БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ Нема суд, нотара, адвоката, закидају их за шуму, али домаћини своју варош виде као идилично мјесто за живот

Босански Петровац, крајишки градић ушушкан “старином” Грмечом,  Клековачом, Оштрељом и Осјеченицом, у римско доба раскрсница путева коју спомиње Константин Порфирогенет 950. године под називом Псет, у османлијски вакат кадилук и капетанија, у Другом свјетском Титова база и мјесто одржавања првог “а-фе-жеа” (Прве земаљске конференције Антифашистичког вијећа жена), а у посљедњем рату мјесто страдања цивила, данас је варошица са тек једва 8.000 душа, иако је званични попис од прије 24 године “бројао” њих 15.621 у 35 насеља. Но, “вишак” историје на овим просторима у којима су доминирали ратови, а посебно посљедњи расули су Петровчане као пљеву на вјетру. Они који су остали, а прелиминарни резултати пописа из 2013. кажу да их има 7.946, носе и даље у себи препознатљиво гостопримство и освјежавајућу љубазност. Не губи наду Овдје људи цијене госта, па тако најпознатији петровачки угоститељ Тахир Јагањац увијек пита “шта'ш појести, шта'ш попити”. Јагањац, прије рата робусни ногометаш Ријеке и других клубова, након рата мултифункционални угоститељ и туристички радник, осим “транзитног” мотела Нр.9, приватизовао је те држи и хотел “Стари град”, док хотел “Силвер” са 32 првокласне собе  претвара у старачки дом. Неостварена жеља му је скијашки центар на Оштрељу, петровачкој ваздушној бањи, гдје је већ 74 године паркиран Титов воз “Пролетерка”, иначе заштићени споменик културе, на комаду пружних шина, остатку колосијека од Личке Калдрме до Срнетице.  - Пријатељу, Оштрељ на 1.040 метара надморске висине био је припремљена резервна варијанта за стазу у вријеме Зимске олимпијаде у Сарајеву 1984. године. Изградио сам објекат, поставио ски-лифтове, стазе су ту, али нисам до данас имао подршку да се  на Оштрељу, гдје има неких 70 приватних викендица, доведе струја. Свих ових година радио сам на агрегате, али “скупља пита од тепсије”. Оваква лијепа брдовита Крајина “убила се” за зимски спорт, а да нема свој скијашки центар - жалостан је Јагањац, али још не губи наду.  Пред зградом Општине дочекују нас бисте три Титова хероја - Радивоја Родића, Махмута Ибрахимпашића и Здравка Челара. Дио општинске зграде однедавно је изнајмљен ББИ банци, јер је овај градић скоро био остао без иједне банке након увођења стечаја у “Банку Српске”, која је овдје имала своју филијалу. Босански Петровац нема ни нотара, ни адвоката, јер је реформом судског система у БиХ укинут овдашњи општински суд. - Закон о нотарима одредио је цензус од 20 хиљада становника за установљавање нотара, а овдје живи око 7.500 становника - каже нам општински начелник Златко Хујић.  Траже 10 посто Притишћу га и други проблеми, али му је ових дана мало лакнуло када је Уставни суд ФБиХ пресудио у корист Општине Босански Петровац која због непоштивања Закона о локалној самоуправи од Унско-санског кантона (УСК) сваке године губи милионске суме. Наиме, с подручја ове општине Шумско-привредно друштво (ШПД) “Унско-санске шуме” сијече највише дрвне масе, готово 50 посто од укупне масе, а заузврат Општина добива тек један посто накнаде од овог државног предузећа. - Од 35 милиона КМ годишње, колико износе фактуре за шуму, 15 милиона је с подручја наше општине, а ми од тога добијемо 350.000 КМ. Смијешно!? Тражимо 10 посто - каже Хујић очекујући да Скупштина УСК проведе одлуку Уставног суда ФБиХ.  Како је ова 2016. година изборна, петровачки начелник, који иначе не припада ниједној странци, каже да се неће посебно припремати за нови мандат, већ ће, самоувјерено каже, народу показати статистику шта је урадио. Набраја да је то 18 километара канализације вриједности 3,7 милиона КМ, долазак “Бинга”, који је купио објект “Новитета” и скоро запошљавање 50 људи, затим босанско-норвешког сточара Арифагића са стотинама грла крава, пилане, па словенског “Пирнара” са 70 радника... Хујић истиче и како није заборавио ни споменик у бронзи петровачким великанима културе, књижевницима Скендеру Куленовићу и Ахмету Хромаџићу, те сликарима Мерсаду Берберу и Јовану Бијелићу па је у буџету за ову годину припремио 60.000 КМ. - То ће на јавни тендер, а да се ја питам, дао бих да споменик ради кипар Златко Диздаревић из Велике Кладуше, онај што је урадио монументални кип јунака Мује Хрњице на коњу - каже отворено.   Кладушки умјетник већ је Петровчанима представио скицу идеје споменика од полиране бронзе великој четворки чија дјела су задивила свијет. Није заборавио у њега уткати и рунолист, симбол овог градића. Комплекс би био висине око два метра, ширине око 4,5 метара, с постаментом од 6,5 метара.  Петровчани су заиста поносни на Скендера, Ахмета, Мерсада и Јована, а имају и на кога бити. Ни мањег мјеста ни више умјетника свјетског калибра! Док шетамо по симпатичном градићу људи мало у  шали, мало у збиљи показују на наранџасту фасаду у центру с коментаром: “И ово је Златко (Хујић, оп. а.) средио”. Сазнајемо да се ради о начелниковом локалу, као и да је овај дио био запуштен све док се Хујић није “ухватио мандата”. На тргу смијех “локалаца” и неуобичајена ведрина људи. Најстарији међу њима Ибрахим Хаџић збија шегу са свима, а своју групу “чаршанлија” назива старијим малољетницима. Огромни потенцијали - Људи, паре су проблем једино кад их нема - објашњава лукаво своју филозофију финансија, а “Авазовог” репортера упозорава да петровачки полицајци брзо шкљоцају фотоапаратом код непрописно паркираних возила. Поред њих с кантама за смеће пролази Јасминко Делимехић, комунални редар. Рођен у Прњавору, никада није ни слутио да ће пензију дочекати у крајишком градићу за који прије рата тешко да је и чуо. - Од судбине се не бјежи. У Прњавору сам преживио рат на радној обавези, а онда замијенио кућу и ту сам са женом, дјеце немамо. Прњавор је за мене завршена прича - каже Делимехић. Занимљива су, свакако и запажања општинског вијећника и ратног војног инвалида Адмира Спахића (СББ), који се, и поред високог процента инвалидности, успјешно бави пчеларством, воћарством и пластеничком производњом. Воли свој град и сматра да је главни проблем исељавање. Наводи како су овдје у прошлој години умрле 123 особе, а родиле се свеге 32 бебе уз занемарив број склопљених бракова.   - Ипак, неких помака има, па су, осим домаћих фармера, почели долазити пољопривредници из других општина, Цазина и Бихаћа, у мјесто Скакавац, а Јусуф Арифагић у Пркосе и Орашко брдо. Босански Петровац има огромне потенцијале за пољопривредни развој – истиче Спахић, који свој град види у будућности као идилично мјесто за живот. Петровачки национални споменици су Остаци средњовјековне цркве и некропола са стећцима на локалитету Црквина у Колунићу (археолошко подручје), Партизански - Титов воз на Оштрељу, (историјски споменик), Стари град Бјелај (Билај) у Бјелају (историјска цјелина) и Збирка умјетничких дјела и личних предмета Јована Бијелића (покретно добро).

Без ријеке, али с “предизборним” базеном

Босански Петровац нема ни ријеке ни потока, а у сабласни градски базен годинама се излијевају фекалије. Ове године, наводно, могао би, ипак, прорадити, јер су у буџету осигурана средства за његову реконструкцију. Петровчани због године у којој су локални избори зову га “предизборним” базеном.