Из Дрвара карта у једном правцу

Дрвар, Октобар, јесење сунце, жуто лишће, зарасле стазе сјећања… Као И многи градови у БИХ И Дрвар – град херој се бори или боље рећи издише.

Свакодневно нас напуштају некад становници овог града одлазе у непознато трагајући за неким бољим животом. Да ли га има? Хоће ли пронаћи нешто боље моји суграђани? Тешко сјебана смо земља земљаци, Из мог града воде два пута један је према “другом ентитету” обећаном граду Бањалуци.

За овај ПРВИ ПРАВАЦ се плаћа карта, комби превозницима, комшијама, некадашњим суграђанима И то је карта у једном правцу! По доласку у обећани град чека нас кирија, незадовољство, завист, ЧЕКА НАС НИШТА. А ништа стрпљиво, годинама И деценијама нас упорно чека. Ми Дрварчани они ничији, навикли на нешто другачије, тумарамао по “мајци Србији” тражимо мјесто у пријестолници другог ентитета. Мјеста нема… Кажу неки се снашли.

У том “СНАЛАЖЕЊУ” све изгубили.

Није земљаци сналажење ако имаш крува јести а јастук ти тврд, није сналажење остављање свега да би пронашао ништа.

Али ето нека буде снашли се, купљена карта у једном правцу, соба мемљива, кирија висока, посао, да га је ко хтјео не би нас ни дочекао… Пут у једном од “бољих”праваца из Дрвара.

ДРУГИ ПРАВАЦ из мог града води према Ливну. Овај пут је у “други ентитет”. У овом правцу нам не наплаћују карте, ту идемо колима хитне помоћи. Посљедњи  замућени поглед кроз прозор хитних кола сирене И град који напуштамо… На самом улазу у болницу, питање ЈЕЛ ОПЕТ ИЗ ДРВАРА! Навикли И људи у бијелим мантилима да из Дрвара долазе ал се не враћају. И ово је други пут мало краћи можда И лакши.

Путнике из мог града одређују године, мјесто боравка, мука, живот невоље… А бијадосмо град херој, бијадосмо Титов Дрвар, а сада град из кога се одлази у једном правцу! Град првих повратника И првих покајника.

Ми смо они који добисмо идентитет а изгубисмо интегритет. Грађани без града, становници  без нада. Град који само у вријеме избора посјете политичари, запјевају крајишници. Свијесни да избора немамо а И када смо их имали бијаде погрешан. У нама И Додику тече крв Дрварчана. Изгледа да И нама И Додику излаза нема, Из града тишине.