ЦРНИ ЛУГ

Југоисточно од Јаруге, на асфалтном путу Босанско Грахово - Ливно, налази се село Црни Луг. Шибенчани Фране Бутришић и Иван Дивчић, у свом путопису кроз Босну, први пут 1574. године, помињу село Црни Луг, говорећи да се од сеоских кућа протеже "шума са дрвећем у води". Опет је, дакле, особеност природне средине, мочварно земљиште обрасло листопадним дрвећем, кумовало имену насеља.

Постоји једна средњевјековна некропола јужно од села, на данашњем гробљу. Хумку дугу 60 метара сачињавају надгробни споменици, који једва вире из земље, без икаквих натписа и орнаментике.

Према запису Мариа Петрића, у Црном Лугу је имао свој посед и задње уточиште 1836. године ливањски капетан Ибрахим-бег Фирдус. Он се овдје склонио бежећи из Челебића пред побуном ливањских бегова. Након краћег боравка у Црном Лугу, добио је азил од Аустроугарске и побјегао у Далмацију.

На подручју Црног Луга су топоними: Бусовача, Царевац, Црна ракита, Црнац, Чанчаревац, Цекуш, Цусинице, Дулер, Гајцу, Гребље, Громила, Игалице, Јардо, Јаруга, Јовануше, Кесени, Кућевине, Макице, Макић, Матошића врело, Острво , Пијесак, Получак, Радукинице, Шанчевине, шевара јаруга, Тркуља, Ведрово поље, Видовити, Власуље, Вранина главица, Вучо поље, Заграб, Засиок.

Приликом колонизације 1945/1946. године, из овог села је у Војводину отишло неколико породица.

Садашњи становници села су искључиво Срби. Током рата 1992-1995 су избјегли из села а куће су им запаљене; обнова и повратак започети након рата теку споро.



Српска родови су:

Арнаут - Према ономе што они знају, тврде да су доселили у Црни Луг из Косоре, код Врлике, Далмација. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца - Ђурђевдан.

Ћорић - Доселили су се на овај терен из села Цетине, Врлика, Далмација. Славе Сабор Светог Јована Крститеља - Јовањдан.

Ћусић - Досељени су из околице Врлике, Далмација. Славе Сабор Светог Јована Крститеља - Јовањдан.

Чулић - Воде порјекло од Мркоњић Града. Славе Часне вериге Светог апостола Петра.

Ђукић - Овдје су дошли из Нуглашице 1934. године. Славе Сабор Светог Јована Крститеља - Јовањдан.

ГАРГЕНТЕ - Досељеници су из села Цетине, Врличка регија, Далмација. Према мишљењу неких од истраживача, и ово презиме захтјева солиднију лингвистичку обраду и тумачење, јер упућује на то, да би могло бити влашког порјекла. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца - Ђурђевдан.

Грајић - Имали су прије презиме Ненадић. Даљње порјекло им је из стикови код Дрниша, Далмација. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца - Ђурђевдан.

Ињца - Ињца су најразгранатији род у Ливањском пољу. Треба рећи да њихово најстарије порјекло води из Црне Горе. У Герзово долазе под презименом Даничић. Овдје су као турски кметови дошли у сукоб са Турцима, због неке дјевојке из њихова рода. Пала је крв и они су комплетно бјежали у правцу Гламоча. Тамо су ради безбједности мјењали презиме из Даничић у Ињац. Према неким породичним предањима они су ову промјену учинили у Доњем Ливањском пољу. Доласком у Доње Ливањско поље, род нараста и дјели се одлазећи у друга села. Славе Светог Василија Великог.

Иветић - Досељеници су из Цивљана код Врлике, Далмација. Једни славе Сабор Светог Јована Крститеља - Јовањдан а други славе Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана.

Јовчић - У Црни Луг су доселили из Прова. Славе Сабор Светог Арханђела Михаила - Аранђеловдан.

Јусупи - Не знају своје порјекло. Спадају међу рјетка презимена на терену Ливањског поља. Славе Светог Николаја Чудотворца - Никољдан.

Кешин - Поријеклом су од штикли код Дрниша. Ово презиме је јединствено у Ливањском пољу. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца - Ђурђевдан.

Козоморе - Током 1928. године, досељени су из Бастаса у ово село. Славе Сабор Светог Јована Крститеља - Јовањдан.

КУРАБАСЕ - Ово су досељеници из Цетине код Врлике, Далмација. И ово презиме је сврстано међу она која упућују на влашко порјекло. Славе Сабор Светог Јована Крститеља - Јовањдан.

Љубоја - Досељеници су из Кључа, из Босанске Крајине. Славе Светог апостола и јеванђелисте Марка.

МАРМУТИ - Овај род није сачувао породично предање о свом пореклу. Не знају одакле су дошли на овај терен. За презиме Мармут, истраживачи сматрају да изискује детаљнију лингвистичку обраду зато што до сада упућује на влашко порјекло. Славе Сабор Светог Јована Крститеља - Јовањдан.

ПАРОЈЧИЋИ - Овдје су доселили из рејона Врлике, Далмације. Славе Светог Николаја Чудотворца - Никољдан.

ПЕТРОВИЋИ - Ради се о досељеницима из Отишића код Врлике, Далмација. Чувају предање о свом порјеклу, и тврде да су у Далмацију дошли из Црне Горе. Једни славе Свете мученике и бесребреника Козму и Дамјана а други славе Светог Великомученика Георгија Победоносца - Ђурђевдан.

ПОПОВИЋИ - Поријеклом су од Имотског, Далмација. Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана.

Радивојша - Досељеници су из Далмације. Нису сачували породично предање о тачном месту порекла. Тврде да су давно доселили. Славе Светог Николаја Чудотворца - Никољдан.

Стевановић - Није им познато од куда воде порјекло. Славе Светог Николаја Чудотворца - Никољдан.

Шиници - Они тврде да су порјеклом из Лијевча код Завидовића. Славе Светог апостола и јеванђелисте Луку - Лучиндан.

Шормаз - Досељеници су из Косова код Книна, Далмација. Даљње порекло не знају. Њихови школовани потомци износили су тезу о француском порјеклу. Најближи тврдњи о поријеклу овог презимена је Ердељановић, који између неколико презимена разматра и презиме Шормаз. У оноликој мјери колико је испитано, Ливањско поље није било изван утицаја влашког живља. Шормаз у Црном Лугу се дјеле на Биберовић и Саветиновића. Славе Светог Николаја Чудотворца - Никољдан.

Тркуља - У породичном кругу његују предање о свом порјеклу од Бања Луке. Славе Сабор Светог Јована Крститеља - Јовањдан.

ВРАНИЋИ - Доселили су у овај крај из Врличка регије, Далмација. Славе Сабор Светог Арханђела Михаила - Аранђеловдан.
Поред садашњих родова Срба, у Црном Лугу је до 1941. године живила једна породица Хрвата са презименом Перић. Кад је почео Други светски рат, одселили су у Вуковар