ПРОВО

Источно од Губина, уз сам руб поља, налази се село Прово. За село Прово први пут сазнајемо из већ наведеног списка босанских нахија и тимара с почетка 17 вијека, када се наводи и село Прхово. Терен на којем је подигнуто ово насеље одликује се жућкасто-црвенкастом бојом земље која је необично растресита, сипка, која се лако распрши, која је "прхла". По тој прхлости земље формирано је и ... најраније име насељу Прхово, а доцније је оно искривљено у Прово. И Прово, као и нека друга насеља у Ливањском пољу, пружа нам један доста чест топонимски проблем: искривљавања имена насеља. И у овом случају данашњи назив насеља није првобитни и знатно је искривљен. Како је раније исправно име Прхово већ заборављено, остаће и у говору мјештана искривљено име Прово.

До 1990. године из села је био велики одлив становништва. Послије Другог свјетског рата одселило је неколико фамилија у Војводину. Село је још без асфалтног пута и водовода, са малим процентом младог свјета, опредјељеног да овде живи и ради.

Топоними на подручју села су: Баревци, Барош буква, Беглук, Борковић, Бус, Долац, гредине, Гробљице, Хамзагуша, Јелкуше, Језеро, Клини, Кључић, Ласта, Лимар гора, Лисовичка, Лубовац, Лука, Марга, Муров, Пержине, Питомна коса, Пољице, Проснице, Провско гробље, Разкршће, Смрдељ, Страна, Шибовике, Туруша, Зимин (Земин).

Још једно село недалеко од Шапца, у подручју Мачве, носи назив Прово.



До децембра 1994. године, у Ливањском Прову живили су искључиво Срби:

Бикић - Досељеници су од Бања Луке. Славе Светог Николаја Чудотворца - Никољдан. Бикићи у Радановцима немају родбинске везе са овим Бикићима.

БОРКОВИЋИ - Ради се о досељеницима из Миљковца код Врлике, Далмација. Славе Светог Николаја Чудотворца - Никољдан. Ово презиме јавља се и данас у околини Сиња.

ДОБРИЦЕ - Њихово пријашње презиме је Цвијетић. Доселили су из Отишића код Врлике. Славе Сабор Светог Арханђела Михаила - Аранђеловдан.

Ђуран - Овде су доселили из Горњих Казанаца. Славе Сабор Светог Јована Крститеља - Јовањдан.

ЕРЦЕЗИ - 1946. године Колонизирали у Банатски Деспотовац код Зрењанина.

Ињца - Ињца су најразгранатији род у Ливањском пољу. Треба рећи да њихово најстарије порјекло води из Црне Горе. У Герзово долазе под презименом Даничић. Овдје су као турски кметови дошли у сукоб са Турцима, због неке дјевојке из њихова рода. Пала је крв и они су комплетно бјежали у правцу Гламоча. Тамо су ради безбједности мјењали презиме из Даничић у Ињац. Према неким породичним предањима они су ову промену учинили у Доњем Ливањском пољу. Доласком у Доње Ливањско поље, род нараста и дјели се одлазећи у друга села. Славе Светог Василија Великог.

Иветић - Доселили су из Далмације из околице Цивљана код Врлике. Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана.

Јовчић - Овај род је порјеклом из села Отишић између Врлике и Сиња, Далмација. Није утврђено када су тачно преселили у Ливањско поље, али према сазнању радило се о бројчано већој фамилији, која се у Прову подјелила и раселила. Славе Сабор Светог Арханђела Михаила - Аранђеловдан.

КАЛАВЕРИ - Калавери се сматрају старијим родом у Прову. Није се могло доћи до правог породичног предања о њиховом поријеклу. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца - Ђурђевдан. Ово презиме, са још неколико других, створило је дилеме истраживачима. Илија Калавер из Банатског Деспотовца тврди да су ови Калавери дошли из Јакир код Гламоча у Прово. Праву истину је тешко утврдити, углавном је запамћено да су Калавери у Прову били једна од најимућнијих фамилија.

Маљковић - Маљковић порјекло воде из Маовице код Врлике, Далмација. Из овог мјеста су прешли у Уништа код Грахова, а одатле у Ливањско поље на данашње локације. Славе Сабор Светог Јована Крститеља - Јовањдан.

Марцо - Ово су досељеници из Далмације, из мјеста Кољани код Врлике. Славе Светог Николаја Чудотворца - Никољдан.

Михајило - Некада су се презивали Кукавица, а пре тога Стоисављевић. Њихово старо порјекло води из Отишића код Врлике, Далмација. Славе Сабор Светог Арханђела Михаила - Аранђеловдан.

Михаљица - У Прову је овај род живио на дви локације. Једни су у селу познати као Ковачи, зато што се један број њих бавио ковачким занатом, а знали су их звати и Главичани, јер су живили на једној узвисини - главици. Други живе у средини села између Бикића и Покрајаца. И за једне и за друге може се рећи да их више нема на овом простору. Изумрли су и расељени 1991/1995. године. Михаљице су досељеници из Косоре код Врлике, Далмација. Неки од њихових потомака сећају се причања родитеља како су они даљом старином негдје из Лике. Даљње порјекло воде из Црне Горе, некада су се презивали Миљанић. Славе Светог Николаја Чудотворца - Никољдан.

Миљковић - Доселили су из Миљковића код Врлике, Далмација. Тврде да су порјеклом Црногорци. Прво су доселили у Промину код Дрниша, затим у Врличка крај, а одатле у Прово. Славе Светог Василија Великог.

МИТРОВИЋИ - Досељеници су из Промине код Дрниша. С Митровићима у Бојмунте, није поуздано утврђено да имају заједничко порјекло. Славе Светог Великомученика Георгија Побједоносца - Ђурђевдан.

Мрвица - Преци су им у Прово доселили 1899. године из Засиок, Врличка крај, Далмација. Мрвића у Прову има на дви локације. Једни живе на почетку села код Митровића, Михајила и Ињац; други између Михаљица (Ковача) и Попарић. Ови задњи су потомци једног што се оженио Јовчићком и остао живити на том имању. Славе Сабор Светог Јована Крститеља - Јовањдан.

Пајцин - Пајчин су огранак рода Ињац. Славе Светог Василија Великог.

Покрајца - Поријеклом су из дрнишки регије, из Промине. У Промини су до рата 1991/1995. имали своје презимењаке и даљње рођаке. Славе Светог Николаја Чудотворца - Никољдан.

Попарић - Ово је једини род са овим презименом у Ливањском пољу. Знају да су порјеклом из Далмације. Њихово досељење се веже за "Турско доба". Славе Светог краља Стефана Дечанског - Мратиндан.

РАДИЋИ - Радића у Прову има на три локације: на крају села код Калаверових и Добричиних кућа, на Попарић главици, и близу Маљковића на граници према Чапразлијама. Постоји запис да су сви Радићи из Губина и Прова порјеклом из Посавине. Славе Светог Апостола Тому - Томиндан.

ЗАГОРЦИ - Досељеници су из Далмације, из Отишића, код Врлике. Прије су имали презиме Обућина. Славе Светог Николаја Чудотворца - Никољдан.

Законовић - Ради се о досељеницима из Далмације, не знају из којег су мјеста дошли у Прово. Славе Светог Лазара - Лазареву суботу. Једна породица Законовић у Прову је славила Светог Николаја Чудотворца - Никољдан.