ЧЕЛЕБИЋ

Село Челебић се надовезује на Ковачић и продужује у смјеру југоисток – сјеверозапад, паралелно са новим асфалтним путем Ливно – Босанско Грахово. Име овом селу формирано је од ријечи "челебија" која на турском језику означава, отмјена младића племићког рода. Раније је насеље припадало познатој племићкој породици Фирдус из Ливна. По челебијама из породице Фирдуса је, дакле, и име селу Челебић, мада је ту насеље постојало много прије турског господства овдје, још за вријеме Илира и Римљана. Али, на жалост, не располажемо ни са каквим историјским документом који би нам могао помоћи да сазнамо како се то насеље раније звало.

Село се простире у дужини од два километра између Ковачића и Бојмуната. Овдје су дуги низ година заједно живјели Срби и Хрвати. До поремећаја у односима ова два народа, долазило је у Другом свјетском рату и током рата у Босни и Херцеговини послије распада Авнојске Југославије.

За разлику од других села Ливањске регије, у овом селу Срби и Хрвати имају заједничко гробље, само их дијели једна ниска преграда. Током турске владавине у Босни, овдје су живјели и Муслимани.

Становништву сусједних села и у селима на другој страни поља под Динаром, у Челебићу је била позната ужа локација звана Барјак. То је управо подручје Фирдусових кућа, гдје се, на једној , непрестано вијала застава. Како је у овом крају за заставу преовладао термин Барјак, остао је до данас назив Барјак за овај локалитет.

На потезу од Ковачића и Челебића, дјелом изнад Бојмуната, кроз Ћорушу, и данас се могу видјети остаци трасе римског пута, чијим дјелом је ХВО пробио пут током рата у БиХ, 1991-1995. Изнад Челебића се налази плато Подови. Ова се висораван протеже, са промјењивом површином, од Врбице до Струпнића. Тамо су Челебићани, нарочито до почетка Другог свјетског рата, гајили и држали стоку, те производили сир и остале млијечне производе, у чему се тада и касније истицала фамилија Шуњка.

Челебић је, велики временски период, био општинско средиште, посебно у периоду постојања прве Југославије и једно вријеме послије Другог свјетског рата, којем су припадала сусједна села и села преко поља: Рујани, Чапразлије, Прово, Губин и Сајковић. Поред овог, овдје је била пошта и амбуланта