На суђењу за злочине почињене у Ливну, свједок Државног тужилаштва је казао да је сакрио групу заробљеника из школе "Иван Горан Ковачић" за врјеме посјете Црвеног крста.Марко Јанковић је рекао да је као војни полицајац у Ливну учествовао у привођењу људи, претежно Срба, на саслушање. Командант Војне полиције, како је навео, био је Зденко Андабак.
Јанковић је казао да су "Ибрахимовић и сарадници у оперативи" у учионици испитивали приведене. Тужилаштво БиХ је свједоку презентовало изјаву у којој је навео да је у саслушањима "учествовао и Бабо", на што је свједок рекао да је могуће да је тако казао јер га је виђао како улази у просторије "оперативе".Свједок је, према овом записнику, навео да мисли да је у "оперативи" био и старији Велагић.
За затварање, мучење и убиства српских цивила 1992. године у Основној школи "Иван Горан Ковачић" суди се Зденку Андабаку, Муамиру Јашаревићу званом Бабо и Сеаду Велагицу. Оптужница их терети у 29 тачака.
Према оптужници, Андабак је био командант Војне полиције ХВО-а за Оперативну зону Сјеверозападна Херцеговина, Јашаревић његов заменик, а Велагић припадник криминалистичке службе Војне полиције ХВО-а.
Свједок Јанковић је, одговарајући на питања Одбрана, рекао да никада никога није привео Андабаку и да није добијао наређења од Јашаревића.
Јанковић је казао да је у школи била притворена група коју су звали "ћелавци", за које је чуо да су доведени из "Лоре" у Сплиту.
"Ја сам добио наредбу да њих и још двојицу ливањских Срба склоним у Дом културе када је Црвени крст долазио у школу", изјавио је свједок, додавши да не зна шта се с њима десило након што их је вратио у школу, али да зна да су "нађени" након рата.
Јанковић је рекао да је од других полицајаца чуо да је било насиља у школи, али да није то видио, нити чуо икакве јауке.
Свједок Миро Долић је казао да је био возач Војне полиције под командом Зденка Андабака. Он је рекао да је чуо да су особе српске националности привођене у школу, где је било сједиште Војне полиције, те да је било и премлаћивања.
Тужилаштво је презентовало изјаву овог свједока из истраге у коме је навео да је међу притворенима у школи било његових комшија, којима је покушавао да помогне, али да их није могао пустити јер су о томе одлучивали "командант Андабак и крим-служба, односно Ибрахимовић" .
Свједок је у записнику навео и да је примјетио да су неки од притворених били малтретирани. Он је потврдио да је то казао, наводећи имена особа које су му рекле да су малтретиране. Оптужени Андабак на то је констатовао да особе које је свједок споменуо више нису међу живима.
Одбрана Андабака је презентовала списак војних полицајаца од почетка до краја рата на коме нема Долића, на што је свједок казао да је то сулудо и да му је Андабак дао значку, да му је рекао направити и исказницу, али да нема папирологију о припадности. Одбрана је презентовала и војну евиденцију у којој се наводи да је Миро Долић војно неспособан.
Оптужени Андабак је казао да свједок Долић покушава њему да се освети и да је "осумњичен за убиство".
Свједок Тадија Чуло је рекао да је као припадник Војне полиције обављао претресе станова особа српске националности које су због посједовања оружја привођене у школу.
Тужилаштво је констатовало да је свједок раније изјављивао да је видио повреде на неким од саслушаних лица, на шта је свједок казао да је то извучено из контекста. У записнику из истраге се наводи и да му је комшија Милан Марић рекао да је премлаћен и да га боле леђа, али је свједок казао да се не сјећа.
"Знам да је он оперисао штитну и тражио сам од Зденка Андабака да му донесем таблете, што је он и одобрио", изјавио је свједок.
Свједок је рекао да је Андабак из Војне полиције отишао крајем шестог мјесеца 1992. у мјесто Стурба, у Другу бојну Војне полиције. Додао је да је у септембру постао Андабаков помоћник у том мјесту.
Нема коментара:
Постави коментар