На суђењу за злочине почињене у Ливну, свједок Државног тужилаштва је казао да га је тукао оптужени Муамир Јашаревић звани Бабо.Живко Ждеро је казао да су се тензије пооштриле у Ливну почетком априла 1992. године, када је миниран кафић "Дуга" који је био у власништву лица српске националности."Настала је паника међу становништвом. Мени је други дан након тога речено да не долазим на посао, јер Србин не може радити на пумпи. Доста српског становништва је тада напустило Ливно, групе су излазиле преко планина за Гламоч ", навео је Ждеро.
Његовој породици, као и неким рођацима, како је појаснио свједок, запаљене су куће у селу, па су сви дошли да живе код њега у граду.
"Сјећам се 8. или 9. августа у моју кућу је дошла војна полиција и одвели су мене, Велибора и Марка. Њих 5-6 је дошло са камионом Браце Пажина. Успут је камион застајао и купио још људи ", присјетио се свједок.
Одведени су у Основну школу "Иван Горан Ковачевић", где је, према процјени свједока, било између 200 и 300 затворено мушкараца и жена српске националности.
"Ту је владао страх. Не знате зашто сте ту. Кренула су појединачна малтретирања. Чекаш свој ред. Гледао сам како су враћали испребијане људе у салу ", казао је Живко Ждеро и додао да је и сам у неколико наврата тучен.
Прве ноћи кад је прозван у кабинет биологије или хемије, како је рекао, затекао је десетак припадника војне полиције. Међу њима је препознао Младена Дувњака, извесног Швабу, Далибора Далија, који је погинуо и Бабу Јашаревића, којега је у судници препознао као оптуженог Муамира Јашаревића.
"Бабо ми је рекао да сједнем каубојски на столицу. Био је лјевак, одвајао је месо од костију кад удари. Тукли су ме Бабо Јашаревић, Швабо. Кабловима и ногама по цјелом тјелу, али нису по глави. Био сам модар. Кад сам пао са столице, онда је ударао ко је стигао ", испричао је свједок.
Он се сјећа, како је рекао, да га је када је други пут прозван те ноћи, ударио у бубреге извесни Кривић, али се осталих који су га касније малтретирали не сјећа.
Ждеро је казао да је виђао Зденка Андабака у школи, те како је чуо да је био командант војне полиције. Навео је и да је у сали виђао Сеада Велагића готово свакодневно.
Он је навео да је у школи остао од седам до 15 дана, након чега је имао обавезу јављања у школу, а касније у радионицама "Електра" у Ливну, одакле су и вођени на радове. Размијењен је у јулу 1993. године.
За затварање, мучење и убиства српских цивила 1992. у Основној школи "Иван Горан Ковачић", суди се Зденку Андабаку, Муамиру Јашаревићу и Сеаду Велагицу. Оптужница их терети у 29 тачака.
Према оптужници, Андабак је био командант Војне полиције Хрватског вијећа одбране (ХВО) за Оперативну зону Сјеверозападна Херцеговина, Јашаревић његов замјеник, а Велагић припадник криминалистичке службе Војне полиције ХВО-а.
Илија Лалић, други свједок, казао је да му је у априлу 1992. миниран угоститељски објекат "Дуга" у Ливну, те да је тада срушено пола породичне куће, али да није било поврјеђених.
"Не знам ко је то урадио. Касније се испоставило да је бачена бомба јер су тај кафић звали 'четничка кафана'. То је била једна од двије српске кафане у Ливну. Тад је кренуо одлазак Православаца из Ливна, због страха ", испричао је Лалић.
Он је казао да је у августу 1992. заједно са својом дјевојком, муслиманком, приведен у школу "Иван Горан Ковачић", а да је његов отац раније притворен у други објекат.
"Мене физички није нико малтретирао. Гледао сам како су довели Грофа Баји у салу. Бабо га је ударао, мислим, пендреком ", рекао је свједок и додао да је видјео како су се неки људи који су прозивани враћали претучени.
Осим Јашаревића, он је, како је навео, у школи виђао Зденка Андабака, за којег је чуо да је командант војне полиције.
Лалић је казао да је након школе, имао обавезу јављања у зграду Електре, те да је такође размијењен у јулу 1993. године.
Оба свједока на овом рочишту су испричала да је са њима била притворена група коју су називали "ћелавци", јер су били ошишани. Лалић је рекао како мисли да су они одведени негдје када је остале пописивао Црвени крст.
Свједоци су такође казали да су видјели да је из сале изнесен извесни Ковачић, који није преживјео, те да су чули за страдање других особа српске националности у Ливну.
Суђење се наставља 4 новембра
Нема коментара:
Постави коментар