Дана 5.5.2015. престало је да куца јуначко срце Милорада Пајчина - Војводесина Спасоје и Милице Пајчин иззасеока Гредине код села Губина општина Ливно.И како каже један народни пјевач из тога краја у својо пјесми да је родјен на ливади у цвијецу тако је и давног 18. маја 1961 год. мајка Милица родила сина јунака у цвијецу ливада у Гредини и задојила га Крајиским врелим млијеком; мајка задојила Крајина ...одгојила.Одрастао је Милорад у правој и чистој природи испод Динаре а на сунчевом сјају у сред поља испод села Губина.Школу основну је завршио у Губину а средњу У Ливну.
Сијећам се тих година и друзења мога са његовом генерацијом која је ишла у гимназију у Ливну. Милорад је у то вријеме био фаца као некад глумац Лаусевић у своје вријеме.Увијек је био у друству лијепх и згодних цура никада се није могло чути од њега нешто лоше за дјевојку било коју или ти нека хвала као што су момци знали да се похвале. Увијек је био насмијан, тих, драг и омиљен у свакоме друштву.Тад се није гледала националност нити вјероисповијест битно је било да си раја са осталом рајом и готиван у друштву и ништа више.По завршетку средње школе у Ливну Милорад је отишао у војску у школу резервних војних официра. а потом у Бања Луку на студије технологије гдје је и добио звање инжињера технолога.Са тим звањем запошљава се у Бугојно у фабрику намјенске производње Славко Родић и бива један од водећих технолога а и шеф смјене.Рат га затиче у Бугојну.Чувши приче друге двије конфесије својих колега на послу шта се спрема Бугојанским Србима за длаку измиче из Бугојна у оближњи Купрес код својих радних колега Срба . За неколико дана крајем марта и почетком априла '92 Купрес бива нападнут од регуларне војске ХВО подпомогнуте са домаћим Хрватима. Милорад и ако није распоређјен у ТО Купрес остаје са Купрешким Србима до самог заробљавања 24. априла у рејону села Равно које гравитира према Дувну. У то вријеме је направљен пакт између Хрвата и Муслимана тј. између ХВО и зелених беретки.Одлазећи у извидјање са још једним војником и само са својим личним наоружањем пиштољем, Милорад бива заробљен од стране ХВО и зелених беретки.По заробљавању га одводе у Раму гдје га вежу за столицу и на сред улице га туче ко стигне.
Видјевши чинове ЈНА Хрвати му дају назив Четничким Војводом и још више муче.Прилази му Давор Гласиновић из Канаде добровољац и са оштрим ножем му пробија вену на лијевој руци и позива све грађане да пију Четничку крв колико могу.
Из Раме прослиједјују га у Дувно па у Љубушки логоре гдје пролази несношљиве муке и тортуру.Из Љубушког га шаљу за Вргорац па у Сплит у Лору у дио "Ц" који је био најстрашнији за мучење.Ту му пустају струју индуковану на генеталије и чупају нокте.Што Милорад све преживљава јуначки.Најгоре мучење долази од супруге упраника Дујмића у Лори која долази гола у ноћним сатима са јос 4-5 горила и гола га мучи тукући га каблом по гениталијама.Из Лоре поново га одводе козна из којега разлога поново у Љубушки гдје га на Бајрам велики Муслимански празник мучи неки Ахмет који је био заробљен од стране ХВО па пуштен из ћелије да се иживљава над затвореницима.Све тортуре је Милорад успио да преживи и да васкрсне из мртвих као и Господ те бива размјењен у Стоцу 18.августа 1992.год.Од тада Милорад се поново родио са својим ранама које је видао од Београда ВМА па до Бања Луке и усипо да залијечи све физичке ране али ону психичку никако није могао коју је преживјео од стране људи животиња и наказа.Долазећи у Бања Луку у болницу на преглед налази кољача и злочинца Давора Гласиновића заробљеног и рањеног у болници који му је зарио нож у вену у Рами кад је заробљен.Тражио је од чувара да га само једном удари песницом ал се онда предомислио и јунчки и витешки је Гласиновића само погледао дубоким погледом у дну његових кољачких очију и убио га тим погледом и страхом за читав Даворов живот и само изустио :"ВРИЈЕДЛИ ЛИ ЗА РАД ЖИВОТА СВЕ ПРЕЖИВЈЕТИ".Чиме је доказао своје витештво, чојство и Српску душу да није онај који је био за рушење Yугославије и наше БиХ, и међунационални рат који је започео тада на нашим просторима.Борећи се са својим боловима( 11 поломљених ребара, три напукнута прсљена,полуодбијеним бубрезима,поломљеном вилицом на три дијела избијеним свим зубима) није могао да нађе адекватни посао у Бања Луци те одлучје да потражи срећу у Америци и да се уједно лијечи.Доласком у Америку прво у Норт Каролајну а затим у Индијану започиње нови живот.Пошто мора да се лијечи и стално изаостаје са неког посла неможе да надје посао него га добри људи Срби Граховски који иве у Индијани запошаљавају као Џанитора( цовијек на одрзавању) при цркви Св. Ђордја у Источном Чикагу и дају му црквену кућу да може да станује у њој. Ал све више и више Милорад бива болеснији и нервознији уз то стижу и године стално обилази болнице по Индијани и престаје да ради у цркви на одрзаважу.Неко вријеме му се губи траг по болницама и мјестима гдје га воде на лијечење Америчка социјална служба;и тек јесенас се поново проналази у једној болници на лијењеу гдје му саопштавају уз све његове претрпљење болове из логора да је оболио од рака грла.Водају га на зрачења и прегледе и послије неког времена му бива боље.Ал кад смо се сви спемали да прославимо једну од највећих Српских слава Св.Дјурдја увеће је одјекнула вијест да се наш Милорад заувијек преселио код Господа у његове одаје спасио се мука и болова како физичких тако и психичких.Није успио да дочека свој 54 родјендан који је требао да прослави 18. маја.
Све Српско живље у околини три државе Илинои, Индијана,бисконсин(цирка 300.000 Срба) је дирнула вијест о престанку куцања срца насега Хероја Милорада Пајцина.Прослављао се је Дјурдјевдан а Милорад је био тема на свим славама и његове муке у 5 геноцидних логора за које још увијек нема осуде а ни осуде њихових зликоваца и кољача који се још увијек шећу мирно и спокојно.
Нека ти је вјецни покј,мир и слава Ливањски Србине мучениче хероју свих оних који се зову Срби, да се незаборавич ни ти ни твоје муке у 5 логора као и остали мученици који су страдали по тим крвничким логорима од крвавих руку друге двије конфесије.Ти ћеш бити и остати светац за сво Српско живље од Ливна до Грахова па до Гламоча и Купреса.
ОДАЋЕ ТВОЈА СЈЕНА ПО РАМИ,ДУВНУ,ЉУБУШКОМЕ,ВРГОРЦУ,СПЛИТУ И ПЛАШИТИ ГОСПОДУ У ЊИХОВОЈ ЛИЈЕПОЈ И ЊИХОВОМ СНУ И СНУ ЊИХОВИХ СИНОВА И КЋЕРИ И У СНУ ЊИХОВИ УНУКА И ПРАУНУКА А ТИ ЋЕШ ИМ СЕ ПОНОСНО СМИЈАТИ И ГОВОРИТИ
Нема коментара:
Постави коментар