борба са болешћу, али исто тако и са неизвјешношћу.

Љекари су сумњали да се ради о Дишеновој дистрофији, најтежем облику мишићне дистрофије код дјеце. Урађене су бројне анализе, но до данас није установљена тачна дијагноза болести и све је остало на сумњи. А Александру је све горе.

У јануару ове године су Александар и његови родитељи отпутовали у Њемачку у приватну клинику, с надом да ће добити нове информације и ново лијечење. Ту је утврђено да је могуће извршити оперативни захват, који ће помоћи Александру да поново почне ходати, међутим, операција кошта 21.000,00 €, а тај новац Бероње немају.

Стога је покренута акција прикупљања новца за Александрово лијечење. Многи су се укључили у ову акцију, како Бишћани, тако и људи из разних крајева. Они који желе помоћи Александру могу то урадити уплатом на бројеве рачуна:

За уплате из БиХ Александар Бероња

Трансакцијски рачун: 3385 0021 7227 1269

Текући рачун: 4055 1385 000

За уплате из иностранства:

„UniCredit bank“ д.д. Мостар, Босна и Херцеговина

S.W.I.F.T. UNCRBA22

Бероња Слободанка, Алије Ђерзелеза 41. Бихаћ

IBAN: BA39 3385 0028 6952 5796

За уплате у Еврима – Acc: 40483304101

За уплате у Америчким доларима: – Acc: 40483304102

Сједница управних тјела Епархије Бихаћко-Петроваћке

У сједишту Епархије бихаћко-петровачке у Босанском Петровцу Епископ Атанасије је 06. марта 2016. године одржао заједничу сјединицу Епархијског савјета и Епархијског управног одбора.

Радном дјелу засједања претходила је божанска Литургија у храму Светих Апостола Петра и Павла којом је началствовао Епископ Атанасије, а саслуживали су му чланови Епархијског савјета: архимандрит Серафим (Кужић), настојатељ манастира Рмња, архимандрит Варнава (Дамјановић), намјесник манастира Трескавца, протојереј-ставрофор Никола Пено, архијерејски замјеник, протојереј Синиша Сердар, парох друге парохије дрварске, и протођакон Никола Перковић, епархијски ђакон и благајник ЕУО, док су остали чланови из реда свештених и мирских лица појали за пјевницом. Присутни су били и редовни посјетиоци храма парохија у Босанском Петровцу. У току Литургије било је више причасника Светим Тајнама а нарочито дјеце.

Послије Литургије Епископ је отворио рад сједнице у пригодној епархијској сали, изражавајући срдачну добродошлицу свима учесницима који су дошли из далеких простора Крајине, – Јања, Бихаћа, Грмеча, Санског Моста, Босанског Грахова, Ливна…

Пролазећи кроз тачке дневног реда Епископ је упознао чланове са резултатима архипастирског, духовног и матерлијално-економског рада, како централних Епархијских тјела тако и свих локалних црквених јединица Епархије.

Епископ Атанасије је у свом обраћању нарочито истакао да је, као и прошле године, најболнији проблем Епархије константно смањење броја православних вјерника, што услед старости и неминовности смрти, што услјед напуштања ових простора због незапослености становништва.

Такође, у току сједнице Епископ Атанасије је поднио извјештај о градитељским и обновитељским дјелатностима на светих храмовима и другим црквеним објектима у парохијама и о просвјетном изадваштву у Епархији у 2015. години.

Усвојен је завршни рачун за 2015. годину и приједлог буџета за 2016. годину као и приједлози који се односе на планове за 2016. годину.

На крају ове радне сједнице Епископ Атанасије се захвалио члановима Епархијског савјета и Епархијског управног одбора на подршци и разумјевању у одлукама и вршењу повјерене му архипастирске службе над народом Божијим у повјереној му Епархији бихаћко-петровачкој.

Закључујући сједницу Епископ Атанасије је позвао све чланове да наставе да се залажу и даље, јер су ово свети простори, имајући у виду да су овде наши свети храмови, и гробови наших предака и да се свака жртва у том правцу исплати. Ми јесмо малобројни, али, онима који испуњавају вољу Божију помоћиће Бог. Ово радно сабрање је завршено молитвом.

Отпутујте кроз вријеме - етно село Чардаклије код Босанског Петровца

Код Босанског Петровца налази се мало царство из давних времена вјека - рјеч је о етно селу Чардаклије.

Мјесто селу Врточе код Босанског Петровца већ пету годину доноси радост и мир путницима намјерницима из цјеле Босне и Херцеговине и региона.

У оквиру овог етно села дјелује 10 објеката, као што су ресторан, музеј, преноћиште ... Село је значајно утицало на развој етно туризма уУнско-санском кантону, а Општина с поносом истиче ово и још нека села у својој понуди.


Власници су браћа Радошевићи, познати привредници из Босанског Петровца.

Осим редовних посјета туриста и случајних пролазника, организују се и екскурзије за посјету овоме етно селу. Дјеца тако имају прилику упознати домаће животиње, јахати питомекоње, хранити се природно и здраво, те испробати различите старинске игре попут трке у врећама.Домаћини у цардаклије дјеци обавезно емитују и у свјету постоји једно царство, у њему царује другарство, тако да и данашње младе генерације имају прилику чути за Бранка Коцкицу, уз којег су и њихови родитељи одрастали.Ако вам на путу буде ово предивно село, обавезно се освјежите преукусним природним соковима од руже и зове и уживајте у незаборавном амбијенту.

Представници Удружења Огњена Марија Ливањска у радној посјети Музеју Републике Српске

Парох лијевањски отац Жељко Ђурица, као и представници Удружења ОМЛ, Милош Дамњановић, Александар Радета и Гордана Достанић посјетили су Музеј Републике Српске и у двочасовном радном састанку са директором Музеја, г-ђом Надом Пувачић, конзерватором-рестауратором Дијаном Пешикан Егић, историчарем уметности Љиљаном Шево и Ђурђицом Бјелошевић из Музеја РС, договорили начин и услове извођења више важних предстојећих послова везаних за заоставштину и имовину православне цркве Успења Пресвете Богородице у Ливну.

Први размотрени и договорени послови односили су се на обезбјеђење прикладног материјала – скенираних фотографија икона ливањске православне цркве, ради излагања на предстојећој изложби „Срби Ливањског поља-трајање кроз вјекове“ планираној за средину априла ове године у Београду. Љубазношћу запослених Музеја, на поменутој изложби ће, на прикладан начин, бити приказани и неки детаљи који се односе на рестаурацију ливањских икона, као и репродукције врједних икона. Такође, било је рјечи и о могућности приказивања исте изложбе у Бања Луци током ове године.

Други дио разговора односио се на дефинисање оптималних предуслова враћања рестаурираних икона у ливањску цркву, имајући у виду и до сада извршене радове, као и тренутне околности санирања и обнове цркве (изолација, замјена крова, малтерисање, рестаурација мобилијара, постављање безбједносних услова исл). У циљу прецизног дефинисања радних и финансијских услова представници Музеја РС обавиће радну посјету Ливну, након чега ће, у складу са препорукама, Удружење ОМЛ и Парохија лијевањска предузети даље неопходне кораке за стварање оптималних услова чувања српске заоставштине на месту коме припада.

Дискриминација Срба у Федерацији БиХ

Положај Срба у Федерацији БиХ није добар, јер их надлежне кантоналне и федералне власти дискиминишу, сагласили су се замјеник предсједника скупштинског одбора за Србе у дијаспори Миодраг Линта и посланик у Дому народа парламентарне скупштине БиХ Славиша Михајловић.

Линта и Михајловић су послије састанка у Скупштини Србије новинарима рекли да је дошло врјеме да се званичне институције Србије и Републике Српске још више укључе у "заштиту" Срба у региону.Линта је оцјенио да званично Сарајево стално говори о мутлиетичности, али да су у сваком кантону доминантни Бошњаци или Хрвати.

Пренео је да је са Михајловићем разговарао о активностима и мјерама да се заустави процес нестајања Срба са тих подручја, посебно у четири општине гдје Срби чине већину - Дрвар, Гламоч, Босанско Грахово и Босански Петровац.

Линта је додао да се са Михајловићем сагласио да је потребно да Србија именује директора Конзуларне канцеларије у Дрвару, подсјећајући да је одлука о томе донјета прије неколико година.

"Било би значајно да Србија помогне регионалне пројекте који имају капитални значај за Србе на том подручју, као што је изградња регионалне болнице у Дрвару", сматра Линта.Као посебно значајно издвојио је иницијативу за оснивање заједнице српских општина по узору на европске стандарде и белгијски модел, гдје већина у локалној самоуправи, иако мањина у том ентитету, може да формира своје заједнице које би имале надлежности као шо су образовање, култура, заштита животне средине...

"Веома је интересантна иницијатива да се сазове регионална донаторска конференција за економски развој тог подручја", навео је Линта.

Михајловић је истакао да је са Линтом разговарао да се што адекватније и боље заштите Срби у Федерацији БиХ, гдје је, како је рекао, стање алармантно.

"Од конститутивног народа сведени смо на мањину која је изгубила сва права народа", рекао је Михајловић.Истакао је да је за будућност Срба у региону и Федерацији веома важан дијалог како да се званичне институције Србије ставе у функцију заштите Срба који живе у Федерацији БиХ.

"Спас једино можемо очекивати уз званичније и квалитетније укључивање званичних инстиуција Србије и Српске", рекао је Михајловић.