БОЈМУНТЕ

Необично интересантно име носи село Бојмунте, које се налази на 29. километру асфалтног пута од Ливна за Босанско Грахово, надовезујући се на Челебић.

Јосип Смодлака, говорећи о именима насеља на тлу Југославије за које се зна или нагађа да су влашкога, румунског поријекла, написао је: "Закључит ћу овај списак чудним именом Бојмонти, које носи једно село у котару Ливањском, у коме су сви житељи данас згољни Срби православци. Ово ми је име особито запело за око, зато што је оно очевидно корупција романскога, односно италијанског имена Бајамонте, које сусрећемо у историји Венеције, а које је носила и једна чувена грађанска породица Сплитска. Порекло овог имена, утолико ми је загонетније што исто презиме, писано по италијанску "Бајамонти", носе и неки земљорадници нашега језика у Сплиту, за које нисам могао да утврдим да ли су им преци били досељеници Млечани или Власи Бојмонти из Динарског крша".

Старих потврда за село Бојмунте нема. Не зна се када се први пут помињу као насеља. Двадесетак мјештана овог села казивали су ми да је њихова земља раније, "за турског вакта", била власништво породице Делалића из Ливна те да су њихови преци "још за Аустрије" земљу добили "мунте".

Мени се чини да је назив овога села сложеница изведена од наше опште ријечи "бој", рат и италијанске ријечи "мунта", дражба, лицитација. Сложеница би, ако је исправно ово тумачење, значила да је то село ратника, који су за своје ратне заслуге на држби олако дошли до посједа земље. Успут, име овог села је Бојмунте, а не Бојмунти, "тако се наше село никад није звало", говорио ми је старац Видовић Божо, звани Дечак. У новије вријеме статистичари и писари, искривљују име овог села пишући га Бојмунти, с наставком "и" на крају. Бојмунте нису, дакле, ни Бојмонти ни Бојмунти.

Ово село је лоцирано на линији од Челебића до Радановаца. На почетку Бојмуната, пут Ливно – Грахово скреће преко поља, прелазећи два моста на Јарузи, Постопоље, дотиче село Сајковић, а одатле води према Грахову. Од бојмунтске раскрснице, код куће Митровића, води асфалтни пут кроз Бојмунте и остала села у подножју Старетине и Шатора. Село се простире на терену периодичних извора. У јесен и прољеће "прораде" врела бојмунтска, те вода зна извирати из кућа. У љетном периоду је суша, извори су "мртви".

Становницима села припадају добре ливаде, те дио шуме у пољу и планини.ДАВИДОВИЋИ – Овај род је поријеклом из Далмације, али нема тачних података из које су далматинске регије и када су тачно њихови преци преселили, прво у Сајковић и Губин, а одатле на терен Бојмуната. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.
ИВЕТИЋИ – Поријеклом су из села Цивљане код Врлике, Далмација. Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана.
КИСЕ – Воде поријекло из Херцеговине, одакле су прво доселили у Далмацију. Из Далмације су прешли у Ливањско поље. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.
КОЊИКУШИЋИ – Њихови преци су Даничићи, који воде поријекло из Црне Горе. Крећући са црногорског простора, прво су се населили у Герзово. Одатле су морали побјећи због сукоба са Турцима, због неке дјевојке из њихова рода. Током бјежања стигли су у Гламочко поље, гдје мјењају презиме из Даничић у Ињац. Као Ињци долазе у Доње Ливањско поље, где долази до подјеле и раздвајања фамилије у неколико огранака. Није поуздано утврђено када је и зашто дошло до овога, али се зна да од Ињаца постају Коњикушићи. Када су Коњикушићи дошли у Бојмунте, није утврђено. Сви потомци Даничића, славе Светог Василија Великог.
МИЛУТИНИ – У Бојмунте су доселили из Челебића. Знају толико да су им преци досељени из Струпнића. Пресељавање је текло по наређењу једног од бегова. Даљње поријекло не знају. Славе Сабор Светог Арханђела Михаила – Аранђеловдан.
МИТРОВИЋИ – Према ономе чиме располаже писана документација, овај род је доселио из Промине код Дрниша, Далмација. У разговору са старим Митровићима, потврђује се чињеница да воде поријекло из Далмације, али да су се претходно презивали Кисо и негдје у вријеме турске владавине, промјенили презиме по једном од предака. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.
РОСИЋИ – Прешли су из Сајковића у Бојмунте. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.
ШУЊКЕ – Пријашње им је презиме било Обад(овић). У Бојмунте су доселили из Врбице. Славе Светог пророка Илију – Илиндан.
ВИДОВИЋИ – И овај род је прије имао друго презиме, презивали су се Кисо. Садашње презиме су узели по баби Видуши. Поријеклом су из Херцеговине. Постоји тврдња да су заједничког поријекла они, Кисе и Митровићи у Бојмунтима. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.
ВУЈИЧИЋИ – Досељени су у Бојмунте из Казанаца. Тврде да су поријеклом из Црне Горе. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан