- Идеја о формирању заједнице општина Дрвар, Гламоч, Босанско Грахово и Босански Петровац, с циљем заштите интереса српског народа, има безрезервну подршку тројице од четири општинска начелника. Једино Златко Хујић, први човјек Босанског Петровца, каже да је за повезивање на економским, културним и сличним основама, те да се "искључује гдје год се спомиње нација", с тим што би, признаје, поштивао сваку одлуку Општинског вијећа, које чини девет Срба и осам Бошњака. Да је потребно формирати такву заједницу општина, замисао је коју је лансирао Миле Марчета, делегат у Дому народа Парламента ФБиХ, а који подсјећа да је Уставни суд ФБиХ донио одлуку по којој сви природни ресурси припадају локалним заједницама, што се, како каже, у ФБиХ оспорава. Марчета наглашава да овакво удруживање не брани ниједна свјетска конвенција, те додаје како сматра да би било довољно да локалне скупштине донесу овакву одлуку, а потом се с њом усагласе и начелници. "И у РС и у ФБиХ имате савезе општина и градова, а у овом случају би се могла формирати регија. Морамо се изборити за такав савез, да ли сад, сутра или прексутра, јер на овакав начин не можемо да функционишемо. У противном, Срба у ФБиХ неће бити никако", сматра Марчета. Душко Радун, вршилац дужности начелника општине Босанско Грахово, истиче да та и преостале три општине треба да се држе заједно, прије свега због српског становништва. "За тим постоји огромна потреба. На примјер, ми располажемо природним ресурсима, али њима управља кантон. Свакако, спреман сам да сједнем за сто с осталим начелницима и разговарамо о оваквој замисли", каже Радун. Проблеми становништва у Босанском Грахову су, како истиче Радун, вишеструки, па су, примјера ради, значајне површине земљишта под закупом, а због лоше додијељених концесија општина од тога нема ни марку прихода. "Да имамо заједницу српских општина, вјероватно би такве ствари биле ријешене", нагласио је Радун. Стевица Лукач, начелник општине Дрвар, такође каже да је потребно реализовати овакву замисао. Према његовим ријечима, проблеми ових локалних заједница су вишеструки, и оне су девастиране и економски угрожене јер су им узети ресурси и контролишу их кантоналне и федералне институције. "Када би ове четири општине организовале заједничко тијело, оно би дјеловало кроз неколико ресора, који се односе, на примјер, на друштвене дјелатности, просвјету, затим располагање природним ресурсима и слично", појашњава Лукач. Радован Марковић, начелник општине Гламоч, истиче да је ријеч о идеји о којој се и раније причало, али она још није реализована. "Кантон углавном црпи природна богатства којима располажемо и зато је потребно реализовати овакву замисао", нагласио је Марковић. Међутим, Хујић истиче да повезивање на регионалним, економским и културним основама подржава, али националне и страначке активности немају његову подршку, па стога за њих неће ни да чује. "Пазите, ја немам ништа против тога, али ја као начелник општине у то не улазим. Никад нећу тако нешто предложити, али ако Општинско вијеће изгласа такву замисао, ја ћу је поштовати, што не значи да ћу је подржати. Ако девет људи, од 17, колико их је у Вијећу, нешто одлучи, ја као начелник морам тако радити, у томе сам високи професионалац", рекао је Хујић.
 |
Нема коментара:
Постави коментар