Изабран нови предсједник Завичајног удружења Сајковљана Урош Росић

Када се воли завичајни крај ништа није тешко, па ни да се превале стотине километара не би ли се присуствовало окупљању земљака из родног краја. И ове године ту носталгичну мисију испунили су Крајишници окупљени у Завичајном удружењу Сајковљана Троглав. Традиционално годишње дружење одржано је 15. маја у Београду, у етно хотелу "Сучевић", подно Авале.На овогодишњем окупљању за новог предсједника Удружења изабран је Урош Росић, који своју виталност дугује и непресушном оптимизму да повезује и окупља земљаке.

Урош је мало у Њемачкој, гдје је заслужио пензију, а мало у Србији, те је у контакту и са дијаспором и са земљацима који су се за стално настанили у Србији. Зато се, између осталог, сматра и правим избором за човјека који ће у наредне четири године организовати завичајна окупљања, али и хуманитарне акције.

Оснивач Удружења и један од главних организатора ових дружења Марко Нинковић прихватио је да буде потпредсједник задужен за Београд и околину.Сајковљани су остали захвални и Мирку Ињцу, досадашњем предсједнику, који се из здравствених разлога дистанцирао од већег ангажовања у Удружењу.

Уз пјесму и обавезне ојкаче, евоцирању успомена се није назирао крај, као и сваки пут када се састану они што их везује родна груда и неретко исто презиме, а сада су расути широм Србије и свјета.
Обновићемо порушени споменик
Новоизабрани предсједник Удружења Урош Росић каже да је имао два услова да се прихвати функције. Један је да се очисти и среди сеоско гробље у Сајковићу, а други је био тај да се обнови споменик више стотина бораца - партизана из осам ливањских села, које су Хрвати порушили у последњем рату.
- Обратићемо се прво општини Ливно, јер је ред да они који су га порушили сада учествују и у његовој обнови, али апелујем и на наше људе да се укључе, јер је слика запуштеног гробља и оскрнављеног споменика и слика наше небриге према прецима - каже Росић.
Отуд не чуди што је међу 150 окупљених било око 40-ак који су дошли из расејања, највише из Аустрије, Немачке и Швајцарске. Из далеке Калифорније дошао је и млади Тодор Иветић, не пропуштајући прилику да, када је већ у отаџбини, присуствује завичајном окупљању. Дошао је и Александар Барош који је новац зарађен у Канади искористио за покретање бизниса у Србији.

Незаобилазни и драги гост био је и Здравко Ињац, предсједник Ливањско-граховског удружења.
Било је "домаћих" странаца, као што је Ервин Рости којег је довела супруга Драгиња, рођена Михаљица. Швајцарац Ервин на оваква окупљања није навикао у Берну, гдје живи са породицом, а толико му се свидјело да је најавио да ће редовно да их посјећује са супругом.Било је и оних који су трећа генерација Сајковљана, као што је Зоран Росић из Осјека. Још је његов деда напустио завичај у потрази за бољим животом, а Зоран је са сином Луком и тетком Јаворком дошао на дружење не би ли можда упознао и неке исписнике свог деде и оца.

Нису само дошли Сајковољани, већ и њихови пријатељи, као што је Миленко Ристић пореклом са Озрена. После 40 година рада у Мерцедесу, Миленко је сада у заслуженој пензији, а са супругом Зором је дошао из Манхајма непланирано раније у Србију само да би присуствовао завичајном скупу својих пријатеља.