Пећина Ледница у Ресановцима код Босанског Грахова, је 1965. проглашена специјалним резерватом. Ледница је добила име по леду, који се у зимском периоду формира у улазној дворани и задржава до јула и августа. Вјероватно најљепша и најбогатија пећина у Босни и Херцеговини и једна од познатијих у широј регији – Леденица, која се налази на падинама.Стражбенице на рубу босанскограховског села Ресановци, удаљена 2,5 километра од магистралног пута Босанско Грахово–Дрвар, а од пута према Личкој Калдрми око 800 метара, прије рата била је освијетљена и прописно уређена за бројне посјетиоце.Пећина је дугачка 20 км а истражено је 700 м. Њених 14 дворана по концетрацији пећинског накита превазилази већину досад истражених пећина у бившој држави. Располаже са пећинским накитом великих димензија и
различитих боја, са свјетлуцавим и искричавим накитом какав се ријетко среће у нашим пећинама.Освјетљења у пећини нестало је током рата, вагон уз улаз из којег су наплаћиване улазнице нестао је прије неколико година под налетом сакупљача секундарних сировина а с њим и жељезна решеткаста врата и сво жељезо око улаза
. Већ на улазу, почевши од највеће дворане зване Тамни вилајет, дуге 186 метара, видљиви су трагови ломљења и крађе накита. Довде се уз сигурно освјетљење некако и може још увијек очуваним бетонским степеницамаДаље треба бити веома опрезан
због урушених стаза и потпуног мрака. Из Тамног вилајета улази се у дворану Четврте крајишке бригаде, потом у Мраморну па у Шарену, да би пећина завршила са Двораном стогова, Језерском и Високом
двораном.Укупно је 13 дворана чија је дужина 697,5 метара, а површина 8.477 квадрата. Ово природно богатство вапи за заштитом, реконструкцијом стаза и поновним освјетљавањем, да буде туристичка оаза као и прије рата. Тиме би се спријечила и пљачка накита у којој нестају сталактити, сталагмити, пећински ст
убови, калцитне каде, ерозивне форме, оџаци, виглед, драперије, понори…Ваља истаћи и језерца у пећини и њен полулавиринтски облик па се без прописне опреме, освјетљења и водича и не препоручује улазак.Поред Леденице у Ресановцима постоје још неколико пећина, а то су: Чађава , Скакића , Водена пећина и понор Струге. Права дужина ових пећина, система дворана и ходника уствари незна се јер нису довољно истражене.Усвојена је одлука од стране Скупштине Кантона 10 о проглашењу пећине Леденица и Шаторског језера Еко зонама од посебног интереса за Кантон. Направљена и усвојена је Стручна студија од стране општине Босанско Грахово, која ће се бавити заштитом и препорукама о очувању Шаторског језера и пећине Леденица
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiXmfADN0ctd1Vr8Dk9btQKE722XK8NpKSRlH6507pRMZSCPrPNbJhzm7VfNrm4gtHJyPoediqAbp9mhoqljX42_RakvdR6r6iwfRYq4KHW-Z9lD2dyITqIW1musdMFprvV-F7BV0EU48U/s320/Ledenica+02.png)
. Већ на улазу, почевши од највеће дворане зване Тамни вилајет, дуге 186 метара, видљиви су трагови ломљења и крађе накита. Довде се уз сигурно освјетљење некако и може још увијек очуваним бетонским степеницамаДаље треба бити веома опрезан
због урушених стаза и потпуног мрака. Из Тамног вилајета улази се у дворану Четврте крајишке бригаде, потом у Мраморну па у Шарену, да би пећина завршила са Двораном стогова, Језерском и Високом
двораном.Укупно је 13 дворана чија је дужина 697,5 метара, а површина 8.477 квадрата. Ово природно богатство вапи за заштитом, реконструкцијом стаза и поновним освјетљавањем, да буде туристичка оаза као и прије рата. Тиме би се спријечила и пљачка накита у којој нестају сталактити, сталагмити, пећински ст
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiQb7tMtZuZCvYk571k7iDdsP85owG_jH5P9vM0Z4uxRQmK9slzHebtQLmLOeE5CMJ0ipHLB_crwZTEXIwKSvGkUgsTe2giQd8wlxhOFI_uWHVb05hwvHVD6Mv7N5JTnDfTGITUSfPgezo/s320/%2525C5%2525A1atorsko%252520jezero.jpg)
Нема коментара:
Постави коментар