Камен на три пиљка, ријека која тече узбрдо, највећи турски нишан, гроб кнеза Пријана, пећина са седам спавача... само су нека од бројних чуда и чудеса из Гламочког поља и Гламоча, мјеста на два сата вожње од Бањалуке"Глуво гламочко коло", "гламочки мед", "гламочки сир" и наравно "гламочки кромпир" општепознати су појмови које се везују за Гламоч и Гламочко поље. Ипак, они који мало боље познају ово мјесто и његову околину знају да Гламоч има безброј фантастичних и мистериозних чуда и чудеса...Прво велико "чудо" Гламоча је рјечица Врба која тече узбрдо из Доњег у Горње поље. Ипак, ово чудо је само привидно - Гламочани су пољу са вишом надморском висином дали назив "доње", а ономе са нижом "горње", па због тога ријека тече из доњег у горње поље.
Друго чудо је надгробни споменик - "Башића нишан", највећи "нишан" са турбаном у бившој Југославији. Споменик Омер Бегу Башићу из 1798. године исклесан је из једног огромног каменог блока, висок је преко четири метра, а широк око метар. За вријеме изненадних љетних пљускова испод његове стрехе путници намјерници знали су потражити склониште.Треће, уједно и највеће гламочко чудо, је камени стећак, тежак око три тоне, који стоји "на три пиљка". Нико поуздано не зна ко га је поставио и зашто.
Према једној од легенди, "Камен на три пиљка" лежи на плочи испод које су покопани владари древног града. Народно предање каже да су неки људи у прошлости покушали да подигну камен како би открили шта је испод, а како је блок био претежак, покушали су да га прережу пилом. Тада се догодило нешто невиђено - из камена је прснула крв, што је код њих изазвало огроман страх. Побјегли су главом без обзира!
"Стећак се налази између села Камен и Подградина, на путу из Ливна према Гламочу. Ради се о средњевјековном надгробном споменику, а највјероватније је у питању породична гробница. Димензије, облик, оријентација у простору и положај су статусни симболи покојника из тог времена.
На овом каменом блоку види се и нешто што личи на траг пилања. По народном предању камен се креће, а легенда каже да је приликом приликом покушаја пилања из њега прснула крв. " Према тврдњама неких старосједелаца, "Камен на три пиљка" не мирује на једном мјесту - током године он се мистериозно помјери пар центиметара у правцу оближњег гробља, да би се наредне године вратио на првобитно мјесто!
Осим ових предања, Гламочани његују и причу о свом најпознатијем кнезу - Пријану, који је уочи доласка Турака у ове крајеве био посљедњи гламочки кнез.
У Шумњацима се и данас налази његов гроб и крстача са текстом на старој ћирилици - "Се лежи кнез Пријан" (Овде лежи Пријан). Због поштовања и сјећања на свог Пријана, Гламочани и дан данас, када се некоме обраћају, кажу - "ПРИЈАНЕ МОЈ"."Над Гламочем доминира тврђава Табија која је 2005. проглашена за културно наслијеђе од значаја за БиХ. Ова тврђава потиче још од од Илира, а након њих дорађивана је од оних који су долазили, понајвише од Турака, а Аустроугарска је урадила посљедње дораде", прича нам Шолак.
У близини тврђаве налазила се пећина на чијем мјесту је данас породична кућа. За ову пећину везана је легенда која каже да су се у њу током прогона под Диоклецијаном склонила седморица спавача. Њихова имена су уклесана у камен - Јемлиха, Мислина, Миксилина, Мернош, Дебернош, Шаднош и Кефештатиош.
Једно од знаменитости Гламоча је и базилика у насељу Врба, која потиче из 7. вијека и налази се на такозваном "Путу соли", који је водио од Солина до Будимпеште, а који су трасирали Римљани.Гламочка висораван налази се на 950 метара надморске висине и смјешена је између планина Шатор и Старетина. Најближи пут од Бањалуке до Макарске ривијере води управо преко Гламоча, који се налази се на два сата вожње од Бањалуке, а сат и по до мора.
Гламоч има веома сурову планинску климу, са кратким љетима и веома јаким зимама. Пут према Ливну или преко Млиништа током зиме зна бити затворен и по неколико дана. Околина је богата шумом и - медвједима.
Када први пут дођете у Гламоч, он ће вам вјероватно изгледати као савршено мјесто за снимање нових епизода тв серија попут Досије X или Тњин Пеакс, а једно од "чудеса" Гламоча свакако је и аеродромска писта која се користи као регуларан пут на улазу у град.Доле кромпир, горе небо...
Дошла нека госпођа на пијацу, па од продавача затражила килограм гламочког кромпира. Овај је љубазно замоли да купи два килограма како кромпир не би сјекао на пола. Ово је само једна од прича о кромпиру, за који Гламочани знају рећи да их, за протеклих вијекова, "једини није издао".Гламоч се први пут помиње још у вријеме илирског племена Делмати. Због добро организоване одбране Римљанима је требало скоро 200 година да освоје ово релативно мало подручје и оснују свој град.
До 14. вијека Гламоч припада Хрватско - угарском краљевству, након чега га осваја босански краљ Стјепан Други Котроманић. Под османску власт пада 1463. године, а турски извори често уз име Гламоч наводе и назив - БелградДоласком Аустроугарске, уз велики број локалног православног и муслиманског становништва, у град се почињу досељавати и католици, највише из Далмације.
Крајем грађанског рата у БиХ 1995. године, Срби су пред налетом хрватске војске највећим дијелом избјегли из Гламоча, који је након Дејтонског мировног споразума припао муслимаско-хрватској Федерацији БиХ.
И поред свега, они најжилавији остају и опстају, са надом да можда ипак иду бољи дани. Крајем прошлог мјесеца ЕУ је дала "зелено свјетло" за увоз кромпира из БиХ, а то би можда могла да буде шанса за Гламочане и њихов надалеко чувени кромпир.
Нема коментара:
Постави коментар