РУЈАНИ

Име селима Горњи и Доњи Рујани долази од 01:00 грмолике биљке коју мештани зову "Руја". Под јесен, нарочито у Септембру, северне падине Динаре, подно којих су се сместила ова два села, делују као најлепше сликарско платно пресвучени дивним руменилом руја. Од тог руја долази и име селима Рујани.

Занимљива је тврдња фра Грге Лозића, који је некада био свештеник у Лиштанима: он каже да су се Рујани називали Жилић (Горњи и Доњи Жилић), он је чак у матице крштења и венчавања уписивао поред новог назива и стари.

Рујани се простиру у југоисточном правцу од Чапразлије. Села међусобно раздваја чапразлијски понор, зван Мишија пећа, и корито Криваче. Село се дели на Доње и Горње Рујане. Горњи Рујани се на правцу југоисток надовезују на листан. На терену данашњих села Рујани постојало је старо насеље, о чему сведоче праисторијски, римски и средњовековни остаци надгробних обележја.

На градини, поврх Доњих Рујана, нађено је много глинених фрагмената, животињских костију, остатака зида и малтера, те комади римског стакла. У Горњим и Доњим Рујанима налазе се средњовековни надгробни споменици.

Током турске владавине у Босни и Херцеговини, у Рујанима су живели и муслимани. Село је било саставни део Атлагића беглука. И данас се у Горњим Рујанима налазе остаци муслиманског гробља, ау Доњим Рујанима остаци куће неког од Атлагића. Терен уз главни асфалтни пут у Доњим Рујанима који води од Шајковић до Пролога или, прецизније, од садашње основне школе, прве Перића куће и улице, па према Одаковим кућама, поред православне цркве и гробља, испуњен је мјестимично стећцима. Овај простор према причи човека рођеног у овом селу, Боже Бошковића, мјесно становништво зове скандала.

Постоји тврдња да су Рујани представљали транзитно место у робној размени између становништва из ливањскгог поља и Далмације, те место где се пролазило приликом досељавања из Далмације.

Топоними су: Алијагуша, Антулин греб, Авлија, Бабић, басıнцı, Басин локве, Баштина, беглучке трње, Беглук, Бент, Берберовац, Билан драге, Били бриг, Божине локве, Бриг, бриге, Брижине, Броца, Булина гребе, Буљануша, Ципци, Чађавац, Чевлијина греда, Ћуковац, Дебелица, Долића лука, Дубоки долац, Џемаданов бриг, Џуџелија, Главице, Градина, Гргин под, Хачица, Хаџикуша, Хавачуша, Хавица, Јазмак, Језера, Калдрма, Каменице, Каменита рупа, Каменови, Караметуша, Керуша, Колач, Август, Конопљишта, Ковиовац, Козоперовац, Кремењак, Крикуша, Крстача, Кукурикуша, Куљанин бриг, Курића главица, Лакат, Ланиште, Лазабатуша, Луцус, Луке, Лушки пут, Маглај, Мала палевина, Мала (Махала) , Маљани, Мехмедбег рупе, Милакуша, Мисија печа, Млинарице, Модро врило, Музуруша, Незнано гробље, Округла локва, Округ / јаче, Осоје, Палацки, Пискуља, Под громом, подасе трана, Полице, Пољице, Понор, Поприкаче, Посранице, Провски пут, Пустошина, пушкомет, Радаловци, Рашће, Раван, Равни, Раздоље, Разорине, Рошкипут, Самар, Саставци, смрдуша, Српско гробље, Станишћа, Старо гробље, Стојуша, Стублић, Ступалуша, Суви хумац. Султанов камен, Сушац, Шупљи хумац, Талин греб, Торлакуша, Трноваче, Трновци, Тулијини гребе, Велика главица, Велика њива, Застојуша, зрн, Жаркова коса, Жаркуша, Жрвањ.
Садашњи становници села Рујани су само Хрвати. У Рујанима данас нема српских породица, јер је 360 Срба из овог села побијено 1941. године, а остали су се иселиле након Другог светског рата и током рата 1992 - 1995. године. У селима Горњи и Доњи Рујани живеле су српске породице:

Бацковић - не зна се одакле су дошли;

БОШКОВИЋ - дошли су из Црне Горе у Далмацију, а одатле у Рујане одакле су се раселили у Чапразлије и Голињево. Славе Светог Николу;

Буловића (Гредар) - доселили су се из села Бителић код Сиња, где су их звали Гредари, јер су живили у непосредној близини Бителићке Греде. У Бителић су дошли неколико векова раније, највероватније из Црне Горе. Славе Светог Јована;

ЧЕКО - не зна се ништа о њиховом пореклу.

ЋАЛИЋ - не зна се одакле су дошли;

ДЕНИЋ - доселили су се из Сајковић. Славе Светог Николу;

ЕРЦЕГ - доселили су се из Херцеговине. Славе Светог Николу;

КИСО - пореклом су из Херцеговине, одакле су се доселили у Далмацију, а потом у Ливањско поље. Славе Светог Ђурђа;

КОЗОМАРА - према предању су пореклом из Старог Влаха. Са Козаре су се доселили у околину Врлике, а одатле у Ливањско поље. У Челебић дошли из Богдашима. Славе Светог Јована;

ЛАЛИЋ - доселили су се из Врлике;

МАЉКОВИЋ - доселили су се из Чапразлије. Славе Светог Јована;

СТОЈИЋ - доселили су се из Подосоје код Врлике. Славе Светог Јована;

СТОЈАНАЦ - доселили су се из околине Врлике;

ВУЛИЋ - доселили су се из Бителића код Сиња;

ЖДЕРО - доселили су се из Далмације. Славе Светог Јована;