КАЗАНЦИ

Село Казанци се смjестило подно Динаре, с обе стране новог асфалтног пута Босанско Грахово - Ливно. Сам назив села врло је занимљив. Према једном од највећих понора у пољу који много подсjећа на "казан", котао, и село Казанци, које се налази у непосредној близини понора, добило је име. Име овог села нема никакве везе са израдом казана, јер мештани овог села нису никад израђивали казане ....

Казанци заузимају простор у правцу југоистока гледајући од Пржина, а смjештени су уз само подножје планинског ланца. Ово село је подjељено 1935. године на Доње и Горње Казанце.

Горњи Казанци граниче са Пржине, а Доњи са приближавају Сајковић. На граничном дjелу Казанци - Сајковић налази се некропола са једним бројем надгробних споменика без натписа и орнамента (Мраморје). За сада нису нађене друге археолошке ископине.

Земљиште на којем се налази село, као и оно што им припада за пољопривреду, пашњаци и ливаде, одражавају педолошке контрасте. Док село стоји на мање више пјесковито - шљунковитом тлу, дотле се испод њега пружа право живо блато и тресетиште. Подручје је већим дjелом године под водом, а на ивици поља је понор, који прима надошлу воду. Казаначко блато је ушло у доста записа и новинарских извjештаја 1943. године, када су дjелови италијанске дивизије Сасари, одступајући по непознатом терену, а не знајући ждраловачку ћуд, покушали да пређу и подавили се. На ушћу воде у казаначки понор и данас има неколико воденица, које су вршиле услуге мјесном становништву мељући жито.

Топоними су: Ајманице, Бушће, Црљевице, Чолуша, Голе косе, Грабес, Јасиковац, Крушица, Лучице, пјескуља, Пожилци, рашће, Таван.

У селу су живjеле следеће српске породице:

БАРОШЕВЧИЋ - раније су се презивали Ињац, те им је порjекло исто као и Ињац из Прова. Славе Светог Василија;

ЂУРАН - доселили су се из околине Бања Луке. Славе Светог Јована;

ИЊАЦ - су најразгранатији род у Ливањском пољу, а порjеклом су из Црне Горе одакле су дошли у Герзово под презименом Даничић. Због убиства неког Турчина побjегли су у Гламочко поље и промjенили презиме у Ињац. У Доњем Ливањском пољу ова многобројна фамилија се дjели и расељава у друга села. Славе Светог Василија;

ИВЕТИЋ - доселили су се из Цивљана код Врлике. Славе Светог Стефана;

ЈОЛИЋ - старо презиме им је било Загорац, а промjенили су га у Јолић око 1880. године по имену претка Јоле. Доселили су се из Отишића код Врлике. Славе Светог Николу;

КАТИЋ - старо презиме им је Кисо. Доселили су се из Бојмуната 1880. године. Славе Светог Ђурђа;

КОЗОМАРА - доселили су се из Богдашима 1870. године. Славе Светог Јована;

РОСИЋ - доселили су се из Отишића код Врлике. Славе Светог Јована.

ВУЈИЧИЋ - пореклом су из Црне Горе, а у Казанце су се доселили из Врбице 1850. године. Славе Светог Николу;

ЗАГОРАЦ - доселили су се из Отишића код Врлике. Старо презиме им је Обућина Славе Светог Николу