Гламоч - Дом је тамо гдје осјећам да сам свој на своме и ма колико ме буду тјерали са огњишта, свој дом нећу напустити.
Из љубави према завичају Раде Клинац црпи невјероватну снагу и одолијева нападима и пријетњама које не престају од када се вратио у село Пердухово код Гламоча. Посљедњи у низу напада на имовину овог војног пензионера услиједио је недавно када му је запаљена огромна количина сијена. Прије тога потроване су му краве, а сијено паљено још два пута.
Овај четрдесетпетогодишњак се 2000. године са супругом и оцем вратио у родно село и мукотрпним радом покренуо сточарску фарму које му вандали упорно покушавају уништити. Од првог дана је наишао на отпор тамошњег становништва, а вербални напади почели су да прерастају у отворени покушај поновног протјеривања са огњишта.
- Недавно је подметнут пожар у којем је изгорјело 450 бала сијена. Прије тога запаљено ми је 1.200 па 1.600 бала сијена и причињена штета већа од 10.000 марака. У међувремену ми је отровано пет крава. Нисам могао ни помислити да би неко отровао стоку, јер се никоме нисам замјерио, али су ветеринари установили да су угинуле од отрова - каже Клинац, који сматра да је већинском хрватском становништву, осим због националности, постао трн у оку и због успјешног бављења сточарством.
На све начине се покушао заштитити, али безуспјешно. Сијено је чак крио и у комшијским кућама, али су га пронашли и запалили.
- Штета на кућама је огромна, јер су изгорјели кровови, столарија и подови. То су куће мојих комшија Срба, који се нису вратили, а сада немају гдје и када би хтјели. Они су ми изашли у сусрет и дозволили да чувам сијено у њиховим кућама, али не смијем више тамо да га складиштим, јер се плашим да ће опет све запалити - прича Клинац.
Упркос свему, међутим, не одустаје од намјере да остане на свом имању и сачува огњиште.
- Жеља и љубав према родном селу повукле су ме назад, јер сам овдје свој на своме. Хоће да ме отјерају из Гламоча, али неће успјети. Могу само да ме убију - каже Клинац.
Не обесхрабрује га ни чињеница да полиција никада није утврдила ко су људи који су му палили имање и тровали стоку.
- Убијеђен сам да све знају, али да штите те људе. Сваки напад сам пријављивао полицији, али починиоци никада нису откривени. Само дођу, обаве увиђај и на томе се све завршава. Да бар неко хоће да ми надокнади штету. Остао сам без хране за стоку, а имам 25 крава и око 100 оваца, треба то нахранити - истиче Клинац.
Гламочом, каже, ведре и облаче Хрвати, српски повратници живе веома тешко, а ни Бошњацима није много боље. Такав однос према повратницима обесхрабрио је Србе да се врате на своју имовину.
- У мом селу од некадашњих 50 српских домаћинстава сада има само шест у којима живи петнаестак чланова. Повратници живе веома тешко, себи су све асфалтирали, а код нас су путеви макадамски, ријетко их и насипају. Вратили су се углавном старији људи који су на ивици егзистенције. Ријетки млађи повратници углавном живе од пољопривреде - препричава Клинац тежак живот Срба у Гламочу.
Најближа амбуланта удаљена је од Пердухова 18 километра, а у зимским данима одлазак љекару је због лоших и непрочишћених путева немогућа мисија.
- Кад запада снијег једино нам преостаје да сједимо у кући и чекамо да окопни. Нико не чисти путеве, нити желе да их санирају. Немамо ни воду, па смо приморани да је носимо са извора или вадимо из бунара - каже један од Радетових комшија и са жаљењем додаје да у селу нема ни ђака.
Док у Пердухову имају струју, мјештани села Прибела, гдје такође живе српски повратници, живе у мраку. Српски повратници на подручју Гламоча сагласни су да у 21. вијеку живе животом недостојним човјека.
Пријава због пса
Раде Клинац каже да је доказ за системско опструисање повратка недавни случај када је добио кривичну пријаву за несавјесно држање паса.
- Неког човјека у селу напали су пси луталице. Пси нису моји, ко зна одакле су дошли, на сваком ћошку их има. Луталице сам фотографисао и у центру Ливна да приложим као доказ судији Општинског суда Оливеру Бодрову да се свуда крећу, а он ми је рекао да идем у Београд и да тамо фотографишем - прича огорчени Клинац.
Нема коментара:
Постави коментар