Родна кућа Гаврила Принципа: Обновљена и заборављена

Обновљена и заборављена – тако би се у једној реченици могла описати судбина родне куће Гаврила Принципа у Босанском Грахову. Иако је обнова коштала скоро 50. 000 марака, данас је препуштена сама себи. Без кустоса и чувара.

Срећа у несрећи је недостатак путних ознака од главног пута према споменику, прича нам Принципов потомак, Миљкан. То је можда и разлог што је до сада нико није девастирао или украо неки од преосталих експоната.

“Ја сам овђе 83. године, а ово је трећа кућа ако сам је запамтио, прва у којој се он родио, друга за вријеме партизана. На свету Петку је изгорјела и ово је трећа кућа”, каже Миљкан Принцип.

Небригу о овом спомен подруч
ју, општина је раније правдала недостатком финансија. Па тако и потенцијалне туристе који би евентуално обишли споменик, нема ко да дочека. Данас се о њему брину малобројне комшије.

Темељи принципове куће до сада су преживјели три рата, а кућа је обнављана исто толико пута. Посљедњи пут, трагичну судбину је доживјела прије двије деценије, када је срушена до темеља. А тог се Миљкан највише и плаши – да се историја не понови.

Стрмичко сијело тромеђе у Стрмици код Книна

Традиционална смотра ојкачке пјесме и народног стваралаштва на тромеђи Босне, Лике и Далмације, већ годинама у назад постала је синоним за Стрмицу. Жамор ојкача, гуслара, диплара, преља, плетиља, фолклораша и играча балота саставни су дио програма који сваке године, на бини у порти храма посвећеног рођењу Пресвете Богородице, окупи на стотине тромеђаша и заљубљеника у најстарији начин изворног пјевања. Прво “Сијело“ организовано је далеке 1973. године, а након два прекида и дуготрајне паузе поново је обновљено 2006. године. Данас је то један од највећих културних сабора Срба у Хрватској и Босни, и готово да нема оних који се на помен Стрмице не сјете стихова пјесме „Волим Босну у срцу ми Лика, Далмацијо љубави велика“ која је званично постала и химна свих тромеђаша.Након дуге паузе, прво обновитељско „Сијело“тешко је било организовати, увјерити људе да пјесму и обичаје свога народа без страха и устручавања морају вратити и задржати у мјесту њиховог настанка, а новчана средства у те сврхе није било тешко прибавити. Како врјеме пролази, ситуација се знатно измјенила, људи са нестрпљењем чекају дружење на тромеђи, извођачи сами нуде своје доласке како би учествовали на овој значајној манифестацији, али је финансијска средства и све оно што је потребно за организацију овог догађаја све теже издвојити, а то је велики притисак и терет за покретаче обновитељског „Сијела“ каже један од организатора Раде Матијаш

- Готово до прије мјесец дана ни сами нисмо знали да ли ћемо бити у могућности да и ове године одржимо ову свима нама значајну манифестацију. Тешка је ситуација, новчаних донација је све мање, средства која смо добијали из Србије знатно су смањена а ова која добијамо у Хрватској опет нису довољна да одржимо ниво који смо негдје годинама наметнули, обезбједимо најосновније услове боравка учесника који нам долазе из три државе. Ипак, оног момента када смо видјели да се датум одржавања примиче, а извођачи нас сами зову, нуде своје доласке само да би се представили овој публици на тромеђи, и дружили са земљацима који данас живе свуда по свјету, схватили смо то и као моралну обавезу према свим тим људима, према свима онима који данас живе овдје и којима је овај догађај од немјерљивог значаја.

„Сијело“ није само једна врста смотре народног стваралаштва, очување обичаја везаних за ове крајеве, богата традиција народа чији су корјени овдје дубоко „усађени“ већ је својеврсно прело које зна окупити на стотине људи из Србије, Босне и Хрватске, који овамо долазе како би нахранили душу, одржали спону са завичајем и сакупили емоције које их држе током цјеле године, колико год километара били удаљени. Једнака је то радост за оне који долазе и за оне који живе овдје и немају много прилике дружити се на овај начин, виђати своје рођаке и пријатеље које је рат разасуо на све стране свјета. Зато смо у последњи час активирали све оне који су нам могли помоћи да им то задовољство не ускратимо, и ја се овом приликом опет захваљујем: Републичком Комесеријату за избјеглице у Србији, Управи за дијаспору и Србе у региону Министарства спољних послова Србије, СНВ-у из Загреба, СКД-у „Просвјета“ из Загреба, граду Книну и Удружењу Стрмичана у дијаспори који су нам новчано помогли да се сви заједно дружимо овдје на Тромеђи, рекао нам је Матијаш.

Српски народ гаси пожар у околини Босанског Грахова

Већ шест дана тиња пожар околним селима Босанског Грахова тачније у селу Маринковци у ком мјештани воде битку са ватром да је смире у подношљиви реон да им куће не угрози.Помоћ од кантоналне власти је изостала можда зато што овдје живи Српски народ.Ништа добро и неочекивамо од кантона који је својим злим намјерама и 1995. године палио Српска села тако да и овај пожар није случајан ово је дјело од тих исти што су и 1995. године палили Српску свету земљу гробове,Цркве и куће.

Акција уређења црквене порте у Црном Лугу

Након успјешно завршене обнове цркве Св. пророка Илије, Српска Православна Црквена Општина Црни Луг и народ из села која она обухвата – Црни Луг, Грковци, Пеуље, Нуглашица, Јаруга и Пржине – одлучили су се да покрену акцију ради уређења црквене порте.Ову акцију ће водити Одбор за уређење црквене порте у Црном Лугу, формиран намјенски ради успјешне реалзиације овог задатка. Одбор чине: Никола Јањић (Швајцарска/Србија), о. Жељко Ђурица као надлежни парох, Милош Шормаз (Швајцарска), Јово Ћурковић (Аустрија), Оливера Тркуља (Аустралија), Душан Паројчић (Енглеска), Мишо Чулић (Америка), Мирко Ненадић Брацо (Србија), Мића Поповић (Аустралија). Предвиђено је да се око црквене порте постави ограда, као и да се терен унутар саме порте поравна, поставе клупе и засади дрвеће. Идејно рјешење за ограду је тренутно у изради, након чега ће се приступити прикупљању понуда од потенцијалних извођача.

Након израде предрачуна за ове радове, кренуће се са прикупљањем прилога. За сва питања везана за планиране радове и као и прилоге, заинтересовани могу контактирати чланове Одбора:

За Србију и Босну:

Никола Јањић: 00381611447764 или 0038766604009

За Србију:

Мирко Ненадић Брацо: 00381607378808

За Босну:

о. Жељко Ђурица: 0038763385013

За Швајцарску:

Милош Шормаз: 0041794045494

За Аустрију:

Јово Ћурковић: 0043766118890

За Аустралију:

Оливера Тркуља: 0061296095084

Мића Поповић:

За Америку:

Мишо Чулић: 0018158470978

За Енглеску:

Душан Паројчић: 00447775673913

Парастоси српским жртвама усташког злочина у Ливањском пољу током Другог свјетског рата

Oдржавање парастоса
25. јула 2015. (субота) у Београду, у цркви св. Марка, на Ташмајдану, у 11:30 сати.

29. јула 2015. (сриједа) у Бања Луци, у цркви св. Јована, на Лаушу, у 17:00 сати.

30. јула 2015. (четвртак), у Ливну, у капели спомен костурнице св. великомученице Марине - Огњене Марије у 10:00 сати.

31. јула 2015. (петак) у Губину, у цркви Успења Пресвете Богородице, у 10:00 сати.

3. аугуста 2015. (понедјељак) у Челебићу, у капели спомен-гробља на Барјаку,  у 10:00 сати.