Према доступним податцима, постојећи парохијски храм у Грахову саграђен је од остатака порушене Цркве са оближњег брда Градина који датира из друге половине деветнаестог вијека. Обзиром на истраживања Ирме Чармошника, која су на овом локалитету изведена педесетих година двадесетог вјека и која су на мјесту данашњег партизанског споменика открила остатке средњевјековног града, вјерује се да је и овај храм изграђен на темељима неког средњевјековног храма. Постоји мишљење да је овај храм у ствари био манастир којег је гром запалио те су након неког времена остатци пренесени ниже у сам град гдје је саграђен данашњи парохијски храм Светих апостола. Постоји такође и једно друго мишљење да је овај манастир или храм на Градини страдао тако што су срби бјежећи од турака ушли у манастирску цркву те се забаракадирали да се одбране. Турци су тада запалили здање да би истјерали србе. Без обзира који је од ових навода заиста тачан, неоспорна је чињеница о постојању манастира или цркве на брду Градина. Ово мишњење поткрепљује и стари обичај да се око граховске цркве на дан Преображења Христовог, организује велики сабор, мада је храм посвећен Светим апостолима, што указује на то да је вјероватно сам манастир или црква на Градини био посвећен том празнику и да је народ у сјећање на манастир сачувао и тај сабор. Узгред, буди речено, Управа парохије граховске и Црквена Општина Грахово је затражила извод из грунтовних књига како би тачно утврдила како локацију тако и површину земље коју црква има на Градини. У перспективи планирамо да се ово мјесто обиљежи са једним Крстом пред којим би се једном годишње вјеници окупљали да сјећање на, овдје живстујућу Светињу не нестане, а ако Бог да доћиће вријеме када ће се на овом мјесту поново подигнути манастир-црква и тиме показати да је Црква Христова непобједива и да је НИ ВРАТА АДОВЕ НЕЋЕ НАДВЛАДАТИ.
Послије другог свјетског рата, храм Светих апостола служио је као складиште соли и тако све до 1966/67. године. 14. априла 1970. године, храм је страдао у пожару и том приликом је страдао већи дио иконостаса. Осам икона је потпуно изгорило а пет је јако оштећено у пожару. Иконе са поменутог иконостаса, након рестаурације, враћене су у септембру мјесецу 2008. године у овај Свети Храм. Велика, готово надљудска страдања претрпио је овај Свети храм али и наш благовјерни Српски ( вјерујући ) живаљ, за вријеме владавине безбожног комунистичког режима на овим просторима. Туристи, који преко цјелог љета обилазе овај новообновљени храм, на моје излагање да је ова Светиња у своје вријеме била тако понижена да је престала бити црква, већ је постала јавни нужник, складиште грађевинског материјала итд., и да је на крају запаљана, и то све од срба комуниста, остају згрожени и у невјерици. Управо то је она болна историја коју никако не смијемо заборавити већ треба да нам је стално пред очима, како не бисмо никада нешто слично доживјели ни ми ни наша дјеца.
Обнова овога храма дешавала се у више наврата, за вријеме епископа далматинских Стефана Боце и Николаја Мрђе. Последња обнова овога храма започета је за вријеме Епископа бихачко-петровачког Хризостома 1993. године да би услед ратних дешавања на овим просторима била прекинута. Године 2007. у септембру мјесецу, након двогодишнјег труда и рада око сакупљања сретстава и материјала за обнову овог храма, почела је свеобухватна обнова ове запустјеле Светиње. Од септембра мјесеца 2007. године до краја августа мјесеца 2008. године на овом храму обновљен је комплетан кров, вањска фасада, постављена је нова столарија, ентеријер је потпуно обновљен и измјењен, постављене су рестауиране старе иконе које су старе 111 година и прествљају велику историјско-умјетничку вриједност како за сам храм тако и за цјело Грахово. Набављени су и постављени велики полијелејни лустери један већи у лађи храма и један мањи у Олтару храма. Ови лустери дају један печат отмјености али са друге стране престављају велики украс храму. Такође, црква је застрта новим термо-етисоном и новим теписима, који прелијепо изгледају и уклапају се у нови имиџ цркве, имиџ који заједно са теписима и рестауираним старим иконама дају утисак једног лијепо уређеног изложбено-музејског простора. Галерија храма је потпуно обновљњена и на њу су остављене четри дуборезне укладе и једна велика икона Пресвете Богородице. Олтар храма је такође претрпио велике измјене. Постављен је као што рекосмо велики полијелејни лустер, Свети Престол је пресвучен новим прелијепим пресвлакама, купљена су нова престона кандила која сада свијетле и красе сам олтар и Престол, израђена су и монтирана два велика ормара за црквене одежде и црквене књиге. На обнови ове светиње урађено је још много тога.
У историјској обнови ове светиње учествовао је велики број наших вјерника из земље а нарочито из иностранства. У наставку текста дајемо списак приложника који су даривали овај свети храм одрђеним поклонима, дајемо такођер списак институција и људи који су у знак велике захвалности за обнову ове Светиње примили Епископске Грамате.
Господин Ранко Ћућуз из Америке придарио је овом Светом храму икону Светих апостола Пера и Павла која се налази изнад јужних врата храма. Господин Ранко је придарио такође и копмлетне Свете Сасуде, кандила престона и кандила олтарска те кадионицу са сталком. Господин Војин Добријевић и Госпођа Мара Добријевић из Америке придарили су овом Светом храму полијелејни лустер који се налази у Олтару и комплетне нове пресвлаке за Свети Престол. Господин Горан Мићић из Грахова, придарио је овом Светом храму велику икону Пресвете Богородице која данас стоји на обновљњној галерији храма. Овом приликом се захваљујемо и Господину Јовић Ради из Бања Луке ( родом са Тичева ) који је овом Светом храму придарио велики полијелејни лустер који се налази на средини храма.
Не смијемо никако заборавити и велику заслугу оних људи који нису новчано помагали обнову ове Светиње али који су свакако својом љубављу, радом и трудом доприњели да ова светиња данас тако заблиста. Прије свега ћу поменути чланове Црквено Општинског Управног Одбора Грахово који су све вријеме помно пратили и логистички помагали обнову овог храма. То су: Господин Мирослав Ћалић Предсједник Ц.О.У.О-ра, Господин Мирко марић, члан, Госпођица Далиборка Јовић благајник, Госпођа Марија Билбија Подпредсједник, Господин Милош Ђурица члан, Госпођица Сања Лукач члан овог одбора. Поред њих морамо поменути Господина Ђорђа Рељића бившег Предсједника Ц.О.У.-ра Грахово и Господина Желемира Дамјановића часног парохијанина ове парохије .
На Светој Литургији, након освећења овог храма, Његово Преосвештенство, Епископ бихаћко-петровачки Г. Хризостом је додјелио највише грамате признања заслужним донаторима и осталим људима који су логистички помогли обнову ове светиње.
Нема коментара:
Постави коментар