понедељак, 16. новембар 2015.

Донаторска конференција за Србе у Федерацији БиХ?

Уколико се нешто под хитно не уради могуће је да Срби иселе из Кантона 10, тврди Славиша Михајловић, делегат СНСД-а у Дому народа Парламента Федерације БиХ. Да би то спријечио, каже, покренуо је иницијативу за одржавање донаторске конференције за помоћ српским повратницима у Федерацији – у Дрвару, Босанском Грахову, Гламочу и Босанском Петровцу.

“Срби, нажалост, из искуства више не могу гледати за помоћ ни у Сарајево, ни у Ливно, ни у Мостар. Адресе које ми гледамо јесу и Београд и Бања Лука и наравно да би институције тих адреса требало да што хитније организују донаторску конференцију која би требала обезбиједити бољу будућност”, казао је Славиша Михајловић, делегат СНСД-а у Дому народа Парламента ФБиХ.

Идеју за донаторску конференцију добио је након конференције у Сребреници. Михајловић сматра да уз помоћ лидера Србије и Републике Српске могу да се обезбиједе средства која би олакшала живот Србима у Федерацији. Такву идеју подржао би и лидер НДП-а Драган Чавић, али подсјећа да су СНСД-ови начелници српских општина у Федерацији до сада то могли да направе.

“Зато ми ова иницијатива дјелује у ствари као реакција, иако им нико није бранио да овакве иницијативе покрену много раније и наравно да тим општинама треба помоћ, посебно наглашавам да је потребна помоћ ,,Босанском Грахову”, истакао је Драган Чавић, предсједник НДП-а.

Дане Малешевић из ДНС-а, каже као министар просвјете, за ученике у Дрвару и Босанском Грахову је обезбиједио комплете књига за српски језик. Бори се и за националну групу предмета у Гламочу.

“Сигурно да ћемо то подржати. Што се тиче повратка наших људи у Федерацију БиХ, ја сам нешто почео на томе радити кад је у питању школска омладина”, рекао је Дане Малешевић, министар просвјете и културе РС.

Срби повратници у Федерацију, посебно у Дрвару, Босанском  Грахову, Гламочу и Босанском Петровцу, сигурно би радо на улицама својих градића видјели високе званице, које су спремне да им помогну, а које би окупила донаторска конференција. још драже би им било да након конференције виде и конкретне резултате. За сада ће ипак морати прво да причекају да се идеја о конференцији из ријечи претовори у дјело.

среда, 11. новембар 2015.

Суд БиХ укинуо притвор оптуженом за ратне злочине против српског становништва на подручју Ливна

Суд БиХ укинуо је притвор Муамиру Јашаревићу, оптуженом за ратне злочине против српског становништва на подручју Ливна, и одредио му мјере забране.Суд је прихватио понуђену гаранцију од 215.604 КМ, ​​која се односи на упис хипотеке на некретнинама, а наредбу о пуштању Јашаревића на слободу донјеће након што му буду достављени докази о извршењу укњижбе хипотеке на некретнинама.
Јашаревићу су одређене мјере забране напуштања боравишта, забране путовања, састајања са одређеним особама, те обавезног јављања надлежном органу два пута недјељно.
Изречене мјере забране могу трајати док за тим постоји потреба, односно до другачије одлуке Суда, а контрола оправданости вршиће се свака два мјесеца.
Суд БиХ потврдио је у мају ове године оптужницу која Зденка Андабака, Муамира Јашаревића и Сеада Велагића терети за злочине над српским становништвом на подручју Ливна 1993. године.
У оптужници се наводи да су Андабак, Јашаревић и Велагић за врјеме оружаног сукоба у БиХ, у оквиру којег су припадници Хрватског вијећа одбране и Војне полиције предузимали широко распрострањен и систематичан напад против српског цивилног становништва на подручју општине Ливно, учествовали у удруженом злочиначком подухвату чији циљ је био њихово насилно пресељење са тог подручја.
Према оптужници, они су учествовали у прогону цивилног српског становништва на политичкој, националној и вјерској основи убиствима, противзаконитим затварањем, мучењима и другим нечовјечним дјелима, укључујући систематско незаконито затварање око 300 српских цивила у школи "Иван Горан Ковачић", која је имала сва обиљежја логора.
У том логору су затвореници држани у нехуманим условима, подвргнути прјетњама, мучењу, убиствима и другим нечовјечним дјелима.

уторак, 10. новембар 2015.

Звоно са православне цркве у Пећима код Босанског Грахова опет се чује након 73 године

Данас, 10.11.2015. године на светог Арсенија Сремца стигла је велика духовна радост у село Пећи. Многи не размишљају о благостању које имају док га не изгубе. Многима је нормално да чују звона која позивају на молитву,али неки нису имали прилуку да их чују 73. године. Та прилика је ускраћена давне 1942. године Пећанима,када су Италијани однијели звоно и оно се није огласило до данас. На путу од крштења, духовног рођења, па до смрти сваког хришћанина прати звоно. Његов продорни звук пролама се вијековима кроз многе културе, али је у хришћанству звоно добило највећи значај и постало један од традиционалних хришћанских симбола. По српским земљама прва звона огласила су се са бројних задужбина лозе Немањића, родоначелника Стефана Немање и његових синова Саве, првог српског архиепископа, и Стефана првовенчаног, првог српског краља. И Лазар Хребељановић који их је наследио на српском престолу био је велики задужбинар, тако да је у време непосредно пред пад у турско ропство звук звона ломио тишину широм српске земље. Звона су позивала народ на духовно уздизање, поштовање и оданост владарске лозе, али се њима упозоравало на непогоде, позивала војска на окупљање и народ на устанке и буне када је требало. После Косовског боја по српским земљама су масовно почела да се лију звона. Звоњава је тада у народу значила вјеру и тежњу за слободом. Знајући за то, Турци су забранили оглашавање звона и током пуних шест вијекова масовно их уништавали. Постојао је, међутим, још један разлог за забрану оглашавања звона, а то је турско вјеровање да њихов звук ремети мир муслиманских душа. Али нису само Турци уништавали православна звона. Њиховог звука, гласа српског народа који је и тада одјекивао цијелом Европом, бојала се и Аустроугарска која је током Првог свјетског рата уништила готово сва српска звона. Мања су односили, а већа су разбијали и затим претапали. У једном аустроугарском документу, датираном у Бечу 31. јануара 1917. године, може се видјети да је од укупне количине бакра тада допремљене у топионицу у Лублину, количина од српских звона била већа од 18 милиона килограма. Милош Цукић, Милошев војвода, подигао је звона упркос пријетњи Турака да ће срушити цркву. Када су га питали одакле му храброст за овај потез, Цукић је одговорио: “Боље да ме убију Турци што постављам звона, него Милош зато што их нисам поставио”. Прича се и да се послије постављања ових звона славило седам дана и седам ноћи. У селу Пећи није још постављено звоно, али су се вечерас чули при звуци,звуци СЛОБОДЕ, који ће ако БОГ да, одјекивати кроз вијекове вјекова! 
СЛАВА БОГУ ЗА СВЕ!!!

понедељак, 9. новембар 2015.

Конкурс за обнову стамбени јединица

Обавјештавамо Вас да је Федерално министарство расељених особа и избјеглица објавило Јавни позив за подношење пријава за обнову и реконструкцију стамбених јединица у циљу повратка на подручје општина федерације Босне и Херцеговине детаљније на страници Федерално министарство расељених особа и избјеглица

Објављен Јавни позив суфинансирања самозапошљавања и запошљавања у области пољопривреде

Влада Ливањског кантона обавјештава пољопривредне произвођаче и све заинтересоване да је Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства у сарадњи са Федералним заводом за запошљавање донјело Програм суфинансирања самозапошљавања и запошљавања у области пољопривреде. Реализација Програма спроводиће се заједно са кантоналним службама за запошљавање. Циљ Програма је омогућити подстицај за особе са евиденције незапослених у Федерацији БиХ ради самозапошљавања и запошљавања у ново регистрованим и већ постојећим пословним субјектима (обртима) у области пољопривреде. Корисници средстава могу бити особе пријављене на евиденцију незапослених у Федерацији БиХ, те у регистар пољопривредних газдинстава и регистар клијената, без обзира на степен образовања и доб, а која ће по одобравању средстава регистровати и одржати регистрованом пољопривредну дјелатност у трајању од најмање 36 мјесеци и / или које ће се запослити у Новорегистрованим или већ постојећим пољопривредним обртима. Јавни позив остаје отворен до утрошка средстава, тј. До потписивања уговора у врједности расположивих средстава. Физичка лица се пријављују за учешће у Програму путем веб сајта Завода Федерални завод за запошљавање , те у електронски образац пријаве уноси личне податке и податке о пословној идеји коју намјерава реализовати, те евентуално податке о особама које жели запослити. Завод / Министарство данас је објавило Јавни позив за учешће у Програму путем средстава јавног информисања и интернет страница: Федерални завод за запошљавање и Федерално министарство пољопривреде водопривреде и шумарства , гдје се могу наћи све остале информације о томе ко може и на који начин учествовати у Програму. Заинтересовани с подручја Ливањског кантона додатне информације могу тражити и на бројеве телефона у кантоналном министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства на 034 / 200-364, контакт особа Анкица Чечура; у Канцеларији предсједника Владе, на 034 / 200-161, контакт особа Ивана Мишковић и у кантоналном  заводу за запошљавање у Ливну

уторак, 3. новембар 2015.

Ограђивање гробља у Бастасима код Босанског Грахова

Поштовани Басташани,желимо да вас обавјестимо да је љетос група Басташана покренула акцију ограђивања Басташког гробља гдје се сахрањују Шегрти,Цвијани,Ђапе,Вуковићи,Иветићи и Љубоје.Гробље је страдало и порушено у последњем рату од стране усташке војске која је намјерно тенковима ушла у  гробље,иживљавала се на хумкама покојника и порушила и смрвила скоро све надгробне споменике у гробљу и на неколико мјеста порушила камени зид-ограду која је стара стотину година.Последњих  година,вриједни Басташани поново подигоше скоро све споменике својим најмилијима али и даље остаде порушена ограда из које ниче разни коров ,шума и трње и понекад преко срушеног зида и стока улази у гробље,што представља право згражање за цјело село из разлога што се гробље налази поред главног пута.Договорено је да се нађу извођачи радова који ће цјелокупни стари камени зид срушити,ископати и бетоном салити темељ и на њему зидати и фуговати нови камени зид са окапницом.Дужина зида је 160 метара.Зид би требао бити висок 1 метар и широк 30 центиметара,на улазу у гробље биће саливени стубови за капију од кованог гвожђа.Послије изградње ограде вишак камена уклонити.....Како сазнајемо имају дви понуде за извођење радова у износу од 12 000 КМ и 13 000 КМ.Када буде склопљен посао са извођачима радова,кренућесе у прикупљање новца од потомака оних који почивају у Басташком гробљу. Минималан прилог износио би 100 КМ па на више,зависно ко је у каквој финансиској могућности,и онај ко буде дао прилог добиће признаницу са потписом онога ко је признаницу издао,.......Списак свих Басташана који дају прилог за изградњу ограде у Басташком гробљу, биће објављен накнадно у фејзбук групи Село Бастаси и на папиру истакнутом у центру села, код Ђапине продавнице. Преци су заслужили то,да није било њих,неби било ни садашњих генерација Басташана.Детаљније информације потражите на фејзбук профилу Милован Шегрт

недеља, 1. новембар 2015.

Епископ Атанасије на слави општине Петровац-Дринић



На дан Успомене на Светог Апостола и Еванђелиста Луку и Светог Петра Митрополита Цетињског и Чудотворца 31. октобра 2015. године Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Господин Атанасије служио је уз саслужење свештеника у Храму Свете Тројице у Дринићу Свету Архијерејску Литургију.

Литургији су присуствовали представници општинских власти, представници других сусједних општина Шипова, Рибника, Источног Дравара, Дрвара и вјерни народ Дринића и околине и ученици Основне школе „ Дринић“. На Светој Литургији присуствовали су и актуелни Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске г. Миленко Савановић и комадант 3.пјешадијског (Република Српска ) пука господин Недељко Копуз са својим сарадницима.

На крају Свете Литургије Преосвећени Владика Атанасије је са Начелником општине г. Драгом Ковачевићем преломио славски колач и благословио славско кољиво.

У својој бесједи на крају Литургије Епископ је истакао огроман значај сјећања једног народа или једне заједнице вјерних на Светитеље Божије, на њихов живот и дјела. Значај сјећања на живот и дјело Апостола и Еванђелиста Луке, као и сјећање на Светог Петра Митрополита и Чудотворца Цетињског доприносе и оживљавању и воде практиковању врлина Светитеља који се прославља у једном народу, или заједници која га прославља. Епископ је нагласио значај Светог Петра Цетињског у мирењу српских племена у Црној Гори и непрестаном ревновању за повјерени му народ, у чему се пројављује карактер саборности, који је у данашња времена најпожељни и најпотребнији Српском народу. Епископ Атанасије је на крају беседе честитао Начелнику Општине Петровац – Дринић Господину Драги Ковачевићу и свим житељима општине Дринић Крсну славу и молитвено пожелео да се народ овог мјеста и околине умножи и умножава и да у слози живи и ствара своју будућност.

Дан општине и слава обиљежена је и свечаним отварањем реконструисане дионице пута Шкракића Брдо – Дринић, дужине шест километара.

За ову инвестицију из локалног буџета издвојена су средства од 700 хиљада марака. Црвену врпцу пресјекли су Владика Бихаћко- петровачки г. Атанасије, начелник Општине Петровац –Дринић г. Драго Ковачевић и министар рада и борачко инвалидске заштите г. Миленко Савановић.

Након свечаног отварања пута, испред Спомен собе, а поред спомен обиљежја палим и несталим борцима отаџбинског рата 1991-1995. године у Дринићу служен је помен свим који су животе своје положили за ближње своје и отаџбину у рату 1991- 1995. године, а тамо се налазе исписана имена и фотографије 247 људи.

Славски ручак и народно весеље поводом Крсне славе припремљен је у сали Ресторана „Сунце“,

За вријеме славског ручка у име своје и свих званичника Општине све присутне поздравио је начелник општине г. Драго Ковачевић. Затим су се присутним гостима обратили Епископ Атанасије, министар Савановић и други.